Прошлост Мексика утиче на његову религију данас

Од дописника Пробудите се! из Мексика

ПОСЕТА великом Националном антрополошком музеју у Мексико Ситију открива како су на католичку религију коју данас у Мексику многи практикују утицале племенске религије прошлих векова.

Историчари су добро упознати са начином на који су Ернан Кортес и други конквистадори увели католицизам у Мексико 1500-их. У то време, ту су већ постојале утемељене културе са својим религиозним веровањима, као што експонати у Националном музеју тако занимљиво откривају.

Мекси је био први бог племена Мексика, тако да је лако открити по чему су земља и њен главни град, Мексико Сити, добили име. Ти рани Индијанци основали су Мексико Сити око 1325. године на пустом острву у средини језера Текскоко. Првобитно становништво чинила су различита индијанска племена. Ту су били Олмеци, Чичимеци, Астеци, Маје и други. Свако племе имало је своја уметничка дела, а остале су и рушевине неких њихових раних здања, храмова и градова.

Религиозно мешање

Посетиоци музеја, смештеног у дивном парку Чепултепек, уопште су изненађени када сазнају до које су мере помешана древна и модерна веровања мексичког народа. Осим тога, многи су радознали у вези сличности раних племенских веровања с онима које су увели католички конквистадори.

У Астечкој дворани, различите карте показују оснивање Мексика. Из изложених ствари очигледно је да су Астеци били доста религиозни. Овде се могу видети многе скулптуре богова и богиња које су Астеци обожавали. Једна велика скулптура, репродукована на овој страни, је скулптура богиње Коатликуе, која је сматрана мајком и богова и људи. Запазите да она има две змијске главе које гледају једна другу, уместо људске главе. Сукња јој је начињена од испреплетених змија. Чини се да нешто од те симболике представља живот и смрт.

 Доласком конквистадора, многи Индијанци су побегли у кршевита подручја или у шуме. Издвајајући се на тај начин, неке групе Индијанаца су задржале многе од својих првобитних религиозних представа све до данас. „На пример“, објаснио је један водич у музеју, „Уичоли верују да сунце, јелен и кукуруз чине тријаду, слично католичкој науци о Тројству.“ Она је додала: „Индијанци из државе Чиапас још и сада обожавају древне претшпанске богове, као што су бог кише, бог земље и бог ветра, а за сваког имају различит обред.“

Можда се питате зашто данас многи у Мексику тврде да су хришћани док практикују остале облике обожавања. С обзиром на то, један натпис у дворани „Увод у етнографију“ запажа: „Религија боји свако подручје живота Индијанаца... Најважнија карактеристика индијанске религије је мешање католичких веровања с паганским, остацима претшпанских веровања и начина обожавања. Уичоли, Лакендони и Отоми су ти који у својој религији чувају већину претшпанских карактеристика; [Уичоли] обожавају богове који представљају Сунце, воду и ватру, и чувају их у пећинама. Лакендони још увек обожавају древне идоле који су пронађени у храмовима Маја.“ Да, мешање католицизма са древним паганским религијама уобичајено је у Мексику.

То је надаље приказано експонатима у североисточној дворани. Они говоре о веровањима Јаквија, Серија и Тараумара. Натпис у тој дворани наводи: „Јакви су сада веома религиозан народ, а њихове представе су хришћанске, иако преобличене и прилагођене. Они верују да је Христ био Јакви који је дошао на Земљу да их спасе од потопа, да им да њихову земљу, да утемељи њихових осам градова и да им пружи Комунилу (групу владара)... Не допуштају протестантски прозелитизам, и не дозвољавају присутност католичког свештеника.“

Међутим, као што тај натпис наставља: „Заједно са компликованим веровањима, магичним обредима и остацима претшпанске религије, они прихватају и католичку религију. Верују у хришћанског бога и често га означавају као Сунце.“

Оно што посетиоци виде у одељењу Тараумара надаље потврђује мешање древних и данашњих религиозних веровања. Ту се може видети мали прозор са дрвеним крстовима; натпис испод њега гласи: „Тараумара религија је производ мешања хришћанских и паганских веровања. Ова прва су у 17. веку увели фрањевачки мисионари. Они верују у Тата Риоши (Бога Оца), у Христа Исуса, у Еверуаме (Велику Мајку, или Девицу Марију), и остале свеце који су свеци заштитници одређених села. Свима је дан статус богова. Крст је од посебне важности, јер га повезују са Сунцем, Месецом и обожавањем плодности тла.“

У одељењу Сери, још један натпис објашњава: „Религија коју практикују Сери је мешавина древних веровања с утицајима хришћанства.“

Може се видети још много тога што истиче религиозна веровања раних индијанских становника. На пример, у дворани Месоамерика налазе се дивне фреске које приказују пет култура из подручја Пацифика, Обале Залива, Маја, Алтиплано и Мистека. Становници су приказани како обожавају кукуруз, јагуара, чегртушу и орла — а сви су сматрани боговима.

Након посете дивном Националном музеју антропологије, човек је импресиониран степеном до кога су се древни обичаји и веровања раних индијанских становника земље помешали са оним католичких освајача. Као што експонати откривају, чак и данас на многе у Мексику утичу племенске религије прошлих векова.