Ко је крив?

”ОПИЈАЊЕ се одобрава“ и то од многих у друштву, каже Џим Вандервуд (Jim Vanderwood), члан савета Mohawk Valley Council on Alcoholism (Савет за алкохоличаре) у држави Њујорк. Нажалост, само мало њих признаје да је пијење, чак прекомерно, део друштва у ком живе.

Већ годинама већина друштава толерише редовно, чак и прекомерно пијење. То је охрабрило многе да опонашају тај слободни став. Џим Вандервуд објашњава: ”Погледајмо филмове. Стално смо хвалили људе који су могли пијењем да свале некога под сто, да изађу напоље и буду славни каубоји. Сматрало се то врстом јачања самопоштовања. Како можеш да се бориш против тога?“

Дакле, иако главна кривица лежи на алкохолизираним возачима који угрожавају живот других, део кривице сноси и превише толерантно, попустљиво друштво са својим неуравнотеженим ставом према алкохолу.

”Пијење не само да се одобрава него се и снажно унапређује“, наводи Џим Томсон (Jim Thompson), службеник за сузбијање криминала. За часопис Пробудите се! рекао је: ”Многе спортске приредбе су усклађене с алкохолном индустријом, на пример с пиварама.“ Приметио је да су код многих спортских приредби ”најбоље рекламе на телевизији рекламе пива, код којих звезде друштва заступају своје омиљено пиво“.

Један савезни семинар одржан под вођством Ц. Еверета Купа (C. Everett Koop), бившег начелника америчке хируршке службе, био је бојкотован од Националног удружења ТВ компанија и Националног удружења рекламних компанија. Зашто? Зато што се говорило о вожњи у припитом стању и о питању кривице. Др Патрициа Волер (Patricia Waller), која је председавала одбору просветног семинара, изјавила је: ”Чињеница је да смо ми [друштво] створили тај проблем, а људи су довољно неразумни да подлегну притиску који на њих вршимо откад су довољно стари да запазе нешто на телевизији. ’Али‘, [друштво каже] ’ми нисмо одговорни. То није наш проблем.‘“

Данас млади прекршилац — сутра алкохоличар

Пијење се велича кроз различита средства као што су телевизија, биоскоп и рекламе. То оставља младом, пријемљивом уму поруку: ”Ти можеш да пијеш и даље срећно да живиш.“

”Дете на телевизији гледа просечно 75 000 пута како неко пије алкохол пре него што му је законски дозвољено да пије алкохол“, каже др Т. Радецки (T. Radecki) из Удружења против насиља на телевизији у Сједињеним Државама. Енглески истраживач Андерс Хенсен (Anders Hansen) је истраживао енглеске телевизијске емисије у најгледаније време и установио је да се у 71 посто свих филмова пио алкохол. Просечно се приказују 3,4 сцене на сат у којима се пије, али ”само врло мало сцена у којима се троши алкохол и јасно указује на типичне последице“, као на пример аутомобилске несреће и убиства, жалио се Хенсен.

Писац Колман МекКарти (Colman McCarthy), који пише за новине The Washington Post, изразио је то на следећи  начин: ”Иза задовољства с којим... бивши спортисти у рекламама истичу алкохол стоје пропагандне кампање које су усмерене на децу и желе ђацима и студентима да наметну мишљење да је коришћење алкохола, и то у великим количинама, одлучујуће да буду признати. Нека вам момци докажу да ’одлично прија и да не дебља‘, ако не попијете чашу нисте ’у тренду‘.“

У Совјетском Савезу је алкохол и вожња велики национални проблем. Неки одговорни сумњају да ће се навике пијења тамо икада променити. ”То је у нашим руским коренима“, рекао је један човек. Иако је то можда тако, многи пијење сматрају врстом опуштања. Тако млади и пријемљиви људи одрастају у средини у којој се велича пијење.

