Радон — опасност у вашем дому?

ИНЖЕЊЕР који је радио у нуклеарној централи у Лимерику у источном делу Сједињених Америчких Држава установио је како је без уласка у подручје централе покренуо аларм који региструје зрачење. Када је постало очигледно да није озрачен унутар нуклеарне централе, испитана је његова кућа, и откривено је да је она извор контаминације.

Један 68-годишњи мисионар који се опорављао од операције двоструког бај-паса на срцу тешко је савладавао анемију, иако је добијао средства за јачање крви. Једно од питања које је поставио лекар било је: „Да ли сте икада били изложени зрачењу?“

„Јесам“, одговорио је он. „У својим раним 20-им, радио сам две године као техничар у централи где сам био изложен радону.“

„У томе је ваш проблем“, закључио је лекар.

И инжењер у нуклеарној централи и човек који је патио од анемије били су изложени невидљивој опасности, радону.

’Радон. Шта је то? Да ли може опасност бити и у мом дому?‘ можда питате.

Шта је то?

Радон, гас без боје и мириса, један је од шест хемијских елемената познатих као племенити, или инертни гасови. Међутим, радон се разликује од осталих пет племенитих гасова по томе што је радиоактиван. Производ је распадања радиоактивног елемента радијума.

Радиоактивни елементи емитују извесне зраке, или честице, а у процесу распадања ти елементи претварају се у друге материје. Тако радиоактивни метал уран коначно постаје радијум. Када атом метала радијума емитује зрачење, он се мења у атом радона. Радон се, опет, распада у радиоактивне производе који су познати као његове кћери.

Стопа којом се радиоактивна материја распада названа је време њеног полураспада. Време полураспада радона је нешто мање од четири дана, што значи да ће се у року од око четири дана половина почетног радона распасти на друге материје. С друге стране, време полураспада радијума је 1 660 година, а урана 4 500 000 000 година! Дакле, у свом природном стању, уран је много присутнији од радијума због тога што има много дуже време полураспада.

Извор проблема

У свакој руди урана увек ће бити извесна количина радијума, као и мале количине радона. Тај радиоактивни гас, који може пронаћи свој пут у нечији дом, је извор проблема.

Количина урана који се налази у стенама и земљишту веома ће варирати од места до места. То значи да на одређеним подручјима значајне количине радона могу полако избијати из тла. Ако радон доспе у отворени простор, брзо ће нестати. Али ако се догоди да је плин испод куће, он ту може бити заробљен и може постепено  продирати у подрум куће кроз пукотине у поду или зидовима или кроз канализационе цеви.

Радон се налази и у подземној води, тако да свој пут до дома може пронаћи и кроз водовод. Опасност није толико велика од пијења воде колико од удисања гаса који се ослобађа из воде за време умивања, туширања или кувања.

Искуство инжењера из нуклеарне централе у Лимерику споменуто у уводу показује потенцијалну опасност. Открило се да је темељ његове куће постављен на месту где избија на површину стена која садржи уран. Радиоактивност која је измерена у дневној соби износила је 3 200 пикокирија, док EPA (Агенција за заштиту околине) препоручује да се предузму мере за смањење нивоа радона у домовима у којима износи више од 4 пикокирија по литри ваздуха. a

Према једној процени, породица је у години у којој је живела у кући примила исту количину зрачења као кад би се 260 000 пута рендгенски снимала! Дакле, њихове шансе да добију рак плућа веома су се повећале. Породица је мудро поступила одселивши се док стање није поправљено. „Не пушим и нисам ни окусила алкохол док сам била трудна“, жалила се жена. „Али онда родим децу да би живела у радиоактивном облаку.“

Високи степен зрачења пронађен је и на разним местима у Данској, Француској, Грчкој, Италији, Холандији, Немачкој, Шведској и Великој Британији. Многи рудари у рудницима урана који су били изложени радону умрли су од рака плућа. У ствари, писац за The New York Times тврди: „Нико не доводи у сумњу способност [радона] да доведе до рака плућа, болести која је убила пола милиона рудара у рудницима урана, који су сваког радног дана удисали велике количине производа распадања радона.“

Колика је опасност?

Пошто се радон који се удахне у плућа већином издахне пре него што се распадне, он као такав не представља неки значајнији проблем за здравље. Међутим, „кћери“ — радиоактивни производи у које се радон распада — могу бити опасни. Ти производи хемијски су активни и приањају уз мале честице прашине које могу остати у плућима. Тако плућно ткиво може бити погођено зрачењем. Као што је објавио др Антони Неро (Antony Nero), мл., старији научник на Lawrence Berkeley Laboratory Универзитета у Калифорнији: „Зато што [радиоактивни производи на које се радон распада] имају кратко време полураспада, када се једном накупе у плућима, веома је вероватно да ће се [ту] распасти.“

Опасност изложености радону у домовима истражује се тек у последњим годинама, а нико са сигурношћу не зна колики је сигурносни степен изложености. Почетком ове година EPA је смањила процену опасности. „Раније смо процењивали да годишње од рака због радона умре 21 000 особа, а та бројка сада можда износи 16 000“, каже др Ричард Џ. Гимон (Richard J. Guimond), службеник EPA. Међутим, он тврди: „Радон је још увек један од највећих здравствених ризика с којим се људи суочавају.“ Ипак, нико са сигурношћу не може указати на неки случај рака због изложености радону у дому.

