Пређи на садржај

Пређи на садржај

1492. — не само година открића

1492. — не само година открића

1492. — не само година открића

ЗАШТО је 1492. година тако важан датум у људској историји? Обично се памти по томе што је Кристофер Колумбо тада отпловио из Шпаније и открио Нови свет на западу. Међутим, Керкпетрик Сејл (Kirkpatrick Sale), у својој књизи The Conquest of Paradise, подсећа нас на овај датум још и из других разлога. Он пише:

”Дан пре него што је Colón [Колумбо] отпловио из Палоса [Уелва, Шпанија], истекао је 2. августа 1492. рок за изгнанство читавог јеврејског становништва из Шпаније. Према краљевској наредби... морали су да буду протерани сви Јевреји, без обзира на старост, звање или друштвени положај. Најреалније процене показују да је отприлике 120 000 до 150 000 људи било присиљено да бежи из својих домова и имања која су њихове породице поседовале генерацијама, у неким случајевима вековима. Смели су да понесу само своје најпотребније личне ствари — међутим, не и своје злато, сребро, драгуље или новац, ствари које су морали оставити [католичкој] круни и њеним посланицима.“

Према Сејловој књизи, та је година ушла у историју још због једног срамотног догађаја:

”У ноћи 10. августа 1492. изборио је Родриго де Борха, члан познате шпанске породице Борџија, помоћу моћи и новца Фердинанда из Арагоније, митом, претњама, уверавањем и уцењивањем свој пут до врховног бискупа, намесника Христа и папе римске Цркве, узимајући папинско име Александар VI. Као човек са великим богатством који је живео у бестидној раскоши, постао је, упркос својим светим заветима, отац непознатог броја деце, како у Кастилији тако и у Риму, укључујући Чезареа и Лукрецију... и још за живота сматран је крајњим симболом папинства које је достигло најнижи степен век дугог пропадања. Његово папинство је било обележено... јавном продајом уносних црквених служби најбогатијим и најподмитљивијим у његовој светој курији, као и његовим службеним смицалицама, укључујући подмићивање, љубавне авантуре, смештање љубавница у своју палату и усмено читање порнографије из папинске библиотеке“ (The Conquest of Paradise, стране 13, 16).