Џ. Вандервуд се изјаснио да Сједињене Државе имају ”културу младих пијанаца. Алкохол се поистовећује с малим бејзболом, куглањем, супербоулом и временом кад су у баровима снижене цене пића. Опуштање значи алкохол, алкохол значи опуштање“. Он примећује: ”Ова фаза се може прерасти уколико неко није развио психолошку, социолошку или телесну зависност.“ Али затим упозорава: ”Једно нам је из истраживања познато, и добро је потврђено, да омладинац који с 14, 15 или 16 година почиње много да пије може у року од годину дана да постане зависан. Ако почиње с 20 година, постане зависан за неколико година.“

Да ли изненађује што су главни узрок смрти код младих између 16 и 24 година у Сједињеним Државама саобраћајне несреће проузроковане алкохолом? Без сумње то је главни узрок смрти и у многим другим земљама. Др Волер долази зато до закључка да савесни родитељи, који поучавају своју децу у кућној атмосфери умерености, бивају суочени са слободним друштвом које следи супротни правац.

Тако може омладинац који данас пије сутра да постане хронични алкохоличар. И често се тешко може рехабилитовати, што у саобраћајној сигурности представља огромну опасност. Један поновни прекршилац стар 34 године, након што је похађао противалкохолни програм под управом државе, отишао је на пијанку и возио се својим камионетом погрешном страном главног пута у Кентакију. Налетео  је на аутобус пун тинејџера и послао 27 људи — 24 омладинца и троје одраслих — у пламену смрт. Заиста, установљено је да су више од четвртине кажњених припитих возача били пређашњи прекршиоци.

Алкохол — законом дозвољена дрога

Многи надлежни органи упозоравају јавност да је алкохол дозвољена (легална) дрога. Упоређују алкохол с другим опојним дрогама.

На посебном састанку у Белој кући, амерички председник Буш је изјавио да алкохол и вожња ”исто тако осакаћује као и крек. Бесциљно је као и насиље банди. А убија више деце него обоје заједно“. Такође је нагласио да ”морамо нашу децу научити да је алкохол дрога“.

Ако до сада алкохол нисте сматрали дрогом, онда нисте једини. ”Многи људи то не доводе у везу“, каже Ц. Грациано (C. Graziano), који је одговоран за безбедност саобраћаја, додајући: ”Адвокати, лекари, судије — алкохол може да делује на сваког... Лако је доступан. Тако се лако може добити!“ Пошто је у већини земаља дозвољен, може да се купи у разним трговинама. Често скоро без ограничења.

Индустријски гледано, алкохол је животна намирница због садржаја калорија. Али, мора се сврстати и у дроге зато што делује на централни нервни систем. У великим количинама има наркотичко дејство на тело као барбитурат. Због своје ”нарави мењања расположења, смањује стрес“, каже Џим Вандервуд. ”Опушта укоченост и мења способност размишљања. Мислите да можете нешто да обавите што у стварности не можете.“ То је управо проблем код алкохола и вожње. Он долази до закључка: ”Ослабљена личност доноси ослабљене одлуке о ослабљеним извршним способностима.“

Неки који су у тешким околностима — растава, губитак посла, породични проблеми — почели су да пију како би изашли накрај с притиском и стресом. У том стању се понашају ”неразумно и неодговорно, што укључује и вожњу у припитом стању“, каже се у часопису Journal of Studies on Alcohol.

Ипак, неко не треба бити пијан да би био неспособан за рад. Само два или три пића могу да ослабе способност просуђивања возача и да га учине претњом за себе и за друге.

Заиста је трагична ова зараза у друштву, које се отровало смртоносном комбинацијом трговачке похлепе и слободним ставом према дозвољеној, али можда и јако опасној супстанци. Каква утеха остаје онима који су у жалости због такве трагедије? Каква је стварна нада за проналажење лека?

[Истакнути текст на 10. страни]

Омладинци који пуно пију могу у року од годину дана да постану зависни

[Истакнути текст на 10. страни]

Неко не мора бити пијан да би био неспособан да вози

[Слика на 9. страни]

Пијење се велича кроз различита средства, као што је телевизија