У ствари, неки верују да је забринутост због радона јако преувеличана. Вилијам Милс (William Mills), ранији председник EPA, каже да је број смртних случајева од рака приписаних радону преувеличан, јер би за многе од тих смртних случајева требало окривити пушење. „Моје гледиште је“, каже он, „да је стварни ризик од радона између нуле и неког броја близу нуле.“ Сличног мишљења је и Роџер Итон (Roger Eaton), вођа групе за радон у оквиру канадског владиног одељења за здравље и социјалну заштиту. „Наше искуство је“, каже он, „да је рак плућа ретка болест када у то није укључено пушење.“

 Пушење очигледно значајно повећава опасност од радона за оне који су му изложени. Часопис Science каже да изложеност радону код пушача повећава ризик рака плућа бар десет пута. Није познато зашто радон више погађа пушаче од непушача, али неки стручњаци сматрају да су плућа која су оштећена пушењем можда склона да заробе радиоактивне производе распадања радона.

Нека подручја су позната по појачаном зрачењу радона. У Клинтону, Њу Џерзи, у Сједињеним Америчким Државама, установило се да су сви домови који су испитани у једној заједници имали високи степен зрачења радона. Пет домова је имало тако много зрачења да је процењено да би станари, када би цели живот живели у њима, имали исти ризик од рака плућа као кад би пушили 20 кутија цигарета дневно!

Др Неро објашњава: „Многи људи у тим подручјима живе у домовима са нивоом радона вишим од 20 пикокирија, нивоом већим од професионалне границе за рударе.“ Неро процењује: „Постоји око 100 000 таквих домаћинстава, а таквим људима је заиста потребна помоћ.“

EPA је упозорила да осам милиона америчких домова има ниво радона који вероватно премашује савезни показатељ од четири пикокирија по литри ваздуха. Ипак, неки стручњаци верују да је процена ризичних домова од стране EPA преувеличана. Они такође доводе у сумњу степен опасности коју представља низак ниво радона. Др Бернард Л. Кохен (Bernard L. Cohen), професор физике и утицаја зрачења на здравље на Универзитету Питсбург, рекао је: „Моје тумачење података је да је изложеност малом нивоу у суштини безопасна; нема никаквог учинка код веома малог нивоа какав је пронађен у већини домова.“

Шта је с вашим домом?

Опасност којој вас радон излаже у великој мери зависи од концентрације урана у земљишту где живите. Још један важан  фактор је врста земљишта испод вашег дома; пропусније земљиште омогућава улазак већих количина радона чак и када је садржај радијума у земљишту мали.

Још један фактор ризика је начин на који је саграђен ваш дом. На пример, многи данашњи домови изграђени су скоро херметички како би сачували енергију. Тако радон који допире у њих не може лако да изађе. Као што је један службеник EPA објаснио: „Што више настојите да затворите кућу, ниво загађености постаје виши.“ Зато су старије куће по нацрту вероватно сигурније од потенцијалне опасности од радона.

У Сједињеним Америчким Државама је по повећаној концентрацији урана познато подручје које се протеже од источне Пенсилваније преко северног Њу Џерзија и у Њујорку. Још једно подручје је долина Ред Ривера између Минесоте и Северне Дакоте. Ако живите у таквом подручју познатом по повећаној концентрацији, било би мудро да испитате ваздух у свом дому како бисте одредили ниво радона.

Међутим, без обзира на место вашег дома, резултати испитивања су непредвидиви. Једна кућа у Пенсилванији је имала ниво радона од 2 694 пикокирија, али је на следећим вратима очитано само 3,6! И поново, високи унутрашњи нивои радона могу се појавити у подручјима која нису позната по високој концентрацији урана. Због такве непредвидивости, управник EPA каже: „Све што тражимо од људи је да потроше 10 до 20 долара да открију да ли имају тај проблем.“

Ако одлучите да испитате свој дом, постоје различити начини да то учините. Можда можете да добијете информације од локалних агенција за контролу околине. „Показатељ за просечну изложеност је у просторијама у којима живите“, примећује др Неро. „Али већина мерења EPA“, каже он, „извршена су са детекторима смештеним у подрумима.“ Он такође наглашава: „Контролисање би требало трајати месецима, а идеално је годину дана.“

Било би мудро бити пажљив код избора фирме за испитивање, пошто су неке на бољем гласу од других. Детектори за радон могу се и купити. Али, извештаји указују на велику разноликост у тачности од модела до модела.

Ако након испитивања установите да ваш дом има високи ниво зрачења, проблем се може решити. Можда ће бити довољно да се затворе пукотине у зидовима подрума и у поду и да се употребе вентилатори да се побољша вентилација. У Клинтону, Њу Џерзи, заједници споменутој раније у којој су сви домови имали високи ниво зрачења, првих десет домова који су радили на томе смањили су свој ниво на сигурносне границе у року од шест месеци. Посао исправљања проблема ретко кошта више од 1 500 долара — а уопште много мање.

У веома необичним случајевима, као што је случај инжењера из нуклеарне централе, можда је неопходно да се обави опсежан посао. Требало је уклонити бетонски под у подруму и много земље испод њега. Темељи куће покривени су специјалном пластичном радонском заштитом, а све пукотине у бетону биле су попуњене силиконом. На крају је инсталиран специјални систем вентилације. Напор да се смањи радон на сигуран ниво показао се успешним, иако су трошкови износили 32 600 долара.

Срећом, чини се да докази указују да претња радона у домовима није тако велика као што се бојало. Али, ако сте у сумњи у вези свог дома, можда ћете желети да га испитате да бисте мирно спавали.

[Фуснота]

[Слике на 17. страни]

Како радон може ући у кућу

Паре из бунарске воде

Пукотине у поду и зидовима

Отворене канализационе цеви

Гранит

Бунарска вода

Пукотине у поду

Порозни блокови