Пређи на садржај

Пређи на садржај

Прошлост Мексика утиче на његову религију данас

Прошлост Мексика утиче на његову религију данас

Прошлост Мексика утиче на његову религију данас

Од дописника Пробудите се! из Мексика

ПОСЕТА великом Националном антрополошком музеју у Мексико Ситију открива како су на католичку религију коју данас у Мексику многи практикују утицале племенске религије прошлих векова.

Историчари су добро упознати са начином на који су Ернан Кортес и други конквистадори увели католицизам у Мексико 1500-их. У то време, ту су већ постојале утемељене културе са својим религиозним веровањима, као што експонати у Националном музеју тако занимљиво откривају.

Мекси је био први бог племена Мексика, тако да је лако открити по чему су земља и њен главни град, Мексико Сити, добили име. Ти рани Индијанци основали су Мексико Сити око 1325. године на пустом острву у средини језера Текскоко. Првобитно становништво чинила су различита индијанска племена. Ту су били Олмеци, Чичимеци, Астеци, Маје и други. Свако племе имало је своја уметничка дела, а остале су и рушевине неких њихових раних здања, храмова и градова.

Религиозно мешање

Посетиоци музеја, смештеног у дивном парку Чепултепек, уопште су изненађени када сазнају до које су мере помешана древна и модерна веровања мексичког народа. Осим тога, многи су радознали у вези сличности раних племенских веровања с онима које су увели католички конквистадори.

У Астечкој дворани, различите карте показују оснивање Мексика. Из изложених ствари очигледно је да су Астеци били доста религиозни. Овде се могу видети многе скулптуре богова и богиња које су Астеци обожавали. Једна велика скулптура, репродукована на овој страни, је скулптура богиње Коатликуе, која је сматрана мајком и богова и људи. Запазите да она има две змијске главе које гледају једна другу, уместо људске главе. Сукња јој је начињена од испреплетених змија. Чини се да нешто од те симболике представља живот и смрт.

Доласком конквистадора, многи Индијанци су побегли у кршевита подручја или у шуме. Издвајајући се на тај начин, неке групе Индијанаца су задржале многе од својих првобитних религиозних представа све до данас. „На пример“, објаснио је један водич у музеју, „Уичоли верују да сунце, јелен и кукуруз чине тријаду, слично католичкој науци о Тројству.“ Она је додала: „Индијанци из државе Чиапас још и сада обожавају древне претшпанске богове, као што су бог кише, бог земље и бог ветра, а за сваког имају различит обред.“

Можда се питате зашто данас многи у Мексику тврде да су хришћани док практикују остале облике обожавања. С обзиром на то, један натпис у дворани „Увод у етнографију“ запажа: „Религија боји свако подручје живота Индијанаца... Најважнија карактеристика индијанске религије је мешање католичких веровања с паганским, остацима претшпанских веровања и начина обожавања. Уичоли, Лакендони и Отоми су ти који у својој религији чувају већину претшпанских карактеристика; [Уичоли] обожавају богове који представљају Сунце, воду и ватру, и чувају их у пећинама. Лакендони још увек обожавају древне идоле који су пронађени у храмовима Маја.“ Да, мешање католицизма са древним паганским религијама уобичајено је у Мексику.

То је надаље приказано експонатима у североисточној дворани. Они говоре о веровањима Јаквија, Серија и Тараумара. Натпис у тој дворани наводи: „Јакви су сада веома религиозан народ, а њихове представе су хришћанске, иако преобличене и прилагођене. Они верују да је Христ био Јакви који је дошао на Земљу да их спасе од потопа, да им да њихову земљу, да утемељи њихових осам градова и да им пружи Комунилу (групу владара)... Не допуштају протестантски прозелитизам, и не дозвољавају присутност католичког свештеника.“

Међутим, као што тај натпис наставља: „Заједно са компликованим веровањима, магичним обредима и остацима претшпанске религије, они прихватају и католичку религију. Верују у хришћанског бога и често га означавају као Сунце.“

Оно што посетиоци виде у одељењу Тараумара надаље потврђује мешање древних и данашњих религиозних веровања. Ту се може видети мали прозор са дрвеним крстовима; натпис испод њега гласи: „Тараумара религија је производ мешања хришћанских и паганских веровања. Ова прва су у 17. веку увели фрањевачки мисионари. Они верују у Тата Риоши (Бога Оца), у Христа Исуса, у Еверуаме (Велику Мајку, или Девицу Марију), и остале свеце који су свеци заштитници одређених села. Свима је дан статус богова. Крст је од посебне важности, јер га повезују са Сунцем, Месецом и обожавањем плодности тла.“

У одељењу Сери, још један натпис објашњава: „Религија коју практикују Сери је мешавина древних веровања с утицајима хришћанства.“

Може се видети још много тога што истиче религиозна веровања раних индијанских становника. На пример, у дворани Месоамерика налазе се дивне фреске које приказују пет култура из подручја Пацифика, Обале Залива, Маја, Алтиплано и Мистека. Становници су приказани како обожавају кукуруз, јагуара, чегртушу и орла — а сви су сматрани боговима.

Након посете дивном Националном музеју антропологије, човек је импресиониран степеном до кога су се древни обичаји и веровања раних индијанских становника земље помешали са оним католичких освајача. Као што експонати откривају, чак и данас на многе у Мексику утичу племенске религије прошлих векова.