Техничко остварење поларног медведа

ПРЕМА неким научницима, човечанство од поларног медведа може научити много тога о искоришћавању соларне енергије. Физичар Ришар Е. Гражан (Richard E. Grojean) се средином 1970-их заинтересовао за ту замисао, после занимљивог проналаска у вези арктичких животиња.

Канадски статистичари живота у дивљини открили су да не могу лако да направе уобичајене ваздушне снимке тих створења, пошто се стапају са белом околином. Није успео ни инфрацрвени филм, обично идеалан за фотографисање топлокрвних животиња. Животиње су једноставно биле предобро изоловане да би исијавале довољно топлине како би их филм открио. Међутим, када је употребљен ултраљубичасти филм, бели туљани и поларни медведи изгледали су као укочени тамни предмети на белој позадини. ”Док снег одбија ултраљубичасте зраке, животиње их упијају“, извештава The Toronto Star.

Зашто? Према физичарима Грожану и Грегорију Ковалском (Gregory Kowalski), ванредном професору машинства, крзно медведа садржи одговор. На невидљивом, ултраљубичастом крају спектра, длаке крзна хватају 90 посто ултраљубичасте светлости и преносе је до црне коже која се налази испод, грејући тиме медведа. На Арктику, где температура често пада на -29°C, значајна је способност крзна да задржи топлину свог власника. Насупрот томе, уобичајени колектори сунчеве енергије на крововима далеко су мање ефикасни. У ствари, Ковалски процењује да би соларне плоче које су начинили људи могле узвратити 50 посто више учинка када би се примењивали принципи крзна поларног медведа.

У видљивом делу спектра, длаке крзна понашају се на управо супротан начин; оне одбијају 90 посто светлости. То медведу даје његов блиставо бели изглед, иако поједине длаке саме нису заиста беле, већ прозирне и без пигмента. Белина крзна омогућује медведу да неприметно лови на арктичким снежним пределима. Неки посматрачи су чак приметили да поларни медведи покривају свој црни нос док се прикрадају свом плену, као да су свесни потребе да се стопе са снегом.

Крзно поларног медведа на тај начин је савршена припрема за две кључне потребе животиње: бели изглед и задржавање топлине. Зато није чудо што је физичар Грожан похвалио крзно као ”фантастично техничко остварење“. Све у свему, то јединствено и дивно створење сведочи о мудрости Створитеља.