Скривене ране злоупотребе деце

”Једноствно мрзим себе. Размишљам о томе да је требало да нешто учиним, нешто да кажем да би то зауставила. Баш се осећам прљаво“ (Ен).

”Осећам се отуђеном од људи. Често се суочавам са осећањима безнађа и очаја. Понекад пожелим да умрем“ (Џил).

”СЕКСУАЛНА злоупотреба у детињству је... силан, штетан и понижавајући напад на дететов ум, душу и тело... То злоупотребљавање обузима сваки аспект живота.“ Тако каже Беверли Енџел (Beverly Engel) у књизи The Right to Innocence.

Сва деца не реагују на исти начин на злоупотребу. a Деца имају различите личности, различите способности суочавања са проблемом и различите емоционалне способности. Много зависи и од дететовог односа према починиоцу, од тежине злоупотребе, од тога колико дуго траје злоупотреба, од старости детета и осталих чинилаца. Даље, штета се често може умањити ако се злоупотреба открије и ако дете прима подршку пуну љубави од стране одраслих. Међутим, многе жртве пате од дубоких емоционалних рана.

Зашто разара

Библија пружа увид у то зашто долази до таквог рањавања. Проповедник 7:7 примећује: ”Угњетање обезумљује мудрога.“ Ако је то тако код одрасле особе, замислимо последицу бруталног напада над малим дететом — нарочито ако је починилац родитељ у кога дете има поверења. Осим тога, прве године живота су пресудне за дететов емоционални и духовни развој (2. Тимотеју 3:15). Током тих осетљивих година, код детета се почињу развијати морална ограничења, као и осећање личне вредности. Тиме што је везано за своје родитеље, дете упознаје и значење љубави и поверења (Псалам 22:9).

”Код злоупотребе деце“, објашњава др Патрик Ганон (J. Patrick Gannon), ”тај процес изградње поверења се прекида.“ Починилац издаје дететово поверење; лишава га сваког изгледа сигурности, приватног живота или самопоштовања и користи га  као пуки објекат за своје самозадовољење. b Мала деца не схватају сврху неморалних радњи на које су присиљена, али се скоро увек тим искуством осећају узнемирена, застрашена и понижена.

Злоупотреба у детињству се зато назива ”крајњом издајом“. То нас подсећа на Исусово питање: ”Заиста, има ли ко међу вама ко ће свом сину, ако га замоли за хлеб, дати камен?“ (Матеј 7:9, NW). Али, починилац не пружа детету љубав и наклоност, него најокрутнији ”камен“ — сексуални напад.

Зашто остају ране

У Пословицама 22:6 стоји: ”Учи дете према путу којим треба да иде, и он неће одступити од њега ни када остари“. Очигледно је да родитељски утицај може потрајати читав живот. Ипак, шта ако је дете васпитано да верује како оно није у стању да спречи сексуално напаствовање? Привикнуто да извршава перверзије у замену за ”љубав“? Поучено да себе сматра безвредним и прљавим? Зар не би то могло довести до разорног понашања у животу? Злоупотреба у детињству не оправдава касније неприлично понашање одрасле особе, али она може помоћи да се објасни зашто су жртве злоупотребе склоне да поступају или осећају на одређен начин.

Многе жртве злоупотребе пате од низа симптома, укључујући и депресију. Неке такође узнемирују трајна и понекад преовладавајућа осећања кривице, стида и беса. Друге жртве пате можда од емоционалне затворености, неспособности изражавања осећања или да уопште нешто осећају. Многе мучи и недостатак самопоштовања и осећања немоћи. Сали, коју је злоупотребљавао стриц, присећа се: ”Сваки пут када ме је напаствовао осећала сам се немоћном и укоченом, отупелом, укрућеном, збуњеном. Зашто се то догађа?“ Психолог Синтија Тауер (Cynthia Tower) извештава: ”Истраживања показују да ће се особе које су као деца биле злоупотребљаване целог живота осећати као жртве.“ Оне се можда удају за мушкарца који је склон злоупотребљавању, приказују се рањивима или се осећају немоћне да се одбране када им се прети.

Деца углавном имају приближно 12 година времена да се припреме за емоције које се буде током пубертета. Али када се дете присиљава на бесрамне радње, оно може бити савладано пробуђеним осећањима. Као што је једно истраживање показало, то може касније сметати његовој способности да се радује брачним интимностима. Жртва по имену Линда признаје: ”Сексуални живот у браку једна је од најтежих ствари у мом животу. Имам најгрозније осећање да је то мој отац па ме хвата паника.“ Друге жртве можда реагују управо супротно и развијају неморалне жеље на које су натеране. ”Водила сам промискуитетан живот, што је завршило тиме што сам имала сексуалне односе са потпуно непознатим особама“, признаје Џил.

