Млади питају...

Шта је лоше у употреби сарказма?

’Прилично си бистар... за једног глупана!‘

’То је дивна хаљина. Штета што није твој број!‘

’Последњи пут сам видео такву шминку у циркусу‘

КАО бритва оштре речи, без обзира на њихову намеру, могу дубоко да повреде нечије самопоштовање. Чак и када су изговорене у шали, саркастичне речи могу имати за последицу непријатељства, повређена осећања, разорена пријатељства.

Ипак, можда поседујеш ”дар“ за сарказам. Пријатељи се грохотом смеју твојим подбадајућим, језгровитим досеткама и понижавањима. Бодре те и храбре да смишљаш још духовитије речи. Или може бити да је сарказам постао твоје основно средство самоодбране. Наоружан речима попут оружја, вређаш и спутаваш свакога ко представља било какву врсту претње твојој добробити — или твом ја. Можда чак понекад ухватиш себе да кажеш сурове речи родитељима, браћи или сестрама.

Сарказам има своје место. У својим блажим облицима, он може бити забаван. А повремено сарказам може изражавати дубока осећања. Па, Библија показује да су апостол Павле, Јоб, и чак сам Бог користили сарказам да изразе праведну срџбу (Јоб 12:2; Захарија 11:13; 2. Коринћанима 12:13). Међутим, недоброхотан или окрутан сарказам није ништа мањи од насилног, агресивног понашања. Као што аутор Мери Сузан Милер (Mary Susan Miller), истиче у својој књизи Childstress! то је облик ”ударања и нападања“, само са ”оружјем које је више друштвено прихваћено“ од пушака и ножева.

Ипак, многи гледају на оштре, саркастичне примедбе као на још један начин изражавања хумора. Шта онда има лоше у томе?

Само безазлена шала?

”На мом послу“, каже Ерик, ”свако користи сарказам. Углавном се сматра шалом.“ Занимљиво, The New York Times извештава: ”Психолози увек кажу... да мушкарци реагују са више одушевљења на ’агресиван‘ хумор него жене.“ Тинејџере, затим, може обузети нарочита радост у вербалном задиркивању, досађивању и узнемиравању других.

Тачно је да благи сарказам може бити смешан. Али када је сарказам с подлим намерама, бол од заједљиве примедбе може остати дуго након што смех ишчезне.  (Упореди Пословице 14:13.) Често разиграни рат досетки постаје жустра расправа. Како је један младић изложио: ”Када си дубоко повређен оним што је неко рекао, можеш реаговати узвраћајући најлошијом ствари које се можеш сетити. Онда то више није само задиркивање; ти у ствари покушаваш да повредиш другу особу. А сарказам може бити веома ефикасно оружје.“

Заиста, реч ”сарказам“ изведена је од грчког глагола који дословно значи ”растргати месо као пси“. (Упореди Галатима 5:15.) Управо као што пас користи своје оштре секутиће да откине месо од кости, саркастична особа може другог лишити његовог достојанства. Као што Journal of Contemporary Ethnography наводи: ”Суштина сарказма... је отворено непријатељство или презир“. Од мале је важности да ли је то директан напад, префињено понижавање или нешто што ти излети из уста. Нељубазне, саркастичне примедбе чине неког предметом исмејавања — жртвом.

Какви су учинци? Као што 19-годишњи Џош износи: ”Сарказам може учинити да се осећаш заиста глупо.“ Ипак, штета може бити далеко дуготрајнија. У својој књизи Toxic Parents, др Сузан Фоворд (Susan Forward) наводи последице вербалног злостављања од стране родитеља: ”Видела сам хиљаде пацијената [који] су патили од нарушеног осећања самовредности зато што су се родитељи... ’шалили‘ о томе како су глупи, ружни или непожељни.“ Замисли онда, шта може произаћи из наношења окрутног сарказма пријатељу, познанику, брату или сестри. др Фоворд закључује: ”Хумор који омаловажава може бити крајње штетан.“ (Упореди Пословице 26:18, 19.)

Зато није чудо што је књига о дечијем развоју закључила: ”Сарказам... треба заувек избрисати из људског разговора. Он обично вређа, често дубоко рани и скоро никада не води до плодног дијалога.“

Избегавај непромишљен говор

Ипак, шта ако употреба саркастичног говора постане укорењена навика? Онда је крајње време да научиш да размислиш пре него што кажеш. Мудри краљ Соломон је рекао: ”Јеси ли видео човека брзог на речима? Више има наде за лудога него за њега“ (Пословице 29:20, NW).

