Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли су игре на срећу заиста тако лоше?

Да ли су игре на срећу заиста тако лоше?

Млади питају...

Да ли су игре на срећу заиста тако лоше?

ДВАНАЕСТОГОДИШЊИ Ендрју и десетогодишњи Џулијан били су коначно ван видика својих родитеља. Њихова породица је била на путовању бродом и момци су били занесени разним апаратима за игре на срећу на палуби. Приметивши њихову радозналост, један играч је сваком од њих дао новчић да би сами могли испробати аутомате. У чему је био проблем? Њихови родитељи су им забранили да се приближују аутоматима.

Ипак, Ендрју и Џулијан су одлучили да ризикују. Док су им упозорења родитеља одзвањала у ушима, играли су — и удвостручили свој новац! Затим су опет играли. Овог пута су били изненађени свотом која је била избачена као добитак! ’Како би то могло бити опасно?‘ помислили су. ’Тако је лако доћи до новца! Да ли су игре на срећу заиста тако лоше?‘

Као многи млади у земљама где су игре на срећу уобичајене, Ендрју и Џулијан нису видели ништа лоше у томе. То је лако разумљиво када се узме у обзир пример који су неки одрасли дали у том погледу. Многи не само да играју, него наводе и наизглед уверљиве изговоре да би оправдали своју навику. На пример, рећи ће да се играма на срећу у ствари чини много добра, указујући на финансијске поклоне од лутрија који служе добротворним сврхама. (Али, то нема више смисла него кад би се тврдило да поклон нарко-барона у добротворне сврхе оправдава трговину дрогом!) Други опет тврде да су игре на срећу безазлена забава и весеље које животу додаје мало добродошлог узбуђења.

У сваком случају, у Британији и Ирској, као и у другим земљама, хиљаде младих су постали коцкари. А изглед да се с мало труда заради много новца може лако бити привлачан и за тебе.

Игре на срећу — скривене опасности

Међутим, игре на срећу носе са собом неке врло стварне опасности за младе људе. Извештаји говоре о „коцкарским наркоманима“ и о „ужасима које могу донети игре на срећу, када безазлена игра прерасте у зависност која особу може претворити у зомбија“. Према The Buzz (документарном филму британске телевизије), игре на срећу међу децом „могу водити до изостајања из школе, насиља, изнуђивања и крађе, зависности од играња, проституције и, у крајњим случајевима, до самоубиства или покушаја самоубиства“. Да игре на срећу заиста могу довести до велике несреће искусили су многи у свом животу.

„Почео сам с играма на срећу када сам имао око 11 година“, каже Адриан. „Ишао сам са својим стрицем и братићем на утрке хртова. У почетку сам имао срећу и често сам добијао.“ Како је то деловало на Адриана? „Нисам оклевао да измислим неку причу — да лажем — само да бих од оца добио новац“, објашњава, „а пре него што сам имао 20 година, нисам имао никакву грижу савести када сам крао из благајне у дућану свог оца да бих финансирао своју навику играња.“

Адриан наводи још једну непожељну последицу. „Лако можеш постати беспосличар“, објашњава, „јер новац који зарадиш поштеним послом може ти се чинити као бедна зарада у поређењу с оним што мислиш да можеш добити играма на срећу.“ (Упореди Пословице 13:4; Проповедник 2:24.)

Роберт (име је промењено) је почео с играма на срећу када је имао 12 година. Он указује на још једну опасност: „Можеш постати јако празноверан.“ Он објашњава: „Отац је имао апарате за игре на срећу у нашем дућану. Тачно сам знао како раде, али ипак, празноверно сам радио неке ствари покушавајући да утичем на резултат, на пример на одређен начин притискао прекидач или остављао добитак неко време у аутомату. Неки су чак разговарали с аутоматом.“ Да, многи коцкари постану несвесно празноверни обожаваоци бога среће — а то је нешто што Бог осуђује (Исаија 65:11).

