Узрок је у вилицама — велики варалица

ЛАРИ је мислио да ће полудети. Већ је седам месеци стално чуо гласно звоњење и зујање. Ишао је код интерниста и код специјалиста за уши. Али, ниједан није могао открити узрок његовог проблема.

Роберт је потрошио преко 3 000 америчких долара да би излечио своју очајну главобољу. ”Ишао сам код специјалиста, у разне болнице у околини... прошао све могуће тестове“, рекао је. Лекари су преписивали лекове против болова и за опуштање мишића, али главобоља је остала.

Паулина је годинама трпела мучну зубобољу. Њен зубар није нашао ништа што не би било у реду с њеним зубима и упутио је лекару. Лекар ју је поново упутио зубару који јој је извадио зуб. Држећи зуб клештима према светлу, зубар је рекао: ”Овај је зуб потпуно здрав.“ Како је анестезија попуштала, болови су опет почели.

Иако су симптоми ове три особе били различити, ипак су имале исту болест. Само у Сједињеним Америчким Државама је њом погођено преко десет милиона особа. Пошто личи на многе друге болести, добила је надимак ”Велики варалица“. Многе њене жртве не знају да је имају. Већина њих можда још није ни чула за њу.

То се обољење зове синдром темпоромандибуларног зглоба или синдром виличног зглоба. a Поред горе наведених проблема тај синдром може проузроковати и упалу виличних мишића, болове лица, врата, рамена, очију, синуса, вртоглавицу и чак и губитак слуха. Због тако различитих симптома, болест се често неисправно дијагнозира или се уопште не дијагнозира. Многи иду од лекара до лекара, од специјалисте до специјалисте, а да се не могу решити својих болова. Неки се, у очају, обраћају психијатрима, док други гутају лекове против болова. Али, много је боље потражити вештог зубара. Он вероватно може донети олакшање — олакшање које је често безболно и трајно.

Раскринкани варалица

Размотримо поближе нарав болести. Вилични зглобови (сваки од нас има два) спајају доњу вилицу, или мандибулу, с лобањом. Ти нам зглобови омогућују да помичемо вилицу горе-доле, напред-назад, па чак и лево-десно. Они се покрећу кад год говоримо, жваћемо, зевамо, гутамо или се смејемо. Вилични зглобови раде уз сложени, узајамно повезани систем лигамената, костију, мишића, живаца и крвних жила. Код већине људи све то складно сарађује без икаквих проблема.

Међутим, ако је вилица деформисана, може доћи до мучних болова. Ситуација се може упоредити с тим да се метар и осамдесет центиметара високи човек присили да стоји у соби која је висока само метар и  седамдесет пет. Он ће можда једно време стајати у нагнутом положају без неугодности, али с временом бол може постати све мучнији. Слично је када вилица није у свом исправном анатомском положају, мишићи су под сталним оптерећењем. Последице су исте као када високи човек стоји под ниским плафоном — болови.

Америчко удружење које се бави поремећајима равнотеже каже да вилични зглобови, ако су у неисправном положају, могу стварати ”најгори физички притисак, будући да не постоји могућност да се тело растерети“. За разлику од озлеђених удова који се могу ставити у положај мировања, вилични зглобови и повезани мишићи стално су у покрету, дан и ноћ.

Објашњавајући последице таквог сталног оптерећења тих зглобова и мишића, њујоршки зубар Харолд Гелб (Harold Gelb), стручњак за тешкоће синдрома виличног зглоба, писао је: ”Оптерећењем се већ натегнути мишићи главе, врата и рамена укоче. Циркулација се у тим мишићима смањује због њихове натегнутости и када је циркулација недовољна, скупљају се отпадне материје у телу и стварају надражајне тачке у ткиву. Надражајне тачке могу упутити бол у било који део тела; она у рамену може проузроковати јаке болове једне стране главе, сличне мигренама... Пошто се најјаче оптерећење због деформације вилице усредсређује на ткиво главе, врата и рамена, већина симптома се појављује у том подручју.“

Који су узроци синдрома виличних зглобова?

Али како уопште долази до деформације виличних зглобова? Понекад је то последица повреде главе, врата или вилице. Неисправне навике жвакања или гутања могу такође бити одговорне. Најчешћи разлог је, међутим, аномалија угриза, положај у коме се горњи и доњи зуби не састају исправно.

Често се штетним навикама као што је шкрипање или шкргутање зубима, стискање луле међу зубе, жвакање оловака или пера погоршавају деформације виличних зглобова. И лоше држање тела може погоршати деформацију, на пример искривљено седење за писаћим столом или навика наслањања браде на руку.

