Млади питају...

Да ли да приступим школском тиму?

”Играње је било узбудљиво и одушевљавајуће. Пружило ми је добро осећање. Када си млад и коначно пронађеш нешто у чему си стварно добар, не желиш то да оставиш“ (Роберт).

МОЖДА и ти уживаш у тимским спортовима. Свиђа ти се вежбање, другарство и узбуђење. Можда чак сањаш да постанеш јунак, замишљајући клицање мноштва када постигнеш кош, погодиш мету или даш гол који доноси победу твом тиму.

Шта год је разлог твом одушевљењу за спортове, многи млади људи га такође осећају. Нарочито уживају да учествују у тимским спортовима као што су фудбал, кошарка, бејзбол и хокеј. The Education Digest примећује: ”За време школске године 1986⁄87, на високим школама било је укључено у спортове више од 5,2 милиона [америчких] студената, што је највише у последње четири године. Осим тога, у последњих 10 година високе школе су додале нове спортове, а многи од њих су припремљени за девојке.“

Зашто толико популаран

Велика популарност коју ужива спорт могла се наслутити у речима мудрог човека који је давно рекао: ”Снага је младићима слава“ (Пословице 20:29). Спорт омогућује освежавајући одушак за снагу и енергију којом неко обилује за време младеначких година. Може омогућити здраве изазове и за тело и за ум. Учествовање у спортовима такође може бити развесељавајуће и забавно, одмор од свакодневних школских обавеза и ваншколских кућних послова.

Уз то, неки тврде да играње тимских спортова изграђује карактер. The High School Survival Guide од Барбаре Мајер (Barbara Mayer) каже: ”Вежбање и осећање преданости које ће се тражити од тебе научиће те како да се посветиш вредном циљу... Учествовање у спортовима може ти помоћи да постанеш вођа.“

Ипак, немају сви млади тако племените мотиве за бављење спортом. Слава, углед и утицај су такође моћни потицаји. ”Ако си био у тиму“, сећа се Реги, ”сматрали су те једним од најхладнокрвнијих момака који су ходали земљом.“

Библија потврђује да ”телесно вежбање има неку корист“ (1. Тимотеју 4:8, Today’s English Version). И може се чинити да придруживање школском тиму може бити начин да се стекне таква корист. Ипак, многи  млади су увидели да недостаци придруживања школском тиму често надмаше користи.

”Тамнија страна“

Часопис Seventeen извештава: ”Постоји тамнија страна спорта, када људи придају огромну важност побеђивању. Тренера победа може водити до унапређења или телевизијског наступа. Родитељу победа може значити право на хвалисање или посредно осећање испуњености. За спортисте победа може значити понуде стипендија, новинске исечке, дивљење школских другова и суседа.“

Неки школски спортисти такође сањају да напредују и постану професионални играчи. ”Сањао сам о игрању на градском и државном првенству и коначно међу префесионалцима“, рекао је млади Џералд. ”Видео сам себе како постајем богат, рекламирам многе производе, како сам међу најславнијим спортистима, узор другима и како излазим са најлепшом девојком у школи.“

Зато није чудо што се у многим школама спортови играју са жестином, скоро на живот и смрт! Забава и добра кондиција остају у другом плану. Као што је Seventeen наставио: ”Побеђивање изненада прегази бригу о поштењу, школским задацима, здрављу, срећи и већини других важних животних аспеката. Побеђивање постаје све и ствара се притисак.“

Са преовладавајућим ставом победити по сваку цену, не изненађује што поплава повреда погађа школски спорт. Игру понекад прати насиље спортиста, навијача, па чак и родитеља. И употреба стимулативних наркотика, као што су стероиди, постаје распрострањена чак и међу спортистима тинејџерима.

Док играње у тиму, дакле, може имати неке ограничене предности, оно може изазвати и претерани такмичарски дух, маштање о великом богатству и себичну жељу за славом. Ове ствари се јасно супроте библијском савету да ’не раздражујемо један другога‘, да не волимо новац и не тражимо личну славу (Галатима 5:26; Пословице 25:27; 1. Тимотеју 6:10). Приступање школском тиму може врло лако на жесток начин да те изложи штетним утицајима.

