Млади питају...

”Зашто не могу завршити оно што започнем?“

”Ако је задатак незанимљив и досадан, једноставно изгубим стрпљење.“

”Ствари које одвраћају пажњу. То је мој проблем. Телевизија, пријатељи.“

”Понекад сам једноставно затрпан са превише ствари које морам обавити!“

”Чини ми се да увек остављам ствари за последњи минут. А онда је прекасно.“

”Завршавам оно што започнем. Али, чини се да то никада није довољно добро за моје родитеље!“

ОВИ тинејџери објашњавају проблем уобичајен у младости: не завршавају оно што започну. Ти млади нису лењи нити имају лош став према одговорностима. У ствари, када је једна група младих људи била питана: ”Шта мислите, које кућне послове би требало да обављају млади у кући?“ већина је набројала такве кућне послове као што су држање својих соба уредним, намештање својих кревета и изношење смећа.

Упркос добрим потицајима, важни задаци често остају недовршени, што доводи до учесталих притужби од стране родитеља, наставника и других. Зато се питај: ’Шта ме спречава да завршим оно што започнем?‘ Добар преглед узрока омогућиће ти да исправиш проблем.

Добро сагледавање узрока

Књига I Hate School — How to Hang In and When to Drop Out пружа нам добру представу о томе шта одвраћа пажњу многих младих од завршавања својих школских домаћих задатака. ”Када седнемо да нешто напишемо, често установимо да непрестано устајемо да нешто поједемо или наоштримо оловке. Затим морамо телефонирати или можда погледати емисију на телевизији коју смо чекали. Прилично брзо дође време да нахранимо мачку, тако да нисмо ништа учинили.“

Истраживачи Клодин Г. Виртс (Claudine G. Wirths) и Мери Боумен-Крум (Mary Bowman-Kruhm) навели су да ”вишечасовно гледање телевизије чини скоро немогућим за неке да после тога активно читају и уче. Постоји врста хипнозе у телевизији која вас оставља немоћним и успаваним. Морате себи признати да понекад завршите буљећи у екран неколико сати када сте намеравали погледати само једну емисију“. Виртс и Боумен-Крум такође су установили да неки ученици усвајају лоше навике учења у почетним годинама школовања, иако су извесно време у стању да добијају добре оцене. Међутим, ”када дођу у средњу или вишу школу, они у ствари не знају како се присилити да  седну, прихвате се посла и науче тешки или досадни предмет“.

Ма какав да је твој разлог због ког не завршаваш оно што започнеш, проблем неће сам нестати. Ако заиста желиш завршити оно што започнеш, онда дужности у свом животу преузми на одговоран начин и предузми неопходна прилагођавања.

Планирај унапред!

Ако си млади хришћанин, нема сумње да си запослен (1. Коринћанима 15:58). Понекад се можда осећаш затрпаним хришћанским одговорностима, домаћим задацима, кућним пословима и личним плановима. Наравно, нико није запосленији од нашег Створитеља. Ипак, он увек своје планове приводи крају. То није само зато што је он далеко супериорнији од нас у снази и мудрости, већ и зато што он ”није Бог нереда, него реда“. И ти можеш своје планове привести крају допуштајући да ’све буде пристојно и уредно‘ (1. Коринћанима 14:33, 40, Стварност).

Исус је једном рекао: ”Јер који од вас, ако хоће да зида кулу не седе најпре и не рачуна шта ће га стати, да види има ли да је може довршити, да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати, говорећи: ’Овај човек поче зидати, и не може да доврши!‘“ (Лука 14:28-30).

Поука коју извлачимо из ових речи је да планирамо унапред. Др Џенет Г. Воитиц (Janet G. Woititz) је писала: ”Људи који приводе крају планове не чине то случајно. Они поседују оно што називамо ’план игре‘.“ Зато покушај реално гледати на своје задатке како би увидео шта ће тачно бити потребно да их завршиш. Треба ли да припремиш план за постепено обављање? Да ли би било корисно да поделиш посао на мање делове? Колико ће ти времена требати да га завршиш?

Неки људи воле да воде списак ”ствари које треба обавити“, са задацима записаним по степену важности. Затим се планови прецртају када се заврше. Да би се борио против склоности одлагања, научи да управљаш својим временом. Ако радиш према роковима, немој заборавити да ставиш те планове на почетак свог списка у ред по року.

