Избијање колере — западноафрички дневник

Од дописника часописа Пробудите се! из Западне Африке.

ДЕЦЕМБАР: Једна старија жена била је прва жртва. Први симптом био је редак и чест пролив. Следило је повраћање. Добила је грчеве у пределу бедара и у трбуху. Дисање је постало убрзано и површно, кожа јој се наборала а очи су утонуле у очне дупље. Четрдесет осам сати касније била је мртва.

Следећи дан била је погођена друга особа у истој кући, потом још једна. Затим су оболели неки суседи. Болест је почела да се појављује у оближњим селима и градовима. Прича је била иста — пролив, повраћање и у трећини случајева смрт.

Пастеров институт је испитао узорке столице и потврдио најгоре бојазни медицинских експерата. То је била болест која је у последњих 25 година мучила 93 нације, болест тако смртоносна да и њено само име изазива страх: колера!

У главном граду једне западноафричке земље био сам сведок драме, пратећи избијање те страшне болести. Следи дневник догађаја те године.

”Не треба се бојати“

13. фебруар: Усред растућих гласина, новине доносе вест на насловној страни: ”Пролив: 70 мртвих али криза се стишава.“ Чланак уверава своје читаоце да се ”не треба бојати избијања колере“.

25. април: Питам др Л. Баку (L. Bakka), a педијатра и руководиоца националног програма контроле дијарејичних болести, да ли су сталне гласине о колери истините. ”Истините су“, каже. ”Колера је присутна и широко распрострањена. Од 13 покрајина, 10 их је захваћено колером.“

Питам за масовно вакцинисање људи. ”Ми нећемо вакцинисати људе“, рекао је. ”То много не помаже ни у превенцији ни у контроли епидемије. Садашње вакцине су делотворне само три до шест месеци.“

”Хоћете ли тиме рећи да вакцине нису од користи у сузбијању избијања колере?“ питам.

”Не, то је став Светске здравствене организације.“

”Јесте ли ви вакцинисани?“

”Не. А био сам у многим подручјима где је колера и лечио многе пацијенте са колером.“

Др Бака објашњава да је колера проузрокована одређеном врстом вибриона, или бактерије, који долази у тело путем заражене хране или воде. Вибриони се затим сакупљају у цревима, где се множе и производе отровну супстанцу која проузрокује пролив и повраћање. Ти вибриони могу онда доћи у питку воду или на храну заражену неопраним рукама — и болест се даље шири.

Показујући на своја уста, лекар каже: ”Важна ствар је што улази овде.“ Каже се: ”Можеш јести колеру, а можеш је и пити, али не можеш је ухватити!“

Да ли је могуће да болест погоди главни град? ”Већ је ту“, каже Бака. ”Данас смо у болницу примили пет случајева.“

7. мај: Преоптерећена болница је лоше опремљена за савладавање епидемије колере. Пацијенти са колером изоловани су у  великој просторији са бетонским подом и једним јединим плафонским вентилатором. Тоалети су предалеко да би били коришћени, па се екскрети одлажу у болничке ноћне посуде и пластична ведра, и дезинфикују се пре коначног одстрањења. Тамо је сада 12 пацијената — мушкараца, жена и два детета. Сви изгледају исцрпљено и јадно.

Оболели леже на дрвеним клупама. Нема кревета, нема болничких оброка, нема приватних соба. Ипак, нико се не жали. Тим ослабелим и згрченим жртвама нуди се живот, живот у облику литарских пластичних врећица с ознаком ”Рингеров лактат“. То је раствор који се даје интравенозно.

Сазнајем да колера убија дехидрацијом. Тело губи животоважне течности и неопходне соли кроз повраћање и пролив, те се осуши и умире. Лактатна инфузија служи рехидрацији, или замени и задржавању тих течности док пролив и повраћање не престану — обично унутар неколико дана. Лек тетрациклин уништава вибрионе и скраћује трајање болести.

Стижу вести

29. мај: Британски радио емитује вест да је колера усмртила између 300 и 600 особа у тој земљи. Познајем једну жртву. Када је отац отишао на посао, његов мали син весело се играо. Када је увече дошао кући, дечак је био мртав.

Данас поподне локална подружница Јеховиних сведока одлучила је да пошаље обавештење свакој скупштини у земљи, објашњавајући како се заштитити од болести.

2. јун: Кревети покривени пластичним чаршавима сада су отпремљени у одељење колере. Сваки дан стиже десетак нових пацијената. За оне који стижу у стању шока и не могу да пију ОРС (Оралне рехидрационе соли) решење су лактатне инфузије, обично три или четири литра у првом сату. b Након дан-два бивају отпуштени. У лакшим случајевима се даје ОРС и пацијенти се после неколико сати шаљу кући.

