Да ли мрзиш да примиш критику?

СЕЋАШ ли се кад си последњи пут примио критику? То се свима нама повремено догађа из различитих разлога.

Можда те критиковао неко ко је хтео да уздигне себе. Често критика долази од особа које су заинтересоване за наше добро: муж је споменуо грешку у твом кувању; жена ти каже да кравата не пристаје уз одело; пријатељ те критикује јер не обраћаш довољно пажње свом здрављу. Или је то могуће дисциплинска критика која долази од послодавца, или, ако си дете или омладинац, од родитеља у облику укора да се исправи оно што си рекао или учинио.

Како год било, да ли си прихватио критику? Или си се љутио и можда чак дотичном рекао нека брине о својим стварима?

За многе је примање критике болно искуство. Неки се разљуте, увреде. Други пак губе поуздање, закључујући ’Нисам низашта‘, и постају депресивни.

Припадаш ли онима који мрзе критику? То није необично, многи се тако осећају. Можеш ли да научиш да мање болно примаш критику, без бурне реакције?  Овај чланак ће истражити шест начина на које се критика може учинити подношљивијом. Можда ће ти помоћи да уклониш или бар ублажиш њену оштрину.

1. Прихвати критику

Чини ли ти се необичним то што неки желе да чују критику, да, чак је и траже? Часопис Bits and Pieces примећује: ”Спретне вође... знају да у одређеној мери сигурно греше. Из тог разлога желе да чују супротна гледишта — како би спречили или што брже исправили већ учињене грешке.“

Као што други могу да погледају нашу спољашност коју ми сами не примећујемо — можда неуредну крагну или помакнуту кравату — тако могу да посматрају и обележја наше личности које ми не можемо. Зато сматрај њихова запажања као помоћ а не претњу. Срдачно прихвати њихову критику као могућност да нешто научиш. Сматрај то јачајућим искуством.

2. Преиспитај свог најжешћег критичара

Јеси ли прекритичан према себи? Размишљаш ли непрестано о својим недостацима? Или, кад ти се укаже на једну грешку, додајеш ли је у мислима дугачком низу неспоменутих слабости?

Др Харолд Блумфилд (Harold Bloomfield) објашњава: ”Уколико себе често мучимо самокритиком, тада нас критика других нарочито погађа. Чак ако нас неко похвали, а само маленкост приговори, склони смо томе да направимо од муве слона и при томе заборавимо све оно што смо добро урадили.“

Буди разборит код оцењивања самог себе. Како можеш да установиш шта је разборито? Замисли блиског пријатеља који прима сличну критику. Како би желео да реагује? Самосажаљевањем? Изливима гнева? Поносним одбијањем доброг савета? Сигурно не. Вероватно би се надао да ће послушати критику без увреде, да ће је поштено одмерити и користити за лично побољшање.

Зашто онда не би тако поступио и у свом случају?

3. Питај за појединости

”Не свиђа ми се твој став!“ Да ли би се радовао таквој примедби? Не, такве примедбе вређају, зар не?

Било би најбоље да питаш или замолиш за тачније објашњење. У књизи Conversationally Speaking, Ален Гарнер (Alan Garner) објашњава: ”Критика се често даје уопште... Питати за појединости омогућује дотичном да тачно установи шта се другоме не допада... Потребно је, наиме, попут репортера питати да откријеш ко, шта, када, где, због чега и како.“

На пример, на горе наведену примедбу могло би да се одговори: ”На који став си конкретно мислио?“ Ако се дотични још увек не изрази довољно јасно, могли би питати: ”Због чега ти то смета? Можеш ли ми навести пример када сам тако поступио/ла?“ Оваквим питањима показујеш жељу да разговараш уместо да се браниш, а то може помоћи теби и дотичном да се усредсредите на појединости. Показаће да ли је критика оправдана или је само бурна реакција. А то ти пружа нешто више времена да промислиш о ствари.