Америчко удружење зубара објашњава да су, ако вилични мишићи и зглобови не могу правилно сарађивати, последица тога често укочени мишићи. Укочени мишићи проузрокују болове, осетљивост и оштећење ткива. С временом се оштећују и сами зглобови и мишићи, тако да се њихова способност да исправно раде још више омета. То води до веће укочености, већих болова и већих оштећења.

Шта можете учинити

Како се могу ублажити болови услед деформације виличних зглобова? Понекад ће влажни и врући облози на лице ублажити бол. Лекови могу у неким случајевима такође помоћи, али то су у најбољем случају само краткотрајна решења. Трајно излечење уопште захтева исправљање лоших навика које оптерећују виличне зглобове и с њима повезане лигаменте, мишиће, нерве и друго. То може укључивати и намештање вилица у исправан положај.

Нарочито је штетна навика стискање или шкрипање зубима. У правилу би требало да зуби, осим код жвакања или гутања, буду мало отворени. Међутим, више од 40 посто оних који пате од болова због деформације виличних зглобова имају навику да стискају зубе онда када би требало да буду растављени, нарочито ноћу док  спавају. Обично је навика стискања зуба или реакција на емоционално оптерећење или на аномалију угриза.

Шта се, дакле, може учинити против стискања? Неки су успели да прекину с том навиком тако што су смањили или уклонили емоционалну напетост која ју је проузроковала. Зубари су помогли другима тако што су преко зуба наместили угризну плочу (преградну удлагу) која сузбија штетно деловање стискања зуба. Та пластична направа, која се обично носи ноћу, спречава неисправно састајање зуба. Ношење те направе често одмах доноси олакшање.

Има и других могућности како се може смањити напетост у вилицама. Избегавајте наслањање браде на руку. Немојте искривљено седети за писаћим столом и немојте држати телефон брадом на рамену. Помичите вилицу опуштено и контролисано. И немојте грицкати оловке или пера.

Шта може учинити ваш зубар

Ако сте већ оболели од темпоромандибуларног синдрома, вероватно ће вам требати зубарско лечење. Пошто је положај зуба код затворених уста одлучујући за положај вилица, зубар ће покушати да исправи угриз. То ради тако да одређене зубе обруси а друге можда надогради — поступак назван еквилибрација. То омогућује вилицама да заузму исправан и угодан положај. Еквилибрација захтева време и спретност зубара, али за пацијента је већином безболно.

Резултати су често зачуђујући. Роберт, који се спомиње на почетку, кориговао је свој угриз на тај начин. ”Одједном сам се осећао као да имам у устима све нове зубе“, рекао је. ”А најбоље од свега је што немам више главобољу.“ Неко други је ускликнуо: ”Осећам као да имам сасвим нова уста!“

Али, упркос успешном лечењу оних који имају темпоромандибуларни синдром, постоји још много тога што није разјашњено. На пример, шта је прави узрок симптома? И зашто понекад они који имају тешке деформације вилица не пате, док други са незнатним деформацијама имају тешке болове? Да ли је личност разлог? Или, како се бол тачно преноси с једног дела тела на други?

Одговоре на та и друга питања истражују и о њима расправљају стоматолози. Ипак, постоји Неко ко потпуно разуме сву активност и сложеност људског тела. Он је обећао да ће окончати сву несавршеност која људима проузрокује бол и патње (Откривење 21:4).

Зашто не бисте у међувремену, ако мислите да имате темпоромандибуларни синдром, посетили зубара који познаје тог великог варалицу? Он или она ће можда моћи да вам помогну.

[Фуснота]

[Оквир на 22. страни]

Да ли је ваша вилица у неисправном положају?

Ако на следећа питања одговорите са да, то је вероватно случај.

1. Положите прсте на лице непосредно испред сваког уха где можете осетити виличне зглобове. Сада отварајте и затварајте уста неколико пута. Примећујете ли шкљоцање, пуцкетање или праскање у зглобовима?

2. Затим, метните врхове својих малих прста благо у уши и притисните их напред према предњем делу уха. Поново отварајте и затварајте уста. Код тога би требало да осетите како вилична кост притиска прсте. Примећујете ли на једној страни већи притисак него на другој? Задаје ли то бол?

3. Имате ли понекад потешкоће код отварања уста или вас боли када их широко отворите?

4. Да ли је ваша вилица, лице или место око ушију осетљиво или вас боли?

5. Имате ли болове када жваћете или зевате?

6. Стискате ли зубе или шкрипите зубима док спавате? (Знак тога је бол или малаксалост вилица када се пробудите.)

7. Да ли је ваша вилица чешће укочена тако да не можете отворити или затворити уста?