Испоруке Рингеровог лактата и пакета с ОРС-ом притичу у земљу и хитно се отпремају у провинцијске здравствене центре, где је сада потреба већа него у граду. Већ је раздељено преко 600 000 пакета ОРС-а. Влада је осигурала возила за превоз лекарских тимова и испорука у угрожена подручја. Радио-емисије и леци обавештавају јавност како могу избећи навлачење болести и шта да се учини ако се појаве симптоми. Аутомобили с разгласом патролирају главним градом и преносе исту поруку.

10. јуна: Број примљених на одељење колере нагло је достигао врхунац од 71 особе. У болници ради сада 15 болничарки. Рођаци пацијената сарађују с њима у бризи за оболеле. Просторија је пуна — по две особе на једном кревету. Неки пацијенти леже на поду.

Људи стижу носећи своје болесне на леђима. Неки су морали да пешаче километрима и упрљани су излучењима. Њихове очи говоре: ’Можете ли спасти живот мог детета... мог брата... моје мајке?‘

 21. јун: Штампа јавља: ”Министарство здравља... жели уверити широку јавност да нема потребе за узбуну или панику.“ Али, људи су ипак узнемирени! Постоје извештаји да су створене велике залихе Рингеровог лактата. Возачи таксија енормно повисују цене за превоз пацијената оболелих од колере до болнице — ако их уопште примају. Пролазећи поред клинике за колеру док иду у школу, деца рукама покривају уста и носеве. Неки људи су неразборити и узимају свакодневно тетрациклин, надајући се да ће их то сачувати од болести.

Разговарам с Алафијом, која учи за медицинску сестру у болници. Она је очигледно узрујана. ”Једна од куварица у нашем дому погођена је колером!“ узвикнула је она. ”Неке медицинске сестре су узеле годишњи одмор како би избегле да се суоче са избијањем колере.“

Али не беже сви од помагања другима да се излече. Сузан Џонсон је главна медицинска сестра једне клинике за колеру. Иако је обично весела особа, данас се види да је пренапета. Када сам ушао у одељење, рођак једног пацијента узео је папирнату чашу и уронио је у посуду с чистом водом. ”Немојте своје руке урањати тамо!“ прасне Сузан. ”Болест се шири путем заражене воде!“ Гледајући ме фрустрирано каже: ”Они једноставно не разумеју.“

Битка се наставља до изнемоглости

1. октобар: Сада је широм земље службено извештено 10 200 случајева и 796 мртвих. До већине смртних случајева је дошло када жртве нису примиле медицински третман, или га нису примиле довољно брзо.

Од 3 341 пацијента примљеног на овдашњу клинику, само је један од 93 умро. Већина њих је већ била на самрти док су били уношени. Неки су били без свести због узнапредовале дехидрације. У том стадијуму крв постаје густа и црна, а вене пуцају. Као хитна мера, Рингеров лактат се убризга директно у вратну вену или бедрену артерију.

30. децембар: Навала колере се смањује. Отприлике 14 000 људи је погођено, а 1 213 их је умрло. То је иронично. Лекари знају шта проузрокује колеру, како се она шири и како спасти животе жртава. Али победа над њом је далеко. Људска беспомоћност у превенцији таквих епидемија драматично наглашава значај Исусовог пророчанства да ће ”пошасти“ бити обележје ових ’последњих дана‘ (Лука 21:11; 2. Тимотеју 3:1-5).

Показао сам др С. Хардингу кључну ствар током те епидемије, стих из Библије, Исаију 33:24. Ту се прориче време када ”нико од становника неће рећи: болестан сам“. Пажљиво је погледао стих и рекао: ”Ако Библија тако каже, то мора бити истина.“ Заиста, то и јесте истина! А какво ће тек бити олакшање када се то пророчанство коначно испуни!

[Фусноте]

[Оквир на 22. страни]

Када избије колера!

Питка вода је главни извор заразе колером. Клице одговорне за колеру долазе из људског измета и улазе у воду за пиће због недостатка хигијене. Ако пијемо ту загађену воду или ако смо у контакту с њом, може доћи до инфекције. Главни симптом колере је пролив. То доводи до губитка течности, што често резултира шоком, чак и смрћу. Да бисте спречили заразу колером:

1. Користите само прокувану, чисту или обрађену воду.

2. Перите руке сапуном и водом пре руковања храном и пре јела.

3. Покривајте храну да бисте је заштитили од мува.

4. Перите сирову храну чистом или обрађеном водом.

5. Користите тоалете или друга места далеко од извора, река и потока —

не отворена места.

6. Ако се појави инфекција, пожурите с пацијентом до лекара или

у здравствени центар.

Извор: Светска здравствена организација

[Извор слике на 21. страни]

WHO фотографија J. Abcedea