Поглед у свет

Нетачно датирање

Деценијима су се историчари и палеонтолози често ослањали на датирање радиоугљеником да би проценили старост фосила. Међутим, према магазину Time, ”познато је да су те процене, иако вредне, прилично несигурне“. Магазин додаје: ”Познато је да се концентрације угљеника 14 у ваздуху — зато и количина коју организми узимају — мењају током времена, и то може утицати на резултате датирања угљеником.“ Након упоређивања теста с угљеником 14 и теста с уранијум-торијумом, група геолога са Lamont-Doherty Geological Laboratory из Palisadesa, H. Y. пронашла је да ”датирање радиоугљеником може промашити чак и до 3 500 година — вероватно довољно да изазове промену садашњег мишљења о тако важним питањима као што је, када је тачно човек стигао у Америку.“

Жичана дијета

The Jerusalem Post је известио о недавном тренду у Израелу међу неким људима који желе изгубити тежину. Да би смањили потрошњу хране, неки су тражили од лекара или стоматолога да им жицом затворе вилице. Власти су запазиле овај тренд кад се ”у новинским огласима почело објављивати стављање жице“. Тај поступак је незаконит; израелско Министарство здравља успело је да спречи неких 12 стоматолога да врше ту врсту стоматолошког стављања жице пацијентима. Према Postu, др Moche Kelman, начелник Стоматолошког одељења Министарства здравља, изјавио је да његов уред истражује самоубиство једне осамнаестогодишње девојке чије су вилице биле затворене жицом да би смршавила.

Кривица загађености

”Свака генерација је све неотпорнија док се загађење повећава и разара наш имунолошки систем“, тврди алерголог др Jean Monro из Британске Breakspear Hospital for Allergy and Environmental Medicine. Загађивање човекове околине, изостанак дојења беба, додавање хемијских састојака у храни и у снабдевању водом, неразумно коришћење лекова и дрога, наведени су као чиниоци који доприносе томе. Болести се ређају од астме до рака, чак настају проблеми и у понашању деце. Као што је известио лондонски The Times, процењује се да 17 милиона људи, или око 30% британске популације, можда пати од еколошки изазваних болести, а многи тога нису свесни.

Насилне корњаче

Школске власти у Аустралији суочавају се са растућим проблемом насиља међу децом. Према The New York Timesu, неки окривљују лудило за популарним Нинџа корњачама. Један стручњак је изјавио како деца ”уче да је насиље, које врше добри момци, одговор на све проблеме, а то се тада преноси на њихово понашање“. Многе аустралијске школе забраниле су оружја-играчке, упозоравајући ученике да ”своје Нинџа мачеве, нунчаке и штапове оставе код куће“. Новине додају да ”упркос распрострањеној забринутости због ефекта Корњача на децу, и филмови и телевизијске серије о Нинџа корњачама постижу рекорд у гледаности“.

Тајна дуговечности

Нови светски рекорд у дуговечности поставили су Јапанци са просечним животним веком за жене од 81,77 година, а за мушкарце 75,91 годину. Стручњаци то приписују ”смањењу смртности међу дојенчади и људима средњих година“, извештава Mainichi Daily News. Стодванаестогодишња Waka Shirahama, најстарија особа у Јапану и један од 3 298 јапанских стогодишњака, каже да је тајна њене дуговечности ”живети марљивим, умереним и поштеним животом“, према The Daily Yomiuri. У другом интервјуу она је додала: ”Једи све врсте хране без разлике, много спавај и не заборави да се осмехујеш.“

Чишћење клонгова

Клонгови, сликовити саобраћајни канали у Бангкоку оивичени поносним уздигнутим кућама, допринели су томе да тајландски главни град буде познат. Али, часопис Asiaweek опажа да су ”неки од водених путева претворени у кашасте, гњиле каљуже блата и измета“. Већина домова уздуж клонгова није припојена на канализациони  систем Бангкока и до њих не могу доћи камиони за одвоз смећа. Резултат: Сваки дан 140 тона измета и смећа завршава у тајландској великој ријеци Chao Phraya, која подржава клонгове. Неки клонгови, зачепљени отпацима и без кисеоника у води који подржава живот, испуштају такав смрад да га становници уз реку тешко подносе. Тако је била покренута акција да се очисте клонгови. Asiaweek бележи да се ”војска добровољаца одазвала на ту акцију“.

