Млади питају...

Хоћу ли приступити банди?

”Док сам седео у школској свлачионици приступили су ми ти младићи и почели да ме гњаве. Један од њих ме је ударио у груди. У том тренутку ми је пришао један од младића кога сам познавао из банде у мом суседству и заузео се за мене. Помислио сам: ’Ако приступим банди, можда ћу добити заштиту сличну овој‘“ (Грег).

БАНДИ је све више у многим школама и суседствима. Полиција је проценила да је 1989. само у округу Лос Анђелеса, у САД, било 600 банди с неких 70 000 чланова. Међутим, банде нису ограничене само на Сједињене Америчке Државе. На пример, часопис Maclean’s је известио да у граду Ванкуверу, Канада, постоји отприлике 13 банди с преко 600 чланова.

Многи су, као Грег, приступили бандама да би се заштитили од насиља у школи, а у овим насилним временима није тешко разумети зашто неки млади могу да осете такву потребу. Сведоци смо светског ”пораста безакоња“ (Матеј 24:12, NW). Међутим, постоје и други разлози зашто су уличне банде толико привлачне за неке младе.

Подршка и пријатељство

”Ја заиста желим имати пријатеље, поседовати осећај припадности некоме или групи, некога о коме бих се могао бринути“, објашњава Бернард, бивши члан банде. Маријан, која је приступила банди девојака, признаје да је то учинила ”због своје потребе да нечим влада“, као и због ”породичне атмосфере“ коју банда пружа.

Иако је истина да неки млади приступају бандама јер желе изаћи на крај с досадом или због узбуђења које оне могу да пруже, чини се да их далеко више приступа због осећања припадности, примања емоционалне подршке и стицања пријатеља с којима могу све делити. Често се то чини као замена за непожељно породично стање.

Бернард говори о себи и члановима своје банде: ”Већина нас је дошла из раздељених домова. Многи су одрасли у великим породицама само с једним родитељем, обично мајком. Тако није било никога ко би имао времена да с њима разговара. Многи су дошли из домова где су били злостављани телесно и речима и где нико није марио да ли имају осећања  или немају. Из тог разлога су се осећали добро, као и ја, јер су с неким могли да разговарају и буду саслушани.“

Ово гледиште је потврдио и Лу Голдинг (Lew Golding), канадски саветник за младе. Он је изјавио: ”Деца која код куће имају проблеме отварају се према бандама због емоционалног храњења.“

У Сједињеним Америчким Државама многе банде су оформљене према етничкој, или културолошкој припадности. Према томе, банде у тој земљи пружају додатну привлачност удруживања с онима који деле осећања с обзиром на исхрану, музику, језик, и мноштво других ствари. Млади, исто као и одрасли, имају нормалну жељу да се осећају потребним и прихваћеним. Али, могу ли се та осећања и потребе заиста задовољити приступањем банди?

Пословице 17:17 кажу: ”Пријатељ у свако време љуби“. Да ли чланови банде заиста доживљавају овакву приврженост и право пријатељство? Напротив, неслагања, па чак и тучњаве међу члановима исте банде, све су уобичајеније. Заиста, у околини високог притиска у којој делују банде, лакше се развије мржња. Разлике у мишљењу могу се протумачити као издајство. Бернард прича: ”Када смо се свађали, морао сам бити опрезан, јер се сасвим изненада могао потегнути нож или пиштољ. И то су наводно били моји пријатељи! Живот у банди ме је разочарао јер нисам стекао праве пријатеље.“

Као што је један 18-годишњи члан банде додао: ”Немаш ниједног пријатеља, чак ни у својој банди. Препуштен си самом себи.“

Не ’иди се за мноштвом‘

”Не иди за мноштвом да би зло учинио“ (Излазак 23:2). Ово је било речено Божјем народу у стара времена, али се у начелу може добро применити на сваку младу особу која размишља о приступању банди. Таква особа би банду могла да сматра средством за самозаштиту или извором пријатељства. Али, члан банде је у ствари неминовно присиљен ’да чини зло‘.

