Трач — зашто је толико привлачан?

НА кинеском шен-тан; на финском јуору; на италијанском петеголецо; на шпанском ћисме. Да, трача има свуда. У неким језицима трач има директно негативно значење. На нашем језику ”трачање, оговарање“ у основи значи ”празно наклапање“, чаврљање о безначајним стварима.

Ипак, занимљиво је да је на нашем језику тај израз добио негативно значење. Испред речи ”оговарање“ често се налазе речи ”злобно“ или ”штетно“. То је зато што празно наклапање често одговара штетном говору или говору који ствара проблеме. Оно може прећи чак у отворено клеветање, које се дефинише као ”израз лажне оптужбе или погрешног приказивања којим се клевеће и нарушава углед другога“. Зато није чудо што стара пословица каже: ”Као што сјеверни вјетар носи дажд, тако језик клеветни зловољно лице“ (Приче 25:23, Šarić).

Зашто онда, с обзиром на његову могућу штетност, налазимо да је трач често неодољив, привлачан? И где да неко повуче црту између штетног оговарања и нешкодљивог брбљања?

 Ћаскање — измена информација

Постоји јак темељни разлог за трач: Људи се занимају за друге. Зато смо природно склони да разговарамо о другима. Антрополог Мекс Глукмен (Max Gluckman) је тако једном рекао: ”Сваког дана, и то у највећем делу дана, већина нас је уплетена у трач. Мислим да би, када бисмо записивали како користимо своје време које не проведемо спавајући, трач — за неке од нас — дошао одмах иза ’посла‘.“

Када је умерен и љубазан, необавезни разговор може да служи измени корисних информација, као средство које нам помаже да смо у току догађаја. Он може укључивати такве безазлене ствари као што су ко се венчао, која је трудна и ко је умро, или може бити само шаљиви разговор без злобне намере.

Ипак, празно наклапање пречесто прелази границе тачности и доброг укуса. Чињенице су улепшане, преувеличане или искривљене. Понижење је створило извор хумора. Приватни живот је нарушен. Поверење је изневерено. Угледи су нарушени или упропашћени. Ствари вредне хвале замрачене су приговарањем, мрмљањем и зановетањем. То што неко није имао лошу намеру мала је утеха за онога о коме се лоше говори. Штетни трач се тако упоређује са блатом баченим на чисти зид. Можда се не задржи на њему, али увек оставља прљави траг.

Уклопити се

Још један разлог зашто бисмо лако могли да будемо увучени у трач је наша природна жеља да се допаднемо другима и да нас они прихвате. ”Из једног или другог разлога“, писали су психолози Џон Себини и Мори Силвер (John Sabini и Maury Silver), ”имате обавезу да говорите; а трач је угодан, лак и опште прихваћен начин за испуњење те обавезе“ (Moralities of Everyday Life). Зато је трач, до извесне мере, изврсно гориво за разговор, средство да се уклопимо.

Проблем је што су људи склони томе да их далеко више узбуђује негативна него позитивна информација. Изгледа да се неки чак радују када су шокирани сензацијом и претеривањем. Трач је зато веома привлачан — што је више непријатна или саблажњива сочна посластица, то боље. Ретко постоји имало бриге за доказивање шокантних тврдњи.

Медијски трач

Та врста трача привлачи још једну људску слабост — прекомерну радозналост. Ми волимо тајне. Уживамо да будемо упућени у ствари. Још 1730, када је Бенџамин Франклин (Benjamin Franklin) почео да пише трач-рубрику за Pennsylvania Gazette, било је примећено да ће људи плаћати за трач.

Медијски трач наставља да се одржава — и расте. Киосци за новине у Европи практично су преплављени таблоидима који садрже приче о краљевским породицама, аутомобилским тркачима и осталим међународним славним именима. Чланак у једним новинама је тако трач назвао великим послом.

 Али, да ли је корисно бити опседнут радозналошћу о томе шта се догађа у приватном животу људи, у њиховим спаваћим собама и мислима? Може ли некоме читање и гледање материјала који нагиње развијању пожудне жеље икако бити корисно? Очигледно је да медијски трач одводи радозналост ван разумних граница.

”То сам чуо кроз виноград“

Неоснована говоркања и погрешне информације такође пружају гориво за штетни трач. Између војних положаја у америчком грађанском рату биле су развучене бескрајне телеграфске линије сличне виновој лози. Тако је ”виноград“ постао симбол непотврђених вести, а израз ”то сам чуо кроз виноград“ популарни изговор за прихватање неоснованог говоркања.

Нажалост, гласине често доносе горак плод. Говоркања су била одговорна за панику, смрт и пустошење. Ако се узме у обзир само пословни свет, трошкови су били непроцењиви. Један ланац ресторана за брзу прехрану провео је више од године дана борећи се против лажне гласине да њихови хамбургери имају црве. Компанија позната по производњи сапунских производа потрошила је године — и милионе долара — настојећи да ућутка гласину да је њен корпорацијски симбол Сатанин знак и да је и сама на неки начин уплетена у обожавање демона.

Ипак, појединци су ти који трпе највећу бол и штету од трача. Међутим, због тога што су непромишљене приче веома привлачне, људи су склони да их подржавају, ни мало се не обазирући на истину или последице.

Злобни трач — клеветање

Завист и мржња су често корен најразорнијег облика трача — злобног оговарања, или клеветања. Грчка реч за ”клеветника“ је диаболос, реч преведена у Библији са Ђаво (Откривење 12:9). Тај израз је одговарајући, јер је Сатана велики клеветник Бога. Слично Сатани, неки о другима говоре са злом намером. Понекад је мотив освета, због повређених осећања или љубоморе. У сваком случају, они настоје да унапреде своје интересе упропашћавањем доброг имена других.

Иако је злобно оговарање, или клеветање, заиста најпокуднији облик трача, учествовање у било ком облику штетног трача које наноси проблеме је покварено и неодговорно. Како зато неко може спречити да се безазлени разговор претвори у штетно клеветање?

[Слика на 5. страни]

Пријатељско ћаскање често служи измени корисних информација и стимулисању разговора

[Слика на 6. страни]

Штетно оговарање је као блато бачено на чисти зид. Можда се неће задржати, али увек ће оставити прљави траг

[Слика на 7. страни]

Неки људи оговарају само да би били у центру пажње