Млади питају...

Да ли је пушење заиста тако штетно?

ПУШЕЊЕ је очарало Орена још док је био мали. Када је његова тетка обичавала да запали цигарету, дозволила би му да угаси шибицу. Са шеснаест година, одлучио је да покуша да пуши. Отишао је на забаву и замолио девојку за цигарету — али позлило му је пре него што је успео да попуши до краја.

Његов мушки его био је повређен, и Орен је одлучио да ”вежба“ пушење потајно. Једне вечери, после обилног оброка, нервозно је запалио цигарету и удахнуо. Какво изненађење! Овог пута ништа од вртоглавице или мучнине. Задовољан собом, увукао је дим још једном и још једном. Када је попушио ту цигарету, желео је још једну. А после тога, још једну. У наредних шест година, Орен је пушио једну за другом.

Пушење — да ли је наступио преокрет?

Многи млади се данас можда подругују Ореновим поступцима. Према једној анкети у САД, 66 посто анкетираних тинејџера верује да пушење једне или више кутија цигарета на дан ставља особу у ”велику опасност“. Иронично је да нека од најјачих неодобравања долазе од самих пушача! ”То је огавна навика“, каже један шеснаестогодишњи пушач. У једној анализи, близу 85 посто тинејџера који су пушили признало је да сматрају да је то штетно. Скоро пола их је рекло да намеравају да престану — у року од пет година.

Осим тога, по свим спољним приликама, плимни талас неодобравања сада прети да поплави дуго одржавану популарност дувана. Извештај начелника хируршке службе САД за 1989. са насловом Reducing the Health Conseqyences of Smoking — 25 Years of Progress (Смањивање здравствених последица пушења — 25 година напретка) каже: ”У 1940-им и 1950-им, пушење је било шик; сада се, све више, оно избегава. Филмске звезде, спортски јунаци, и друге познате особе, практиковале су да се појављују у рекламама за цигарете. Данас се глумци, спортисти, познате особе, и политички кандидати ретко виђени да пуше... Становништво у све већем броју одустаје од пушења.“

У САД је 1965. од свих пунолетних особа пушило 40 посто. Након више од 20 година, само око 29 посто. Извештај начелника хируршке службе надаље тврди да је ”скоро половина од свих живих пунолетних особа које су икада пушиле прекинула с пушењем“. У 1976, око 29 посто средњошколаца старијег годишта пушило је сваки дан. Након више од једне деценије, само 19 посто.

Због тога може изгледати да ће још мало бити потребно да се говори о проблему  пушења. Али упркос жестоким кампањама против пушења и страшним упозорењима лекара, укупна потрошња дувана у свету је у значајном порасту! Неких 50 милиона пунолетних особа у САД наставља с пушењем. И оно што се догодило Орену догађа се многим другим младима. Сваки дан само у САД неких 3 000 тинејџера запали по први пут. То доводи до запањујућих милион нових пушача годишње! Изненађујуће је да су већина нових зависника од никотина тинејџерке.

Кампање против пушења — ништа ново!

Није ствар у томе да људи нису свесни опасности. Много пре него што су истраживачи открили научне разлоге за избегавање пушења, здрав разум говорио је људима да је то нечиста, непожељна навика. Пре мање од 90 година, цигарете су биле противзаконите у многим деловима Сједињених Америчких Држава. У неким подручјима је само њихово поседовање било разлог за хапшење. И у прошлим вековима су још много строже мере биле предузимане против пушења.

Часопис Smithsonian описује неке мере против пушења предузимане у 17. веку: ”У Кини, један царски проглас издат 1638. учинио је употребу... дувана прекршајем који заслужује казну одрубљивањем главе... У Русији, пушачи су били бичевани; ноздрве поновних преступника биле су распорене; упорни прекршиоци су били прогнани у Сибир. У Персији су били мучени, набијани на колац и/или су им одрубљиване главе.“

Мора се признати, такве санкције биле су претеране и окрутне. Али пушачи су на свој начин окрутни према свом властитом телу.

