Шта каже Библија

”Зашто је Бог узео моје дете?“

СМРТ детета разорно делује на све родитеље. То је тешко искушење које саме речи не могу да избришу. Али, ако сте претрпели такав губитак и ако се питате зашто је Бог узео ваше дете, тада вас мучи погрешно схватање које може само да повећа ваше патње. Треба да знате истину: Бог није узео ваше дете.

Ипак, многи верују управо супротно. Једна жена, на пример, гледа неутешно, укоченог погледа у отворени мртвачки ковчег у ком лежи њен седамнаестогодишњи син. Коса му је опадала услед лечења које није успело да отклони његов рак. Окреће се једном посетиоцу и каже дршћућим гласом: ”Бог је желео да има Томија код себе на небу.“ Као римокатолкиња, то је научила годинама похађајући цркву. И протестанти су дуго окривљавали Бога за смрт деце. Познати протестантски реформатор Џон Калвин јадиковао је после смрти свог две недеље старог сина: ”Господ је смрћу нашег малог сина задао заиста болну рану.“

Према старој јеврејској причи, умрли су близанци једног рабина док је он био одсутан. Кад се вратио и питао за своје синове, његова жена је рекла: ”Да ти је неко позајмио два скупоцена драгуља и рекао ти да им се можеш радовати све док су под твојим надзором, да ли би се могао препирати кад позајмљивач тражи да их вратиш?“ ”Сигурно не!“ одговорио је. Тада му је показала његова два мртва сина и једноставно рекла: ”Бог је своје драгуље тражио натраг.“

Ни утешно ни библијски

Да ли је Створитељ заиста тако окрутан да би хировито нанео смрт деци знајући да то родитељима слама срце? Не, то не чини Бог Библије; према 1. Јовановој 4:8, ’Бог је љубав‘. Запазите да се не каже да Бог има љубав или да је пун љубави већ да је љубав. Божја је љубав тако јака, тако чиста, тако савршена, тако потпуно прожима његову личност и деловање, да се о њему с правом може говорити као о утеловљеној љубави. То није Бог који убија децу ’јер тражи своје драгуље натраг‘.

Напротив, Бог воли децу јако и несебично. Исус Христ, који  је сваком речи и поступком одражавао личност свог небеског Оца, био је срдачно, лично заинтересован за децу. Једном је загрлио мало дете и поучио своје ученике да морају бити безазлени и понизни као деца (Матеј 18:1-4; Марко 9:36). Вековима раније, поучавао је Јехова свој народ да сматрају децу драгоценом и да их зато одгајају, поучавају и брину за њих (Деутероном 6:6, 7; Псалам 127:3-5). Он жели да породице буду сједињене у животу а не раздвојене смрћу.

”Зашто је онда моје дете умрло?“

Многи сматрају да Бог, будући да је свемоћан, мора иза кулиса да контролише све што се догађа на свету, укључујући и смрт деце. Али то не мора бити. Кад је Јов у једној јединој невољи изгубио свих десеторо деце, мислио је да му је Јехова нанео ту страшну несрећу. Он није знао оно што нам Библија открива, наиме да је надљудски Божји непријатељ који се зове Сатана у том случају био иза кулиса, и да је патњама покушао да одврати Јова од вере у свог Створитеља (Јоб 1:6-12).

Слично томе, већина људи ни данас не слути у којој мери Сатана делује на свет. Библија показује да је Сатана, а не Јехова, владар овог поквареног система ствари. У 1. Јовановој 5:19 стоји да је ”сав свијет у власти Злога“ (Ст). Јехова није одговоран за све те потресне догађаје у свету. Он није узео ваше дете.

Да ли то значи да је Сатана узео ваше дете? Не директно. Давно у Едену човек се сам подложио Сатаниној владавини кад се побунио против Бога. Тиме је изгубио дар вечног, здравог живота за себе и за сву своју децу (Римљанима 5:12). Последица је да живимо у светском систему који је отуђен од Бога, у свету у ком се морамо борити с оним што Библија назива ”време и непредвиђена згода“, неочекиваним и често потресним променама (Проповедник 9:11, NW). Сатана ”заводи читаву настањену земљу“ (Откривење 12:9, NW). Његов главни циљ је да одврати људе од Бога. Зато шири злобне лажи о Богу. Једна од тих лажи је да Бог употребљава смрт како би отео децу својим родитељима.

”Каква је нада за моје дете?“

Уместо да окривљују Бога, очајни родитељи би требало да траже утеху коју пружа Бог у Библији. Крива религија је збунила многе тиме што је учила о боравишту и стању умрле деце. Небо, пакао, чистилиште, лимбус — ова разна одредишта нису схватљива и очигледно застрашују. Библија, међутим, каже да су мртви без свести, у стању које најбоље може да се упореди са спавањем (Проповедник 9:5, 10; Јован 11:11-14). Зато родитељи не морају да буду забринути због тога шта се догађа с њиховом децом после смрти, као што нису забринути ни када виде да њихова деца мирно спавају. Исус је говорио о времену кад ће ”сви они у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи“ у обновљени живот на рајској Земљи (Јован 5:28, 29, NW; Лука 23:43).

Истина, ова одушевљавајућа нада не одстрањује сву трагичност смрти. Сам Исус је био потресен и плакао је због смрти свог пријатеља Лазара — и то само неколико минута пре него што га је ускрснуо! Према томе, смрт не мора увек бити коначна. И Исус и његов Отац Јехова мрзе смрт. Библија назива смрт ’последњим непријатељем‘ и каже да ће бити ’уништена‘ (1. Коринћанима 15:26). У долазећем рају, кад Сатанина владавина буде ствар прошлости, заувек ће нестати смрти. Њене невине жртве биће враћене ускрсењем. Тада, кад родитељи буду опет сједињени с децом коју су изгубили смрћу, коначно ћемо моћи да кажемо, ’Смрти, где је твој жалац?‘ (Хосеа 13:14, NW).