Слепило за боје — редак недостатак

КОЛИКО су само били ужаснути трезвени Квекери кад су угледали чарапе жарко црвене боје Џона Далтона! Пошто обично облаче тамне боје, сиво, браон и црно, сматрали су Џонову одећу, благо речено, запањујућом. Шта се догодило?

Далтон, рођен 1766. у Иглсфилду у Енглеској, описао је крв ”тамнозеленом“ а ловоров лист је сматрао ”добрим поређењем [црвеног] печатног воска“. Да, Далтон, који је постао чувени хемичар, патио је од слепила за боје, или тачније од мане нераспознавања боја.

Далтону је црвено било сиво и врло мало га је разликовао од зеленог. Зато није никакво чудо што је његов шаљиви пријатељ успео да замени његове чарапе и тиме проузрочио ово ”светогрђе“! Занимљиво је да је слепило за боје у неким земљама Европе познато као далтонизам.

Проблем распрострањен широм света

Према проценама др Џанет Боук (Janet Boke) са City University, Лондон, 1980. је било преко два милиона Британаца с маном нераспознавања боја. У неким изолованим заједницама од тога пати релативно мало људи. На острвљу Фиџи је само сваки 120. мушкарац слеп за боје, док у Канади сваки девети има мање него нормално распознавање боја.

Распознавање боја варира од особе до особе. Према једној широко прихваћеној теорији, ваш вид је нормалан ако се приликом спајања три светлосна зрака који су комбиновани у једнаким пропорцијама, црвене, зелене и плаве, видите бело. Кад су три зрака различитих пропорција спојена, могу се створити друге нијансе које природно разликујете.

Ако пак видите само оне боје које настају спајањем две темељне боје, а додавањем треће боје не примећујете битне разлике, тада имате ману нераспознавања боја. Тада се називате дикромата. Џон Далтон је био црвено-слепи дихромата.

Недостатак код такозваних монохромата је тежи. Такве особе не разликују никакве боје. Монохроматима је ТВ у боји исти као црно-бели.

Већина људи који су слепи за боје су аномални трихромати. Они додуше виде мешавину три темељне боје, али неку од основних боја не виде у исправним пропорцијама. Ако је то ваш проблем, тада ће, кад подешавате боје на свом ТВ екрану, присутни  с нормалним запажањем боја можда одмах узвикнути: ”Па то је јако црвено!“ или: ”То је превише зелено!“

Узроци

Шта је узрок тог недостатка? The New Encyclopædia Britannica означава ”систем који разликује дужину таласа“ као један од узрочника. Свако око на мрежњачи има отприлике 130 милиона светлосних рецептора, али за разликовање боја потребно је само 7 милиона. Ови рецептори боја се називају чуњићи, због свог чуњастог облика.

Особе које нормално виде имају три врсте чуњића. Једна врста најбоље реагује на светло дугих таласа (црвено), друга врста на светло средњих таласа (зелено), и трећа на светло краћих таласа (плаво). Ако једна група чуњића недостаје или пак не реагује исправно, тада је распознавање боја поремећено. На пример, ако нормално не разликујете црвено, једва ћете приметити промену боје код сазревања парадајза, од зелене преко наранџасте до црвене.

Оштећење видног живца може такође бити узрок слепила за боје, чиме је отежан пренос надражаја од чуњића до мозга. Чак се и неки лекови, на пример таблете против маларије, доводе у везу са слепилом за боје. Према извештајима, одређена орална средства против зачећа могу изазвати поремећај распознавања плавих, зелених и жутих тонова. У књизи Colour Vision Testing др Боук наводи и дуван и алкохол као узрок за неке трајне случајеве црвено-зеленог слепила.

Старење такође тражи свој данак, посебно што се тиче осетљивости на плаво светло. Према истраживачу Р. Лаковском, распознавање боја достиже свој врхунац у младеначко доба и траје до 35. године. Затим се постепено смањује моћ распознавања, нарочито после 60. године живота.

