Откази — ноћна мора запослених

”То ме је погодило као тона цигала. Била сам шокирана.“ — Директорка за комуникације, стара 44 године.

”То је страшан ударац вашем самопоуздању. Осећате се безвредним.“ — Шеф финансија, стар 38 година.

”Какву смо то економију створили која жртвује људе у јеку снаге?“ — Руководилац у текстилној индустрији, стар 47 година.

КАКВО искуство су делиле ове особе? Све су прошле кроз болно искуство отпуштања с посла.

Погледајмо поново на старосно доба тих радника. Они нису били почетници, па су вероватно сматрали да је њихов посао до извесне мере сигуран. Осим тога, били су у годинама које многи сматрају раздобљем у коме могу највише постићи. Али, њихово запослење се брзо и неочекивано завршило. ”Рекли су ми да почистим свој сто и спакујем своје ствари“, рекла је директорка за комуникације споменута у уводу. ”Морала сам отићи, тек тако. Паф.“

Шта се догодило?

Економска несигурност није ништа ново. У многим земљама увек је било раздобља релативног напретка, након чега су наступале рецесије или привредне кризе. А недавни економски проблеми који су се осетили широм света, чак и пре рата у Персијском заливу, показали су како привреда може бити крхка чак и после много година релативног напретка. Многи људи, неки по први пут, схватили су да свој посао и приходе не могу сматрати нечим што је само по себи разумљиво.

Економски застоји су имали запањујуће последице на радну снагу. Предузећа су била присиљена да драстично смање издатке, што је често доводило до бројних отказа. У развијенијим, индустријализованим земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој, отпуштено је одједном укупно око 25 милиона људи.

”Скоро сваког дана зову ме пријатељи из великих предузећа који су отпуштени“, рекла је једна дизајнерка за интеријер. ”Многе компаније с којима сарађујем смањиле су на пола своје послове у односу на прошлу годину.“

Откази су увек били део радничког живота. У недавној кризи, посао је изгубио и растући број службеника. ”То су економски  угледни послови“, рекао је Ден Леси (Dan Lacey), издавач новина Workplace Trends, ”послови који нам омогућују да купимо кућу у дивном суседству и да возимо двоја кола.“

Многи такви послови били су изгубљени у последњих неколико година. А радници који су били отпуштени нашли су се, како се изразио Newsweek, у ситуацији ”оптерећној кредитима, младим породицама, великим рачунима и све несигурнијом будућношћу“.

Какве су последице?

Све то има двоструки ефекат: Отпуштени радници погођени су и финансијски и емоционално. Финансијски притисак је уобичајен. Животни стандард мора се ускладити с мањим приходима. А незапосленост има и емоционални учинак.

На пример, мењају се гледишта младих у вези сигурности посла. Повремена запослења постала су уобичајен, прихваћен начин живота. The Wall Street Journal је приметио да је повремена незапосленост претворила многе младе Британце у ”сталне адолесценте“.

Још су дубље последице за оне који су остали без посла након многих година сигурног запослења. ”Када дође до отказа“, рекао је пословни психолог Нил П. Луис (Neil P. Lewis), ”то није само губитак платне листе, већ помало губитак појма о себи.“

У ствари, психолози су приметили да је траума због отказа слична трауми која је повезана са смрћу вољене особе или с разводом. Почетни шок доводи до гнева, који опет води до жалости и затим до прихватања стања. ”Неки људи све то прођу за свега два дана“, каже Луис. ”Другима су потребне недеље и месеци.“

Емоционални данак може се видети и у томе што они који су добили отказ постају подложнији алкохолу  и злоупотреби дроге. Разочарење може довести и до насиља у породици или раставе. ”Та осећања морају се негде испољити“, навео је Стивен Пилстер-Пирсон (Stephen Pilster-Pearson), директор за помоћ запосленима на универзитету Wisconsin у САД, ”а једно такво место је, наравно, дом.“

У једном случају дошло је до још трагичније реакције, када је један младић из Хонг Конга, који је завршио факултет, одлучио да оконча свој живот после пет година незапослености. Стао је пред воз.

Дакле, губитак посла не утиче само на новчаник. Зато је неопходно гледати иза финансијског аспекта тог проблема. У то су укључене бурне емоције, а породице се морају сабрати и уједињено радити на решењима.

[Оквир на 5. страни]

Крај економског развоја?

У протеклој години по целом свету извештавало се о страху од узнемирених вода финансијског мора. Размотримо неколико примера:

Француска: ”Свет се приближава крају најдужег раздобља економског развоја у својој историји... Ако европске земље немају много разлога за страх да ће до тога доћи ускоро, захваљујући полету које је пружило уједињење Немачке, оне не могу очекивати да ће то избећи у потпуности... Тржишта запажају да долази опасност“ (Le Monde, Париз).

Бразил: Економска криза у Сједињеним Америчким Државама ће ”неминовно бити проширена и осетиће се у другим индустријализованим земљама и, као последица, створиће још већа ограничења за пораст извоза из неразвијених земаља“ (Fôlha de S. Paulo, Сао Пауло).

Велика Британија: ”Британска економија, са својом дубоко укорењеном инфлацијом, високим каматним стопама и спорим развојем, такође изгледа непривлачно“ (Financial Times, Лондон).

Канада: ”Све мање послодаваца тражи све мање радника“ (The Toronto Star).

Немачка: ”Већ се примећују сличности са нафтном кризом из 1973... као знакови економске кризе“ (Neues Deutschland, Берлин).

Јапан: ”Цене земљишта сада су као нагазна мина која је постављена на срце светске економије. Ако се допусти да мина експлодира и ако цене земљишта падну, јапанске банке доживеће слом, јер ће [зајмови] осигурани јапанским земљиштем постати скоро безвредни. То ће, опет, за собом повући светску економску кризу“ (Australian Financial Review, Сиднеј).

Међутим, крај рата у Заливу почетком 1991. је обновио наде у опоравак економске активности широм света. Ипак, очигледно је да су националне економије заиста крхке, посебно ако се узме у обзир огромни терет дуга који већ оптерећује многе земље.