The Globe and Mail наводи у вези с тим: ’Банда постаје породица. То такође значи да банда одређује и шта је прихватљиво понашање. У свету тинејџера без надзора ”зло“ које се ради могу бити пљачке, премлаћивања и сексуални напади.‘

Само у 1989. банде у округу Лос Анђелеса биле су умешане у неких 570 убистава. У ствари, где постоје банде тамо је и насиље. На сваки покушај пружања отпора сигурно се гледа као на недостатак подршке банди или, што је још горе, као на кукавичлук. У оба случаја лако можеш постати предмет напада. Као што је један члан банде рекао: ”Не можеш рећи не својој [банди].“ Да ли је осећање припадности или заштите вредно таквог притиска?

 Писац Пословице 1:10-15 одговара: ”Маме ли те сине грешници, не дај ти да те намаме. Реку ли ти: Иди с нама да замке мећемо и крв проливамо... део свој ћеш с нама ти имати... Сине мој, не иди с њима, чувај ногу своју од њихове стазе.“

Живети од мача

Помисли такође и на могуће последице на твоје здравље и добробит. Један члан банде је рекао да ’мораш бити спреман да умреш за чланове своје банде‘. Често тако и испадне.

Насупрот томе, размотри поуку којом је Исус поучавао своје ученике у ноћи свог хапшења. Исус је био ненаоружан и суочен с насилном светином. Да ли је Исус желео да се његови ученици удруже и бране га насиљем? Петар је тако мислио. Исукао је мач и напао једног од људи из светине одсекавши му уво. Исусов одговор је сигурно морао запрепастити Петра. Исус је чудотворно излечио човеково уво и рекао Петру: ”Врати мач свој на место његово, јер сви који се за мач маше, од мача ће погинути“ (Матеј 26:52).

Поука? Лично наоружавање није само небиблијско него и неразумно, непослушно. Једна пословица то изражава на следећи начин: ”Ко зло тражи, зло ће њега снаћи“ (Пословице 11:27).

Пронаћи прави смисао припадности

Пре отприлике 50 година направљена је студија која је образлагала различите чиниоце који утичу на формирање банди. Међу тамо набројеним проблемима били су неадекватан породични живот, сиромаштво, изопачена околина и недовољно образовање. Деловање банде у таквој ситуацији уопште није помогло, нити је стварно помогло усамљеној омладини да нађе искрено пријатељство. Насупрот томе, хришћанска скупштина ти омогућава дружење с људима којима је твоја добробит у срцу. Зашто тамо не гајити пријатељство?

Како, према томе, можеш да се заштитиш ако живиш на подручју где преовладавају банде? У једном од наредних бројева биће речи о томе.

[Оквир на 30. страни]

’Приступио сам уличној банди‘

”Имао сам 17 година. Моји пријатељи и ја били смо сити гледајући их како на људе у нашем суседству пуцају, пљачкају их и силују. Сматрали смо да ћемо, ако оснујемо своју властиту банду, можда то моћи да спречимо. У исто време сам желео да осећам припадност групи. Тако смо основали банду.

Почели смо да обилазимо суседство, али су нас друге банде убрзо ставиле на кушњу. Два наша члана је напала супарничка банда. Једног су ударили по лицу палицом за бејзбол; другог су проболи. Осветили смо ту неправду и убрзо постали најопаснија банда у околини.

Међутим, установио сам да чланови банде нису прави пријатељи. Нисте могли сваком да верујете. Неки нису желели да вас штите ако сте били у невољи. Неки нису делили моје идеале. Почели су да пљачкају, па чак и убијају људе без икаквог разлога. Тако сам почео да мрзим своју животну судбину. Осећао сам да Бог постоји, али сам се питао зашто допушта толико много неправди. У школи сам такође научио да је црква била одговорна за инквизицију и уништавање целих цивилизација у име Бога. Веровао сам да су вере биле само фасада за згртање новца.

Једног дана сам се молио Богу да ми помогне да пронађем организацију с којом се служи. Прелиставао сам Библију коју ми је дао ујак и прочитао Дела 20:20. Говорило се о проповедању од куће до куће. Једини за које сам знао да тако чине били су Јеховини сведоци. Затим сам пронашао где се налази њихова локална Краљевска дворана и следећег јутра отишао у њу. Са сузама у очима приступио сам једном од Сведока и прошапутао: ’Желим учити.‘ Пронашао сам Божји народ. Моји дани као члана банде су били завршени.“ (Писац, који је изабрао да остане анониман, сада служи као председавајући надгледник у једној скупштини Јеховиних сведока.)

[Слика на 29. страни]

Зашто не гајити пријатељство с народом коме је заиста у срцу твоја добробит?