Иако поремећај у распознавању боја може настати током живота, ипак је већина слепих за боје таква од рођења. Зашто?

’Какав деда, такав унук‘

Човеково нормално распознавање боја је чудесан дар. Уколико је функција ваших чуњића исправна и очни живци тачно преносе шифриране поруке у мозак, онда имате потпуно распознавање боја. У књизи How Animals See се каже да ”увежбано људско око може разликовати око 150 нијанси боја“. ”Вероватно многе животиње... не виде боје као ми. Али за њихове очи је то нормално, није поремећај“, објашњава The World Book Encyclopedia.

Ако је ваше распознавање боја одувек било мањкаво, несумњиво сте то обележје наследили. Од кога? Према Health and Disease, слепило за боје је генетски поремећај ”везан за пол“, ”пренесен од жена, али се обично појављује на мушкарцима следеће генерације“. Често се може рећи: какав деда, такав и унук.

Слепило за боје? Како утврдити?

Да ли сумњате да је ваше дете слепо за боје? ”Ако приметите да ваше дете од 5 или 6 година тешко распознаје боје, ако облачи чарапе различите боје или вам из кутије не може додати исправну бојицу коју сте тражили, тада“, према књизи Childcraft, ”треба проверити његов вид.“ Како?

Један од најпознатијих начина проверавања распознавања боја је Исхихара тест. Испитивач детету показује низ таблица с тачкицама у многим различитим тоновима боја. У мноштву тачкица налазе се узорци или бројке које свако с нормалним распознавањем боја одмах препознаје. Ваше дете мора рећи који узорак или бројку види. На пример, на једној таблици дете које је слепо  за црвену боју види ”6“, а слепо за зелену боју ”9“. Ако ваше дете види ”96“, тада је његово распознавање боја, према том тесту, нормално.

Са све већом употребом боја у градиву поучавања деце, важно је знати да ли код вашег детета постоји мана распознавања боја. Можете ли ту ишта учинити, будући да је наслеђено слепило до данас непромењиво и неизлечиво?

Предузети мере предострожности

Хазел Росоти (Hazel Rossotti), аутор књиге Colour, као прво препоручује рану дијагнозу. Особу која је слепа за боје треба осим тога ”припремити да буде свесна ситуација у којима може доћи до забуне и поучити је да се, кад год је то могуће, ослања на друге чиниоце уместо на нејасне боје“.

Ви можете научити своје дете које је слепо за боје шта значе боје саобраћајних знакова на путу. Научите га да буде способно да разликује црвено стоп светло од зеленог ”крени“, на темељу онога како су постављена. Помозите му да обрати пажњу интензитету, односно јасноћи сваког светла. Тада ће, ако буде сам, чак у мраку исправно разликовати сигнале.

Ако сте слепи за боје, избегавајте да одлучујете само на основу боја. Пошто је мозак донекле у стању да надокнади недостатак распознавања боја, информације боја треба допунити тиме да се поклони више пажње светлости, положају и облику неког објекта. Не треба се устручавати да замоле за помоћ пријатеље или рођаке који исправно виде боје.

Код важних одлука, као што је избор радног места било би мудро размотрити лоше последице које доноси мана нераспознавања боја. Код неких запослења може слепило за боје значити већу одговорност. Она је, на пример препрека за многе хемичаре, фармацеуте, штампаре и фотографе. Зубарима је од користи добро распознавање боја приликом прилагођавања вештачких зуба. Месари и остали запослени у прехрамбеним трговинама могу боље приметити промене на животним намирницама ако поседују добру способност распознавања боја. Мањкаво распознавање боја може такође лекарима и медицинском особљу да отежа примећивање здравственог стања пацијената.

Свако ко јасно види поседује нешто вредно. Ако вам је распознавање боја делимично, треба да будете нарочито опрезни. Такође мислите на то да непотребни лекови, већа количина алкохола и дуван могу умањити моћ распознавања боја. Ако поседујете потпуну способност распознавања боја, располажете заиста непроцењивим даром који треба ценити.