Пресудно је разборито управљање временом. С једне стране, желиш поставити временска ограничења за мање важне активности, као што је гледање телевизије. С друге стране, мораш бити пажљив да не смањиш оно што је неопходно, као што је довољно спавање. Књига I Hate School запажа да људи ”варирају у дужини спавања које им је потребно, али већина људи  не може се провући са четири или пет сати у ноћи... Веома је тешко концентрисати се на тешке мисли ако сте поспани и уморни“. Ако научиш да мудро користиш своје време, то ће се показати корисним у годинама које долазе.

Тражи корист других

Међутим, неки млади ће тврдити да је добро управљање временом и лична организација од мале користи када су задаци које треба обавити незанимљиви и досадни. Примена библијског савета из 1. Коринћанима 10:24 помоћи ће ти да развијеш потребну мотивацију. Он гласи: ”Нико да не гледа на своју корист, него свако корист другога нека тражи“. Можда је врло мало кућних послова само по себи изазовно или задовољавајуће. Али, када их обављаш да помогнеш или угодиш вољеној особи, онда имаш осећај испуњености и жељу да их добро извршиш. Тако ћеш следећи пут бити спреман да се прихватиш посла, да размишљаш о онима који извлаче корист из онога што чиниш и да се поносиш добро обављеним послом.

Често и ти извлачиш корист из наизглед неугодних задатака. На пример, размисли о задацима које често остављаш недовршеним. Да ли је то прање посуђа? Или чишћење твоје собе? Сада се питај: ’Чије је то у ствари посуђе?‘ Зар није то и твоје посуђе? Зар није то твоја соба и твој дом? Твоја спремност да прихватиш те одговорности и у потпуности их испуниш користиће ти и у будућности. Обраћајући се родитељима, књига Simply Organized! каже: ”Ако не научимо своју децу да буду кућни менажери, она ће с великим потешкоћама радити кад напусте дом.“

Комуницирај!

Ипак, шта ако се веома трудиш да завршиш неки задатак, али се твоји родитељи још увек жале да га у ствари ниси завршио? Често је проблем у комуникацији. На пример, рецимо да си одређен да избациш смеће. То звучи доста једноставно. Ипак, мудро је добити одређена упутства. Побрини се да сазнаш како, када и где. Да ли тај посао укључује одвајање смећа? Укључује ли прање канти за смеће?

Добра комуникација помоћи ће и твојим родитељима да разумеју како се осећаш. Да ли сматраш да је расподела кућних послова неправедна? Налазиш ли да си претрпан очекивањима својих родитеља? Онда пронађи одговарајуће време и реци својим родитељима како се осећаш.

Неки родитељи позивају своју децу да учествују у доношењу одлука када се ради о расподели кућних задатака. Др Џефри Рубен (Jeffrey Rubin) и Др Керол Рубен (Carol Rubin), аутори књиге When Families Fight, саветују родитељима да воде сталне разговоре у вези породичних кућних послова, да поделе одговорности и да дозволе деци да сама изаберу своје кућне послове. Ако ти се свиђа такав приступ, зашто га не предложиш својим родитељима?

Један извор препоручује да седнеш са својим родитељима и ”направиш план који ти дозвољава да обављаш кућни посао у време које ти највише одговара. Сви имају време у току дана или ноћи када се боље концентришу... Нека сазнају да је то твоје време и да би требало да те оставе на миру. Ако не користиш то време за гледање телевизије или телефонирање, знаће да си озбиљан“. Мирним разматрањем тих питања са својим родитељима без оптуживања било кога, бићеш у стању да постигнеш договор који одговара свима.

Али, упамти да је у суштини твоја жеља да угодиш Створитељу, Јехови Богу, оно што ће ти донети срећу и добро име. Библија каже: ”Шта год радили, радите то целом душом као Јехови, а не као људима, знајући да ћете од Јехове примити достојну плату“ (Колошанима 3:23, 24, NW). Следи овај савет и радуј се гласу марљивог, одговорног радника зато што завршаваш оно што започнеш!

[Слика на 16. страни]

Започети посао је једно, а завршити га друго