Енергија из плиме

Од дописника Пробудите се! из Канаде

ЕНЕРГИЈА! Данашње друштво има неугасиву жеђ за њом. А од нафтног ембарга 1973, који је довео до великог пораста цена нафте, научници трагају за заменама за фосилна горива. Недавни рат у Персијском заливу показао је како су народи с озбиљношћу гледали на могући прекид у снабдевању нафтом са Средњег истока.

Сада се поново истражују експериментални пројекти који су некад предлагани, али одлагани за мање критична времена. На пример, шта је са моћним океанским плимама? Да ли оне могу бити економично искоришћене за производњу електрицитета?

Пре неколико година, канадски инжењери почели су да посматрају јединствене плиме у Заливу Фанди. Тај залив је смештен између две канадске провинције на атлантској обали, Нове Шкотске и Њу Бранзвика, и познат је по својим плимама — једнима од највећих на свету, које могу нарасти до 16 метара. Плимне електричне централе већ раде у Француској и Совјетском Савезу, па зашто онда не и у Канади?

Тако је предложен разрађени пројекат који би производио 4 800 мегавата — 6,5 милиона коњских снага — електричне енергије. (За поређење, цела нуклеарна централа у оближњем Њу Бранзвику производи само 600 мегавата.) Ипак, трошкови таквог пројекта плимне енергије били би астрономски — 1981. су процењени на око 5 000 000 000 канадских долара!

Експериментална централа

Као прво, влада је опрезно финансирала експерименталну централу како би се испитала сврха и ефикасност. Та централа је названа Плимни енергетски пројекат у Анаполису, а смештена је на брани преко реке Анаполис, која утиче у Басен Анаполис. Тај басен сачињава река у коју допире  плима и осека и која утиче у Залив Фанди, у близини града Анаполис Ројала, Нова Шкотска. Завршена уз трошкове од 55 милиона долара, централа је почела да производи електрицитет 1984.

Прошле године локацију Плимног енергетског пројекта у Анаполису посетило је више од 40 000 посетилаца, неки чак из Сибира и Кине. Ипак, централа на први поглед можда изгледа разочаравајуће зато што је све што видите једноставни, двоспратни бетонски бункер на кратком путу по насипу — мали доказ да је то прва плимна погонска станица у Северној Америци.

Даље, ту не можете видети велико особље заузетих инжењера. Централом се управља компјутерима смештеним на удаљености од око 100 километара, тако да је потребно само неколико дежурних особа за одржавање. Ипак, станица производи неких 30 милиона киловат-часова јаке струје годишње — довољно за снабдевање 8 000 домова. Како та станица ради?

Како ради

Скривена у једној ископини дубокој преко 30 метара испод површине тла лежи тајна успеха централе — водена турбина. Начин на који она ради изненађујуће је једноставан. Турбина је смештена на малом острву које је на сваком крају спојено са обалом помоћу кратког насипа сличног брани. Како се повећава ниво плиме у Заливу Танди, вода тече из Басена Анаполис кроз пропусте на брани у велико акумулационо језеро на узводној страни бране. Када плима достигне највећи ниво, сви отвори на брани се затварају.

Како плима опада на низводној страни бране (до 4,6 метара), пропусти се отварају, а вода из малог акумулационог језера се празни назад у Басен Анаполис кроз турбине. Снага воде која продире окреће турбине и тиме ствара електрицитет. Пошто централа ради док вода истиче, она ствара енергију само око 11 или 12 сати дневно.

Да би се постигли ти услови, изграђена је експериментална турбина која има 7,6 метара у пречнику. Магнетски полови генератора, који ствара електрицитет док се турбина окреће, причвршћени су на обручу турбине и окрећу се с њом. (Конвенционалне турбине обично окрећу осовину која покреће генератор.) Резултат је много чвршћа турбина која ради ефикасније када је брзина воде релативно мала.

Зар не би слани садржај воде донео проблеме тој опреми? Корозивни учинак слане воде био је велики проблем, али инжењери су га решили тако што су кроз проток воде пустили веома мали електрицитет како би ублажили корозију.

Будућност плимне енергије

Ако се испуни план у вези веће плимне централе у Заливу Фанди, он ће садржавати више од стотину турбина обичне величине, сличне оној у Анаполису. Оне ће бити смештене на уздигнутом путу по насипу дугом 8 километара преко источне обале залива.

Међутим, делимично преграђивање Залива Фанди због електричне енергије могло би проузроковати озбиљне проблеме. С једне стране, забрињавају огромни трошкови изградње. Осим тога, постоји забринутост због уништавања околине. Могуће повећање плиме у Фандију од неколико десетина центиметара могло би довести до потапања великих подручја обалног појаса сланом водом. Могло би доћи и до промене у уобичајеним начинима миграције риба, спречавајући повратак скумрија у свежу воду.

Међутим, прва плимна електрична централа у Северној Америци, експериментални пројекат у Анаполису, наставља да производи енергију за далеководну електричну мрежу у источној Канади. Ипак, то је само незнатна кап у гашењу велике жеђи нације за енергијом.

[Слика на 28. страни]

Акумулационо језеро

Плимна погонска станица омогућава води да тече назад како пада плима океана

Контролни пропусти се отварају да пропусте плиму, а затим се затварају да акумулационо језеро остане пуно

Залив Фанди

[Извор]

Љубазношћу Nova Scotia Power Corporation