Не баш најбољи начини за предузимање промене

КАДА се обрасци понашања једном установе, како се може извршити промена? Коме се можете обратити и које методе се могу употребити да се постигне трајно побољшање?

Размотримо неке екстремне мере које се данас предузимају.

Политички притисак

Милиони људи данас живе под режимима који теже да контролишу мисли и обрасце понашања. Такве владавине користе своју моћ да наметну промену — неке подмукло, друге присилно. Неке користе методе испирања мозга, што често укључује застрашивање, затварање и мучење. Вршењем контроле над средствима јавног информисања и другим образовним системима, они настоје све раније утврђене концепте да замене онима које жели садашња владајућа елита. Свако разилажење у мишљењу насилно је угушено. Свако ко се покаже неспремним да се преваспита може бити подвргнут поступку затрашивања који често слама дух појединца.

Психохирургија и електрична стимулација

Откривено је да одређени делови мозга утичу на специфичне начине и облике понашања. Психохирургија укључује физичко уклањање или уништавање можданог ткива у том делу мозга. Када се једном уклони, тај део вашег мозга више никада не може функционисати, а свако понашање на које је утицао нестаће.

Каже се да су обављене хиљаде таквих операција, посебно на људима са настраним и опасним сексуалним понашањем. Дубоко у мозак неких биле су уметнуте мале електроде, и када је кроз њих пуштена струја, она је подстакла или блокирала активност мозга у том подручју. Тврди се да се тиме мењају импулси који утичу на понашање које контролише тај део мозга.

Наркотици

Употреба наркотика у психијатрији веома је раширена и често је потребна. Постоје наркотици за смирење, за спавање, за стимулацију и усклађивање хемијске равнотеже у мозгу. Постоје и наркотици који су се користили у сврху кажњавања у затворима и другим казненим установама. Два таква наркотика су апоморфин и анектин.

Апоморфин је коришћен на затвореницима чије се понашање сматрало неприхватљивим. Он доводи до снажне мучнине и повраћања. Затворенику су говорили да ће му, ако се поново буде лоше понашао, бити дато још апоморфина. То се зове и аверзивна терапија. Анектин код затвореника који се лоше понаша доводи до астматичног, гушећег осећања. Он мисли да ће умрети. Ако се поново лоше понаша, добија још анектина.

Јесу ли ово начини које бисте применили да промените свој образац понашања?

Већина горњих метода нарушава слободну вољу. Оне такође укључују утицај људи који имају моћ над другима, али не увек са намером да им се учини добро. Тежи ли политичка моћ за својим или добитком за другога? Ко у психохирургији држи скалпел? Ко контролише прекидач када се користи електрична стимулација? Колико је дуготрајна аверзивна терапија? Може ли се имати поверење у терапеута?

Размотримо прихватљивији поступак.