Пушење — шта оно ради твом телу

Никотин је састојак који придаје дувану кобну привлачност. Ипак, The World Book Encyclopedia каже: ”Количина никотина колико га стане у напрстак — око 60 милиграма — може убити одраслог човека ако је узме одједном. Обична цигарета садржи око 1 милиграм никотина.“

Никотин такође снажно изазива зависност. Извештај начелника хируршке службе САД закључује: ”Већина пушача почиње да пуши као тинејџери и онда постају зависни... Данас, 80 посто пушача каже да би волело да прекине; две трећине пушача је учинило бар један озбиљан покушај да прекину.“ Такви покушаји су често ослабљени  болним симптомима приликом престајања: нагризајућом жудњом за дуваном, узнемиреношћу, раздражљивошћу, тескобом, главобољом, поспаношћу, нервозом желуца, и немогућношћу концентрације.

Цигарете, међутим, чине више него што само загађују некога никотином; запаљена цигарета је права фабрика отрова, која избацује око 4 000 различитих хемијских састојака. Четрдесет и три та хемијска препарата идентификована су као узрочници рака. Неки од њих су у облику катрана који се прилепи на плућа и дисајне путеве који воде до плућа. За пушење се такође сматра да ”доприноси раку мокраћне бешике, панкреаса и бубрега, и да је повезано са раком желуца“ (Reducing the Health Consequences of Smoking).

Може проћи много година да се код пушача развије рак. Али и само једна цигарета је потенцијално штетна. Никотин проузрокује да твоје срце куца брже, повећавајући потребу твога тела за кисеоником. На жалост, дим цигарете садржи такође угљен моноксид — отровни гас који испуштају аутомобили из издувних цеви. Ова отровна супстанца одлази у крвоток и онда успорава притицање кисеоника до срца и осталих виталних органа. Још горе, никотин стеже крвне судове, надаље успоравајући проток кисеоника. Код пушача због тога постоји забрињавајуће висока стопа срчаних болести.

Пептични улкуси, побачаји, оштећено потомство, кап — ово су само неки од мноштва других ризика на које наилазе пушачи. Сваке године широм света има око 2,5 милиона смртних случајева повезаних с дуваном. Преко 400 000 ових смртних случајева било је само у Сједињеним Америчким Државама. У Извештају начелника хируршке службе САД тврди се: ”Пушење је одговорно за више од једног од сваких шест смртних случајева у Сједињеним Америчким Државама. Пушење је остало један једини најважнији узрок смрти у нашем друштву који се може спречити.“ Неки ауторитети на подручју здравства прибојавају се да ће пушење на крају убити не мање од 200 милиона особа које сада имају испод 20 година.

Али пушачи не шкоде само себи. Присиљавајући друге да удишу њихов отровни дим, они такође излажу непушаче опасности од рака плућа и других болести органа за дисање.

Донеси властиту одлуку

Зато се не треба чудити што је земља за земљом предузимала кораке да упозори људе на опасност од дувана или да обузда његову употребу. Међутим, изгледа да истицање опасности мало утиче на многе младе. ”Када запалим цигарету, осећам се опуштено“, каже петнаестогодишњи Холи. ”Никада не размишљам о томе да ћу добити рак.“

Мудра пословица упозорава: ”Опрезни види зло и склања се, прости наваљују и налећу у казну“ (Пословице 27:12). Да ли заиста желиш да трпиш казну због склоности дувану, то јест, рак, срчане болести, болести органа за дисање? Да ли је никотин јако вредан смрдљивог даха, кашљуцања и жутих зуби?

С друге стране, постоји још много дубљи разлог за избегавање пушења: твоја жеља да задржиш пријатељство с Богом. Зар се не би осећао повређеним ако би дао некоме скупоцен поклон а он или она би га одбацили? Па, Бог нам даје ”живот и дах“ (Дела 17:25, NW). Замисли како се он осећа када ти злоупотребљаваш тај дар! Апостол Павле је овако написао: ”Имајући, дакле, таква обећања [или признат однос с Богом], о љубљени, да очистимо себе од сваке нечистоте пу̏ти и духа, настављајући своје посвећење у страху пред Богом“ (2. Коринћанима 7:1). Пушење не представља само нечистоту тела, загађивање нечијег тела штетним хемикалијама; оно такође прља нечији дух, или преовладавајућу душевну снагу. Пушење је покварено, себично и безбожно.

Упркос свему овоме, многи млади су ипак доведени у кушњу да пуше. Зашто је то тако и како се млади могу одупрети таквим притисцима биће тема чланка у следећем броју.

[Слика на 28. страни]

Пре него што себи дозволиш да будеш ухваћен, размисли о последицама