Зависност од игара на срећу

Друга подмукла опасност је да неко заиста постане опседнут играма на срећу. „Сваке године доводе родитељи преко 2 000 деце испод 16 година у институцију Gamblers Anonumous, а садашњу стопу упућивања... у Британији сматрају само врхом ледењака“ (The Buzz). Колико зависност може бити јака? Један извештај каже: „Ко је једном заробљен, мора играти, без обзира да ли добија или губи.“

Роберт се сећа једне жене која је сваки дан проиграла 90 фунти (140 америчких долара). Један млади коцкар је тако очајнички желео да дође до новца да би могао да задовољи своју опседнутост уз помоћ „fruit machines“, како у Британији често зову аутомате за убацивање новца, да је покушао да убије своју мајку! Педи, који је почео с играма на срећу још док је био врло млад, такође није могао да контролише своју навику коцкања. „Одрастао сам у породици коцкара“, сећа се. „Коцкао сам се за све и свашта. Када сам одрастао и оженио се, прокоцкао сам новац за храну моје жене и деце и коначно сам размишљао о самоубиству.“

Привлачност аутомата за убацивање новца

Сваки облик игре на срећу може имати тако страшне последице, али данас је једна од највећих опасности за младе аутомат за убацивање новца. „Сада га сматрају највећим проблемом за младе коцкаре“, каже Journal of Gambling Behavior (пролеће 1989). Ови аутомати, добро описани као једноруки бандити, су „препредени и заводнички изуми“, каже The Buzz. „Што више играш, то ћеш вероватно више желети да играш.“

Да ли има уопште неког смисла играти игру, ма колико она привлачна била, код које је већ унапред одређена неједнакост која засигурава да ћеш у ствари увек више губити него добити? Часопис Young People Now овако описује шансе добијања: „Каже се: ’Немој наивчини никад дати шансу.‘ ’Фрут машине‘ је не дају... [Ако] ставиш 10 фунти у аутомат у просеку ће задржати 7 фунти и вратити ти 3.“

Није никакво чудо што је Марк Грифитс (Mark Griffiths), који је истраживао последице игара на срећу на младе људе, рекао: „Једини начин на који се може извући новац из ’фрут машине‘ је поседовати је.“ Да ли ти се чини да је разумно упустити се у нешто тако узалудно?

Ипак, ти аутомати су тако лукаво конструисани да те маме да играш све више. Како? Показујући три реда са симболима воћа уместо само ред с добитком! Часопис Young People Now објашњава: „Редови изнад и испод реда за исплату показују се да би коцкару посредовали илузију да је ’замало промашио‘ и тако га подстичу на даљњи покушај.“ Тај такозвани незнатни промашај, два добитничка симбола и трећи који губи, често се коцкару чини као да је „скоро добио“, што га подстиче да опет покуша — и опет, и опет.

Али, то је типично за посао с играма на срећу. Произвођачи конструишу аутомате и игре на такав начин да створе илузију да ниси изгубио, већ да си имао незнатни промашај! Скоро си добио! То те наводи на то да наставиш да играш због узбуђења које осећаш, јер си био тако близу „добитка“. Замисли још и блистава светла и очаравајуће звукове и почећеш да добијаш представу како се снажан психолошки притисак врши да би био наведен да играш — да наставиш да играш — и да наставиш да губиш.

Донети исправну одлуку

Најбољи начин како можеш да спречиш да постанеш зависан од игара на срећу је, дакле, да уопште не почнеш с тим. Избегавај сваки облик, укључујући клађење за мале износе. Многи су који се цели живот коцкали, почели су с играма за мале износе. И ако ти се пружи прилика за коцкање, уважи начело које је навео Исус Христ у Матеју 7:17: „Свако добро дрво даје добре плодове, а зло дрво даје зле плодове.“

Размисли: Шта коцкање заиста доноси људима? Да ли им помаже да развијају плодове Божјег духа као што су радост, мир и самосавладавање или изазива свађу, провале гнева и похлепу? (Галатима 5:19-23). Сети се да Бог осуђује похлепу. Само једним похлепним поступком можеш постати прекора вредан у његовим очима. Питај се, да ли су коцкари прикладно друштво за младе хришћане (1. Коринћанима 15:33). Мисли и на то да је „сав свет под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19). Зар игре на срећу не служе јасно намерама Сатане Ђавола? Зашто би онда био заведен да будеш умешан у то?

Када је први пут била уведена Ирска државна лутрија, добила је брзо надимак порез на идиоте! То отприлике каже све. Ко би желео да га сматрају неразумним и да буде лишен потребних средстава зато што је заведен коцкарским светом снова? Срећом, Ендрју и Џулијан (споменути на почетку) с временом су увидели да су игре на срећу игре за неразумне. Јасно виде њихове опасности и избегавају их. „У сваком случају“, кажу, „постоје многе вредније ствари које се у животу могу чинити уместо трошити свој новац за игре на срећу.“

[Слика на 24. страни]

Ако се игра и за мале износе, може се постати зависан