Жртве злоупотребе могу такође имати потешкоће у подржавању нормалних односа. Неке особе једноставно не могу изградити нормалан однос са мушкарцима или  особама од ауторитета. Неке ће својим злостављањем или контролисањем саботирати пријатељства и бракове. Друге су чак склоне да потпуно избегавају блиске односе.

Постоје чак жртве које своја разорна осећања усмеравају на себе. ”Мрзела сам своје тело јер је приликом злоупотребе реаговало на стимулисање“, признаје Реба. Трагично је да су поремећаји у исхрани, c опсесија за радом, злоупотреба алкохола и дроге, уобичајени међу жртвама злоупотребе — очајнички покушаји сакривања њихових осећања. Неке би особе такође могле испољавати мржњу према себи на још директније начине. ”Порезала сам се, зарила нокте у своје руке, проузроковала опекотине“, додаје Реба. ”Мислила сам да заслужујем да будем злоупотребљавана.“

Међутим, не доносите пренагли закључак да је свако ко се осећа или поступа на такав начин био безусловно сексуално злоупотребљаван. Могли би бити укључени други физички или емоционални чиниоци. На пример, стручњаци кажу да су слични симптоми уобичајени међу одраслима који су одгајани у абнормалним породицама — где су их родитељи тукли, омаловажавали и понижавали, игнорисали њихове физичке потребе, или где су родитељи били наркомани или аклохоличари.

Духовна штета

Најподмуклија последица злоупотребе у детињству може бити потенцијална духовна штета. Напаствовање је ’прљавштина тела и духа‘ (2. Коринћанима 7:1, NW). Вршећи перверзне радње над дететом, нарушавајући његове телесне и моралне границе, издајући његово поверење, починилац трује дететов дух, или доминантно ментално нагињање. То може касније спречавати морални и духовни раст жртве.

Књига Facing Codependence, од Пие Мелоди (Pia Mellody), надаље напомиње: ”Свака озбиљна злоупотреба... је такође духовна злоупотреба, пошто она трује дететово поверење у Вишу Силу.“ На пример, хришћанка по имену Елен пита: ”Како могу себи представити Јехову као Оца када свог земаљског оца познајем као окрутног, бесног човека?“ Друга жртва по имену Тери каже: ”Никада нисам Јехову сматрала Оцем. Као Бога, Господа, Суверена, Створитеља, да! Али као Оца, не!“

За такве особе се не може тврдити да су безусловно духовно слабе или да им недостаје вера. Напротив, њихова истрајна настојања да следе библијска начела пружају доказ духовне снаге! Али, замислите како би се неке од њих могле осећати док читају библијски стих као што је Псалам 103:13, који каже: ”Као што отац показује милосрђе својим синовима, тако је Јехова показао милосрђе онима који га се боје“ (NW). Неке би то могле прихватити разумно. Ипак, без исправне представе о правом оцу, њима би могло бити тешко да осећајно разумеју тај стих!

Некима би такође могло тешко пасти да пред Богом буду ”као мало дете“ — рањиве, понизне, пуне поверења. У молитви Богу можда не откривају своја права осећања (Марко 10:15). Можда оклевају да примене на себе Давидове речи из Псалма 62:8, 9: ”У Богу је спасење моје и слава моја; тврди град и уточиште мени је у Богу. Уздајте се, народи, у њ ви свагда! Изливајте пред њим срце своје! Бог је уточиште наше!“. Осећања кривице и недостојности могла би чак ослабити њихову веру. Једна жртва је рекла: ”Ја чврсто верујем у Јеховино Краљевство. Али се заиста не осећам довољно добром да бих се нашла тамо.“

Наравно, нису све жртве погођене на исти начин. Неке су привучене Јехови као Оцу пуном љубави и не осећају никакву сметњу у успоствљању блиског односа с њим. У сваком случају, ако сте жртва сексуалне злоупотребе у детињству, за вас може бити од велике вредности да истражите како је то утицало на ваш живот. Неке жртве су можда задовољне тиме да те ствари оставе на миру. Ипак, ако вам се чини да је штета значајна, охрабрите се. Ваше се ране могу исцелити.

[Фусноте]