Крвави филмови

”Ако имате утисак да су филмови данас крвавији и бруталнији него икада пре, и да број мртвих расте вртоглавом брзином“, запажа The New York Times, ”потпуно сте у праву“. Савремена технологија и нове пластичне супстанце омогућавају филмским продуцентима да сценама насиља придају шокантни реализам. Неки од најпопуларнијих филмова укључују стотине насилних смрти. Као пример, новине спомињу филм Умри мушки 2 у ком је 260 људи насилно усмрћено, укључујући једног човека који је био прободен кроз очну дупљу у мозак и другог који је био усисан у авионски мотор. Према истом чланку, велики део тих филмова је ”из врсте акционо-авантуристичких филмова који преовладавају на данашњем тржишту“.

Покољ туљана

Предложено тамањење 30 500 туљана на западној обали Јужне Африке донело је много више емоционалних реакција јавности него што се по плану претпостављало. Ипак, неки конзервативци верују да је десетковање туљана неопходно за морску околину. Према листу The Star из Јоханесбурга, пренатрпаност 1,3 милиона туљана око Рта Добре наде и намибијске обале већ угрожава морско пребивалиште. Као што каже конзевративац Vic Kabalin: ”Пре много година, Seal Island... био је познат по крзнатим туљанима Рта Добре наде и колонијама jackass пингвина. Сада се могу видети само туљани.“ Разлог за еколошку неравнотежу? The Star тврди: ”Главни грабежљивци туљана на Рту Добре наде, велики морски пси, бројчано су знатно смањени ловљењем помоћу мрежа и рибарењем. И тако има 1,3 милиона или више туљана... а мало оних који би контролисали њихову бројност, осим човека.“

Необичан језик

Посетите ли Гомеру, један од седам Канарских острва, вероватно ћете чути звук попут канаринаца са мегафона. Као што се извештавало у листу The Hawke’s Bay Herald-Tribune са Новог Зеланда, то је силбо, или језик звиждукања који су острвљани вековима користили као други језик. Премда треба пет година да се научи и захтева високи степен спретности, њега су у великој мери користили ратари радећи по брдовитој унутрашњости острва, будући да се он проноси много даље него говорни језик. ”Звиждућући можете рећи све, и ако је време добро, можете се чути три километра далеко“, каже један корисник. Пошто свако слово абецеде има одговарајући тон звиждука, могу се звиждукати чак и савремене речи.

Ваздушне несреће

Боинг, главни произвођач летилица, проучавао је учесталост и узроке ваздушних несрећа. Према The Wall Street Journalu, произвођач је испитао око 850 највећих удеса који су се догодили још од 1950. Боинг тврди да су ”грешке летачких посада проузрочиле више од 72% несрећа у протеклих десет година“. Извештај је закључио да, ако број ваздушних летова настави да се повећава садашњим темпом, а ако се број несрећа не буде смањивао бржим темпом, нето учинак до средине следеће деценије ”био би просечно 20 великих несрећа годишње. Код свих авиопревозника... насупрот данашњих 15“.

Смрт у рудницима

”За сваку тону ископаног злата погине један рудар“, извештава The Star из Јоханесбурга, Јужна Африка. Према статистикама Рударске коморе, у Јужноафричким рудницима злата за последњих седам година било је просечно више од 560 смртних случајева годишње. Премда смртни случајеви показују благи пад, господин Reinoud Boers, службеник за везу Рударске коморе, каже: ”Чињеница је да је рударство опасно занимање. Премда би ми више волели да нема мртвих, то је реалност рударског живота широм света.“ Половину смртних случајева проузрочиле су подземне експлозије и обрушавања. ”Рудници Јужне Африке су“, објашњава господин Boers, ”најдубљи на свету [око четири километра], и зато смо суочени и са врућином и са екстремним притиском стена. Осим тога, копамо по најчвршћим стенама на свету“.