Притисак вршњака

Наставници често хвале прилике које пружа спорт у изграђивању блиских односа са вршњацима. Иронично је да та иста прилика ствара проблем младим  хришћанима. Библија каже: ”Лоша друштва кваре корисне навике“ (1. Коринћанима 15:33, NW; 2. Коринћанима 6:14).

Искрено речено, у какву врсту друштва ћеш вероватно улетети у тимској гардероби? Један младић признаје: ”Тамо се много псовало и употребљавао се лош говор. Момци су увек говорили о девојкама и доносили порнографске књиге да их гледају.“ Осим тога, развијање и подржавање тимског духа обично захтева да се дружиш са друговима из тима пре и после утакмица и да учествујеш на седницама.

Истина, можда је могуће бити у тиму и остати одвојен од друштва. Али, једна 14-годишња тинејџерка признаје: ”Притисак вршњака је сувише снажан да би ти дозволио да само играш и идеш кући.“ Библија поставља следеће питање: ”Хоће ли ко ватру у недра метнути, а да му се хаљине не упале?“ (Пословице 6:27). Под притиском другова из тима неки млади су се нашли на забавама где се точио алкохол и користила дрога, да не спомињемо понижавајућу музику и компромитујуће ситуације са супротним полом.

Размотримо искуство младића по имену Роберт. Он каже: ”Након прикључења тиму, проблеми су били огромни. Био је страховит притисак да се укључим у предбрачни секс, дроге, опијање и одлажење на дивље забаве. Просто нисам могао да верујем да су такве ствари спојиве са спортом у средњој школи. На игралишту, као и ван њега, од тебе се очекивало да ходаш, говориш и поступаш баш као остали момци.“

Не треба превидети ни последицу коју учествовање у спорту може имати на твоје редовне духовне активности (Јеврејима 10:23-25). ”Често су се утакмице и тренинзи подударали са хришћанским састанцима“, каже млади Џералд.

Корисне алтернативе

Наравно, неки тренинзи могу бити омогућени за време наставе као део редовног наставног плана, и обично младим хришћанима нема шта да се приговори за посећивање таквих часова. Уз то, околности се разликују у појединим земљама. Упркос томе, млади међу Јеховиним сведоцима уопште избегавају уплитање у спортове ван наставног плана. Ипак, то не значи да ти као хришћански омладинац не можеш уживати у спорту. Међутим, ти можда мораш да предузмеш одређене иницијативе.

На пример, могао би да разговараш са својим родитељима у вези планирања излета, као што је пикник. То би могло да пружи прилику твојој породици и пријатељима да уживате у неким корисним спортским активностима. Или би могао покушати да позовеш неколико хришћанских омладинаца да се сакупите и возите бицикл, лоптате се, или учествујете у тркама до миле воље.

Ипак, важно је да избегаваш претерани такмичарски дух. Поседовање службеног, сталног тима води до распиривања става победити по сваку цену, чак и када су сви играчи хришћани. Зато је обично најбоље одржати ствари неслужбеним. У ствари, извесна мера надгледања од стране одраслих често је добра идеја.

Истина, неслужбеним играма можда недостаје нешто од узбудљивости организованих школских спортова. Али, још увек можеш уживати. Роберт је одлучио да напусти школски тим. Али, он каже: ”Још увек јако уживам у бављењу спортом. Сада чак више него пре. Кад се сада бавим спортом, то није да победим по сваку цену, нити сам испуњен такмичарским духом.“

Сети се да је апостол Павле, рекавши младићу Тимотеју: ”Телесно вежбање... мало је корисно“, додао: ”а оданост Богу корисна је за све.“ Заиста, постати спортиста није за хришћанина циљ живота. Зато, држи спорт у равнотежи. Зашто расипати време које може корисније да се проведе у изградњи своје духовности? Сети се: Оданост Богу ”има обећање живота садашњега и онога који ће доћи“ (1. Тимотеју 4:8, NW).

[Слика на 15. страни]

Став победити по сваку цену преовладава у многим школским спортовима