Моћ трача

САМОУБИСТВО младе жене шокирало је миран енглески градић. Још је узбудљивији био закључак службене истраге: ’Убио ју је испразан трач!‘ Очигледно је име младе жене, њен углед и коначно њен живот био уништен градским злобним празним наклапањем (Rumor and Gossip — The Social Psychology of Hearsay, аутори Ralph L. Rosnow и Gery Alan Fine).

Иако су последице ретко тако трагичне, трач несумњиво има страшну моћ. С једне стране, може се сматрати начином измене употребљивих информација. С друге стране, он може бити одговоран за државни немир, распад породица, уништење каријере.

Трач се окривљује за бесане ноћи, тугу и лоше варење. А несумњиво је и код вас понекад проузроковао неку личну бол. У ствари, писац Вилијам М. Џонс (William M. Jones) упозорава да у пословном свету ”морате прихватити могућност да ће неко у вашој каријери покушати да вам забоде нож у леђа“.

На негативан трач се скоро свуда гледа са негодовањем. Међу Семинола Индијанцима у Сједињеним Америчким Државама ”говорење лошег о некоме“ ставља се на исти ниво као и лагање и крађа. У једној афричкој заједници брбљивци ризикују да им одрежу усне или, што је још горе, ризикују да буду погубљени! Заиста, током историје су биле предузимане мере да се обузда трач.

Између 15. и 18. века у Енглеској, Немачкој и касније у Сједињеним Америчким Државама, у народу су биле коришћене такозване столице за кажњавање, да би се покушало са посрамљивањем трачара како би напустили своје штетно брбљање. Онај који би био проглашен кривим за увреду, био би привезан за столицу и више пута уроњен у воду.

Иако је столица за кажњавање давно изашла из употребе као и стуб срамоте и кладе, рат против трача води се и у наше време. На пример, током 1960-их у Сједињеним Америчким Државама основани су  тзв. центри за контролу гласина како би одговорили на гласине које су могле бити штетне за владине активности. Сличне службе деловале су у Северној Ирској и Енглеској. Били су донесени закони за сузбијање трача који је усмерен наношењу економске штете неким финансијским институцијама.

Упркос таквим напорима, трач и даље постоји. Он је жив и цвета. Ни закон ни било која друга људска метода није успела да искорени његову разорну моћ. Трача има свуда. Постоји трач у суседству, трач у канцеларији, трач у трговини, трач на забави, породични трач. Он надилази све културе, расе и цивилизације и цвета на сваком нивоу друштва. Један стручњак је рекао: ”Трач је тако уобичајен, скоро као дисање.“ Такође је рекао: ’Он је дубоко у људској природи.‘

Заиста, трач често открива врло тамну страну људске природе, страну која ужива у нарушавању угледа, искривљавању истине и уништавању живота̂. Ипак, причање о другима није само по себи зло. Постоји и позитивна страна необавезног разговора. А знати где треба повући црту између штетног и нешкодљивог причања кључ је да избегнемо да друге учинимо жртвом — а и да сами не постанемо жртва.

[Слика на 4. страни]

Коришћење столице за кажњавање био је један од начина на који су локалне власти покушале да се боре против трачара

[Извор]

Historical Pictures Service