4. Смири свог критичара

Али, шта учинити ако је особа која те критикује узрујана? Др Дејвид Бернс (David Burns) препоручује: ”Било да је критичар у праву или није, најпре тражи могућност да се сложиш с њим или с њом.“ Како ти може то користити? Можда ћеш тако свог критичара умирити и учинити га приступачнијим за разговор.

Кренеш ли напротив одмах у одбрану — кад смо неоправдано оптужени сви смо томе склони — даћеш свом критичару још више муниције за критику. Др Бернс указује: ”Установићеш како се оштрина напада противника појачава!“ Зато је  најбоље да тражиш тачке у којима се слажете, уместо да улазиш у спорне.

5. Усредсреди се на садржај а не на начин

Једној мајци су се жалили због понашања њеног сина у суседству. То је уследило оштрим тоном и супарничким духом. Мајка је могла оптужбу једноставно да одбије као неоправдану и неискрену, и сигурно је дошла у кушњу да то учини.

Увидела је, међутим, да у критици има истине и рекла свом сину: ”Људи који указују на наше грешке нису увек наши миљеници, иако је то у нашу корист. Сматрајмо то приликом да се побољшамо.“

Да ли те је неко оштро изгрдио? Можда је безосећајност, да, чак љубомора проблем те особе. Можда би му у неко прикладно време могао помоћи ти или неко други. Ипак, немој једноставно да одбијеш његова запажања само зато што се грубо изразио. Концентриши се на садржај критике. Да ли је то истина? Ако јесте, тада не пропусти ту прилику за побољшање.

6. Ублажи оштрину

Можда ће те изненадити, али донекле и сам можеш да утичеш на учесталост и оштрину примљене критике. То се нарочито односи на критику исправљања од особа на положајима. Како то?

У давна времена црни ким је био омиљена биљка у Палестини. Али, насупрот другим пољским плодовима, црни ким није био вршен тешким точковима или ваљцима, него палицом или штапом. Зашто то посебно, блаже обрађивање? Јер његово ситно, осетљиво семе није изискивало јако млаћење, јер би се тиме чак оштетило.

У библијској књизи Исаије, црним кимом су предочени различити степени укоравања. Ако особа реагује на блаже облике исправљања, није потребно због исте грешке да оштрије поступаш с њом (Исаија 28:26, 27).

Дакле, можеш избећи оштру критику тиме да на блажу сместа реагујеш. На пример, да ли си свестан да често касниш на посао? Исправи ову навику сада, пре него што те послодавац опомене због тога. Да ли ти је већ нешто у вези тога рекао? Онда реагуј сместа, без одлагања, тако да будеш тачан, пре него што буде присиљен да предузме оштрије мере.

Ти можеш изаћи накрај

Критика може заболети. Можда желиш да те други оставе на миру, да престану да те осуђују и ’помажу сугестијама‘.

Ипак, ни твоје жеље ни твој отпор неће спречити критику. Бити критичан је данас део људске природе. Осим тога, не можеш да утичеш на то колико ће други тактично да поступе при давању савета које ниси тражио.

Уместо да се љутиш, радије извлачи из тога користи и контролиши оно што можеш: своју реакцију. Примени неке наведене препоруке да савладаш или ублажиш критику. Бићеш срећан што си тако поступио.

Давати критику

Ако је неко осетљив на критику, вероватно ће и сам тешко давати критику. Зато следи неколико смерница којих би требало да се сетиш кад дајеш критику:

Употреби мало речи. Ако не успевамо да ословимо другога а да не повредимо његове осећаје, то је често због прекомерне бујице речи које нашу изјаву чине нејасном.

Избегавај ситничаво да приговараш свакој малој грешци коју приметиш на особи. То их раздражује и они ће коначно одбијати твоја гледишта као неважна. Могу чак почети да те избегавају. Сви смо несавршени и имамо недостатака. Они не могу истовремено радити на свим тим недостацима. Ако си приметио безначајне недостатке, тада их превиди, као што Библија напомиње: ”Љубав покрива мноштво греха“ (1. Петрова 4:8, NW).