Шта се дешава у Уједињеним нацијама?

НЕШТО се дешава у Уједињеним нацијама. Почиње се одвијати узбудљиви развој догађаја који ће утицати на вашу будућност. Светске вође су веома оптимистичне у вези тих догађаја. Запазите њихове речи:

”Четрдесет пет година од свог рођења, након што су дуго биле парализоване, [Уједињене нације] отварају се пред нашим очима и сада наступају као прави судија, постављајући закон и настојећи да га наметне“ (председник Француске Франсоа Митеран на 45. заседању Генералне скупштине УН, 24. септембра 1990).

На том истом састанку, некадашњи министар иностраних послова Совјетског Савеза Едуард Шеварнадзе приметио је да се ”не може бити незадовољан досад невиђеним јединством Савета безбедности [УН]... Ставови које су заузели чланови Организације [Уједињених нација] пружају Савету безбедности пуномоћ да иде тако далеко колико то буду захтевали интереси светског мира“.

Неколико дана касније, председник Сједињених Америчких Држава Џорџ Буш обратио се Генералној скупштини УН. Промене које је видео навеле су га да каже: ”Од 1945. нисмо видели стварну могућност да се Уједињене нације употребе у сврху у коју су и створене — као центар колективне међународне сигурности.“ То је рекао зато што су ”Уједињене нације реаговале са тако историјским јединством и одлучношћу“ на кризу у Персијском заливу. ”По први пут, Савет безбедности УН почео је деловати онако како је замишљено.“ Он је такође рекао: ”Уједињене нације могу помоћи да наступи ново време“ ако њене чланице ’иза себе оставе ужасно наоружање‘. Чинећи то, оне могу допунити ”историјско кретање ка новом светском поретку и дугом раздобљу мира“.

Господин Гвидо де Марко, председавајући Генералне скупштине Уједињених нација, дели тај оптимизам. Он је одушевљено објавио: ”Освит новог система темељеног на пријатељству и сарадњи између великих сила назире се на хоризонту... Тај развој догађаја је поново оживео Организацију уједињених нација.“ Он је рекао да је ”улога Генералне скупштине као жаришне тачке међународног разговора и саветовања поново потврђена на импресиван начин“. Због тога, он је као следеће навео: ”Свет више не живи у сенци могућег Хармагедона изазваног идеолошким такмичењем.“

Који је то ”развој догађаја“ избацио Уједињене нације у тај дуго очекивани угледни и утицајни положај? Шта је изазвало такав оптимизам који је навео светске вође да с надом говоре о ”новом светском поретку и дугом раздобљу мира“, без опасности од нуклеарног Хармагедона?

Шта је проузроковало промену?

”Окончање хладног рата [у Европи]“, одговорио је генерални секретар УН Хавиер Перез де Куељар у свом извештају о раду Уједињених нација у 1990. Деценијима је  та напета ситуација ”стварала сталну сумњу и страх, делећи свет“. Он је приметио да је ”концепт безбедности [који је] почео излазити на видело управо оно што су Уједињене нације разлагале кроз све ове године“.

Да, чини се да су народи коначно увидели, рекао је генерални секретар, да ”опседнутост војном сигурношћу доводи до непрестане трке у наоружању... ограничавајући политички дијалог... и погоршавајући осећај несигурности у свим народима“. А до чега је довео тај нови став?

Дух срдачне сарадње и међусобног поверења почео је прожимати састанке на врху суперсила. Пошто је дошло до развоја таквог духа, они више нису осећали потребу за истим степеном тешко наоружаних војних снага које би служиле као средства застрашивања на стратешким локацијама у Европи. Берлински зид се срушио. Немачка се ујединила. Бројне земље у Источној Европи успоставиле су нове системе власти, дајући својим грађанима слободе какве никада пре нису уживали. Затворене границе отворене су за туризам, културне размене, саобраћај и трговину. А као круна свега, Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе почели су славити Уједињене нације и разглашавати потребу да се оне употребе као ефикасна снага у светској потрази за миром и сигурношћу.

Задржати реалан поглед

Да ли сте били изненађени тим изненадним променама? Јесте ли почели мислити да је коначно на помолу мир и сигурност и да ће Уједињене нације играти кључну улогу у постизању таквих циљева? С обзиром на оно што се догодило, оптимизам је сасвим разумљив. Међутим, мудрост и историја налажу да задржимо реалан поглед с обзиром на ту могућност.

Запазите шта је Перез де Куељар рекао у свом извештају: ”Два пута у овом веку, после два разарајућа рата, могућности изградње мирољубивог светског поретка нису биле у потпуности остварене.“ Председник Буш употребио је скоро исте речи у свом обраћању заједничком заседању америчког Конгреса 6. марта 1991: ”Два пута раније у овом веку, цели свет је био потресен ратом. Два пута у овом веку, из страхота рата помолила се нада у трајни мир. Два пута раније, те наде показале су се далеким сном, ван људског дохвата.“

Амерички државни секретар Џејмс Бејкер био је још одређенији када се обраћао Савету безбедности УН. Тражећи од УН усвајање резолуције о примени силе у Персијском заливу, он је своје колеге подсетио да је 1936. етиопски ”апел Друштву народа наишао на крајње глуве уши. Напори Друштва да заустави агресију нису успели, а следио је међународни неред и рат“. Бејкер се тада изјаснио: ”Не смемо дозволити да Уједињене нације иду путем Друштва народа.“

Шта је било Друштво народа? Зашто је било организовано? Зашто није успело? Одговори на та питања омогућиће нам да проценимо промене које се догађају у Уједињеним нацијама.