Непромишљен говор може бити нарочито разоран када се користи међу члановима породице. Зашто? ”Зато што ти њихова мишљења највише значе“, објашњава 16-годишња Пени. Ипак, књига Raising Good Children цитира педагога Џона Холта (John Holt)  који каже: ”Пречесто чланови породице искаљују једни на другима сву бол и разочарење свог живота које се не усуде да искале на неком другом.“ Чланови породице знају једни друге тако добро да су склони бити нетолерантни према пропустима другога; срдња се лако распламса и онда навиру саркастичне речи.

Библија с добрим разлогом упозорава: ”Ко много говори не фали му грех, а опрезан је ко усне своје задржава“ (Пословице 10:19). Као што је 18-годишња Џоан научила: ”Мораш да размислиш коме говориш и шта ћеш рећи пре него што кажеш.“ Ако сматраш да си емотивно узбуђен, не буди брз да изразиш своја осећања. Уместо тога застани на тренутак и запитај се: ’Да ли су речи које осећам да ћу рећи љубазне? Да ли су неопходне? Да ли ће ми касније бити жао што сам их рекао?‘

Пажљивим одмеравањем својих речи, можеш избећи да повредиш осећања других, и поштедећеш себе од непотребног срама и неприлике.

Када си жртва

А шта ако извучеш дебљи крај сарказма, можда од пријатеља или другова у школи? Пре него што подлегнеш пориву да вратиш мило за драго, имај на уму да живиш у ’критичним временима, с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1-5, NW). Млади су суочени са огромним притисцима. Књига The Loneliness of Children наводи: ”Деца... доносе у своје школе све предрасуде, нерасположења, агресивности и пригушена непријатељства о којима су поучавана код куће.“ Таква непријатељства често се ослобађају у облику окрутног говора.

Сазнање о томе може ти помоћи да избегнеш склоност освећивања када си жртва. (Упореди Пословице 19:11.) Може ти помоћи и ако упамтиш речи апостола Павла: ”Никоме не враћајте зла за зло!“ (Римљанима 12:17). ’Окренути други образ‘ ономе ко те ударио речима изискује право самосавладавање (Матеј 5:39). Али то не значи да не смеш никако да реагујеш када саркастичан говор постане увреда — или претња. Књига Violence од коаутора Ирвин Куташ (Irwin Kutash), примећује: ”Увреде које нису успешно сузбијене могу имати далекосежне последице за жртве... Ове жртве постају лаке мете за даљње рањавање.“

Понекад околности повремено могу оправдати твоје сузбијање вербалног напада, не наглим узвраћањем злобним речима, већ тихим и мирним говором ономе који вређа, у четири ока a (Пословице 15:1). Џоан је то покушала, говорећи другу у разреду: ”Није ми се свидело што си рекао пред целим разредом. Било је то заиста увредљиво.“ Какав је био резултат? Џоан каже: ”Од тада ме он поштује и више ништа не каже.“

Двадесетогодишњи Давид, међутим, указује на још један извор штетног говора, рекавши: ”Претпоставља се да те твоји родитељи највише воле; ипак, они су понекад ти који чине најоштрије коментаре.“ Наравно, то се често чини у безазлености; у покушају да те исправе, они те несвесно поразе. Зашто не покушаш да разговараш са својим родитељима о томе, стављајући им на знање како се осећаш? Можда ће следећи пут бити осетљивији према твојим осећањима.

Коначно, може ти помоћи ако себе не сматраш превише важним. Аутор Доналд В. Бол (Donald W. Ball) примећује: ”Ефективност сарказма... лежи у његовим замишљеним последицама.“ Да, немој преувеличавати случај преко мере замишљајући да си поднео непоправљиву штету због једне нељубазне примедбе. Задржи смисао за хумор!

Међутим, најбољи начин да избегнеш да будеш жртва сарказма јесте да сам избегаваш да га користиш. Златно правило гласи: ”Све дакле, што желите да људи вама чине, тако исто и ви морате чинити њима“ (Матеј 7:12, NW). Када примениш ово правило, можеш избећи да користиш — и да можда будеш жртва — штетног, саркастичног говора.

[Фуснота]

[Слика на 18. страни]

Сарказам може повредити