Лутрије — ко добија? Ко губи?

ОСНОВНИ разлог за владине лутрије је тај што оне доносе влади милионе долара, новац који би се иначе могао добити вероватно само повећавањем пореза. ’А како је то само лако!‘ кажу организатори. То је као порез који се не захтева ни од кога; плаћа се добровољно. У ствари, људи су жељни да плате; они чекају у реду да плате!

Али, које су неке оптужбе против лутрија?

Једна је да су огласи у вези игара на срећу често необавештајни и само пука обмана. Они унапређују замисао да ћете добити. Типичан је оглас за једну канадску игру на срећу који наводи: ”Ми омогућујемо да... ДОБИЈЕТЕ!!“

Али, колико је лако добити? Али (Alie) игра лутрију у Немачкој. Оглас претерује: ”Ваше шансе за добитак су невероватне.“ Ипак, Али јадикује: ”Играо сам игру десет година, и никада нисам добио ништа. И не знам никога ко је добио било шта.“

На сваког великог добитника, постоје милиони као  Али, губитници који из седмице у седмицу улажу свој новац, али не добијају ништа заузврат. Они који у Сједињеним Америчким Државама добију 1 милион долара износе 0,000008 посто од 97 милиона тамошњих играча игара на срећу.

Изгледи да се добије главна награда нису виши од један према милион (грубо речено, као изгледи да неко буде погођен муњом); они могу бити један према више милиона. На пример, када је постало јасно да се главни згодитак повећао, било је продато више листића, а изгледи на добитак на лотоу у Њујорку скочили су са 1 према 6 милиона на 1 према 12,9 милиона!

Зато није чудо што људи оптужују лутрије због наговарања неопрезних купаца који заборављају на огромне изгледе који су против њих. Др Валери Лоренц (Valerie Lorenz), директор Америчког националног центра за патолошко коцкање једноставно наводи: ”Лутрије? Онај који се клади на њих највећи је наивчина. Изгледи су тако прекомерно против тебе.“

А шта ако добијете милион долара? Желите их добити све. Након што порезник узме свој део, победник у Сједињеним Америчким Државама добија током 20 година сваке године 35 000 долара. То износи 700 000 долара, чија вредност буде надаље умањена инфлацијом у тих 20 година.

Учинак на сиромашне

Још једна критика је да су велики купци сиромашни, последњи који су у могућности да себи дозволе то. Организатори игара на срећу тврде да то није тачно, да су игре на срећу популарније међу људима са средњим примањима. Игре на срећу су добровољне, кажу они; нико није принуђен да игра. Међутим, рекламе хотимично потпирују жеље играча, а многи од њих су сиромашни. Благајник у трговини са попустом у Флориди је рекао: ”Имамо одређену групу људи коју виђамо сваке седмице. Неки купују 10 листића сваког дана. Неки купују 100 сваке седмице. Они немају новаца за храну, али играју лото.“

У неким неразвијенијим земљама ситуација је још гора. Недавно је влада Индонезије поново испитала своју фудбалску лутрију Поркас када су медији известили да су цела села постала ”луда за Поркасом“. Часопис Asiaweek извештава: ”[Индонезијске] новине су пуне страшних извештаја: људи туку своје жене или децу; деца краду новац од својих родитеља; деца троше тешко зарађени новац намењен за школарину — све за Поркас.“

Бујањем лутрија широм света, све се више и више људи позива на коцкање. Неки, не само сиромашни, постају присилни коцкари — лутријски зависници. Арни Векслер (Arnie Wexler) води Саветовалиште за принудно коцкање у Њу Џерзију, САД. Он каже: ”Законодавци мисле да су пронашли безболан, лак начин за  добијање новца, док у ствари уништавају бројне породице, и бројна запослења, и бројна људска бића, и бројне животе.“

Питање вредности

Још једна велика брига је што су владине игре на срећу промениле став људи према коцкању. Данашње игре на срећу којима управља држава, ”Play 3“ или ”Lucky numbers“, нуде изгледе један према хиљаду, али као новчану награду враћају само 50 посто. Пре него што је влада ушла у тај посао, игра је била ”лоша“, противзаконита смицалица, порок. Данас се иста игра назива забавом, чином грађанске одговорности!

Наравно, важна разлика између незаконите лутрије и владиних лутрија је у томе што зарада иде за подупирање владиних пројеката, уместо у џепове криминалаца. Ипак, многи посматрачи су забринути због утицаја лутрија на моралне вредности друштва, за које су наводно од користи.

То је због тога што лутрије потхрањују наду и склоност да се постане богат без напрезања. Пол Дворин (Paul Dworin), издавач листа Gaming and Wagering Business, је рекао: ”Држава је раније говорила да ће ти бити добро ако радиш напорно. Данас каже: ’Купи листић и бићеш милионер.‘ То је за државу чудна порука.“ А Џорџ Вил (George Will) је писао у Newsweeku: ”Много људи верује у важност среће, шансе, случајности, судбине, мало их верује у важност озбиљних врлина као што су вредноћа, штедљивост, уздржавање од задовољства, марљивост.“

Још једна концепција, главна за људско друштво, је следећа: Појединци не би требало да настоје да извуку корист из несреће других. Међутим, организатори игара на срећу унапређују гледиште да је исправно да појединац стиче добит и задовољство кроз губитке других. Такво размишљање је себично; тиме се презире библијски савет: ”Ти мораш волети ближњега свога као самог себе“ (Матеј 22:39, NW).

Упркос многим гласовима противљења, лутрије настављају драматично да се шире целом Земљом. Посетилац у западној Африци је приметио стотине људи окупљених око здања државне лутрије. ”Зашто сви ови људи расипају свој новац на лутрије“, питао је он мештанина, примећујући: ”Посебно зато што су сиромашни?“

”Пријатељу, они играју лутрије зато што им то пружа наду“, одговорио је мештанин. ”То је за многе од њих једина нада коју имају у животу.“

Али, да ли је добитак на лутрији стварна нада? То је много пре заваравање, илузија, невероватан сан. Савестан хришћанин сигурно неће расипати своје време и приходе на узалудну тежњу за коцкарским богатством. Колико је само боље следити савет апостола Павла, који је писао да разумни људи ”не полажу своју наду у несигурно богатство, него у Бога, који нам даје богато свега за уживање“ (1. Тимотеју 6:17, NW).

[Истакнути текст на 8. страни]

”Законодавци мисле да су пронашли безболан, лак начин за добијање новца, док у ствари уништавају бројне породице, и бројна запослења, и бројна људска бића, и бројне животе“

[Оквир на 9. страни]

Најбољи савети за коцкаре

”Нема хладнијег осмеха од онога којим власник кладионице поздравља победничку муштерију... Ретки су кладионичари који ће бранити кладиоцу [коцкару] да то више не чини зато што превише изгуби... Запамтите и то да су успешни кладиоци исто тако ретки као и пропали кладионичари“ (Graham Rock, The Times, Лондон).

”Гарантовани главни згодитак од 45 милиона долара у извлачењу вечерашњег лотоа највећи је у историји државе Њујорк. Али изгледи да се добије са једним доларом су 12 913 582 према 1“ (The New York Times).

”Безумник и његов новац брзо ће бити раздвојени.“ Изрека актуелна од 16. века (Familiar Quotations, од Johna Bartletta).

”Коцкару, немој се радовати; ко год данас победи сутра губи“ (шпанска пословица).