Трансфузије и притисак колега
Трансфузије и притисак колега
Многи људи данас, укључујући и неке лекаре, одбијају трансфузију крви. Због чега? Не из религиозних разлога, како то чине Јеховини сведоци, већ из медицинских. Зашто је то тако? Због повезаних ризика (као што су хепатитис, сида и смањен одбрамбени систем) које туђа крв увек носи са собом. Ипак, у већини случајева где је препоручена крв, пријатељи и болничко особље склони су томе да врше притисак на пацијента да прихвати трансфузију. Међутим, често постоји још једна врста притиска на послу — притисак колега на лекаре који обављају лечење.
The Journal of the American Medical Association у свом издању од 25. јула 1990. извештава: ”Чињенице показују да се крвни производи, као и друга средства за лечење, често користе неприкладно... Спровели смо анкету лицем у лице са 122 главна хирурга, хирурга-ортопеда и анестезиолога у три болнице да би проценили утицај неколико клиничких и неклиничких фактора на доношење одлуке о трансфузији крви. Открили смо широко помањкање спознања од стране лекара обзиром на ризике трансфузије и индикације.“
Шта је мишљено под ’неклиничким факторима‘? Извештај делимично одговара: ”На одлуке лекара утицале су њихове колеге кроз професионалне и социјалне мреже. Утицај притиска колега најјаче се осећао кад је неколико лекара радило заједно... У таквим околностима поступци могу временом бити мотивисани очекивањем супериорнијег или утицајнијег колеге, жељом да се прилагоди нормама групе или тежњом да се избегне критика.“
Чланак објашњава да је ”само 10%, ипак, навело да су једном или више пута месечно дали потенцијално непотребну трансфузију да би задовољили колегу... Целих 61% лекара на специјализацији указало је да су бар једном месечно дали трансфузију крви коју су сматрали непотребном зато што је старији лекар то предлагао“. Осим те врсте професионалног притиска колега, који други фактор може навести лекара да одреди трансфузију?
”Неки лекари могу бити склони томе да одреде начин лечења зато што радије бирају грешке због примене него грешке због непримене.“ Један медицински стручњак ”приметио је да традиционални налог Primum non nocere (’Најпре не науди‘) често може бити занемарен у корист правила ’Најпре учини нешто‘. Склоност таквом деловању може бити фактор објашњења непотребне примене трансфузије“.
Да ли су пацијенти свесни ризика трансфузије? ”У просеку, лекари су навели да је половина пацијената којима су одредили трансфузију црвених крвних зрнаца изразила забринутост због ризика трансфузије.“
Заиста, ово показује да су на подручју трансфузије образовани лекар и образовани пацијент у бољем положају да избегну непотребне ризике. Поучени хришћани имају још бољу заштиту — Јеховине заповести против злоупотребе крви (Постање 9:3, 4; Левитик 17:13-16; Дела 15:19, 20, 28, 29).