„Запамтите Перл Харбор!“

БИЛО је прекрасно недељно јутро на острву Оаху. Аделин, Хавајка јапанског порекла, ученица шестог разреда, налазила се у свом дворишту у центру Хонолулуа. Видела је авионе како лете и дим који се дизао из правца Перл Харбора. Да ли је то била још једна војна вежба?

Људи на Оаху су се већ толико били навикли на војне маневре и лажну топовску паљбу да је чак вицеадмирал америчке Пацифичке флоте Вилијам С. Пај (William S. Pye) само погледао кроз прозор свог стана и рекао својој жени: „Необично је да би војска имала гађање у недељу ујутро.“ То недељно јутро био је 7. децембар 1941.

Чувши приближавање авиона, један 13-годишњи дечак је провирио кроз пророз. „Тата“, известио је свог оца, који је био заповедник ваздухопловне базе у Канеохеу, „ти авиони имају на себи црвене кругове.“ Један брз поглед на црвени диск, излазеће сунце, на авионима јапанске Царске ратне морнарице, рекао је све — био је то изненадни напад!

Адмирал Х. Е. Кимел (H. E. Kimmel), заповедник америчке Пацифичке флоте у Перл Харбору, примио је извештај о нападу путем телефона. Његово лице је било „бело као његова униформа“ док је стајао запањен, посматрајући непријатељске авионе који су као осе зујали док су бомбардовали његову флоту. „Одмах сам знао“, испричао је, „да се нешто страшно догађа, да то није случајан налет само неколико појединачних авиона. Небо је било пуно непријатељских авиона.“

„Тора, Тора, Тора“

Неколико минута пре него што су експлозије торпеда и бомби нарушиле мир Перл Харбора, један официр у авиону јапанског бомбардера за обрушавање посматрао је острво Оаху које се појавило на видику. „Ово острво је превише мирно да би се напало“, помислио је.

Међутим, ова рупа у облацима је сасвим другачије деловала на Митсуоа Фучиду, заповедника ваздухопловне нападачке снаге. „Бог је сигурно с нама“, помислио је. „То је сигурно Божја рука повукла у страну облаке управо изнад Перл Харбора.“

Фучида је у 7.49 дао знак за напад, „То, То, То“, што на јапанском значи „Напад!“ Уверен како су америчке снаге затечене потпуно неспремне, наредио је да се откуцају чувене шифриране речи „Тора, Тора, Тора“ („Тигар, Тигар, Тигар“) — порука да је изненадни напад извршен.

Изненадни напад је успео

Како се тако велика ескадра која је укључивала шест носача авиона могла неопажено приближити на удаљеност од само 370 километара од Оахуа и како је у првом таласу напада узлетело 183 авиона, који су избегли радарским круговима и америчкој Пацифичкој флоти задали тако страшан ударац? Као прво, јапанска ескадра је изабрала северну руту упркос узбурканом мору зими. Северно од Перл Харбора амерички патролни бродови су били најслабији. Осим тога, јапански носачи авиона су строго пазили да не дају никакве радио-поруке.

Међутим, радар је надгледао стратешки важно острво како би открио сваки авион који би се евентуално приближавао. Око седам сати тог пресудног јутра, два војника  која су дежурала у покретној радарској станици у Опану на острву Оаху опазили су на осцилоскопу необичне многобројне тачкице, које су представљале „вероватно више од 50“ авиона. Али када су алармирали Центар за обавештавање речено им је да због тога не брину. Официр у Центру за обавештавање претпостављао је да се ради само о лету америчких бомбардера Б-17 које су очекивали с копна.

Ипак, зар није америчка влада, такорећи, намирисала барут у ваздуху? Јапанска влада је својим посланицима у Вашингтону послала обавештење у 14 делова да га уруче државном секретару Корделу Халу (Cordell Hull), тачно у 13 сати по источном локалном времену, 7. децембра 1941. У Перл Харбору било би то 7. децембра ујутро. То обавештење је садржавало изјаву да ће Јапан прекинути са Сједињеним Америчким Државама преговоре, који су били од одлучујућег политичког значаја. Влада Сједињених Америчких Држава је, ухвативши поруку, постала свесна озбиљности ситуације. Ноћ пре тог значајног дана, Франклин Д. Рузвелт, тадашњи председник Сједињених Америчких Држава, примио је првих 13 делова ухваћеног документа. Када га је прочитао, рекао је, сажето: „Ово значи рат.“

Иако су америчке власти биле свесне да непосредно предстоји јапанска акција, The New Encyclopædia Britannica каже: „Није им било познато ни место ни време догађаја.“ Већина је сматрала да би се све то могло одиграти негде на Далеком истоку, можда на Тајланду.

Термин за 13 сати морао се одложити, јер су секретари јапанске амбасаде били спори у прекуцавању поруке на енглески. Када је јапански амбасадор изручио Халу документ, у Вашингтону је било 14.20. Перл Харбор је у то време био под ватром и претио му је други талас напада. Вест о препаду била је већ стигла до Хала. Хал  није понудио посланике чак ни да седну; прочитао је документ и хладно им је махнуо главом према вратима.

Закаснела предаја планираног ултиматума појачала је амерички бес према Јапану. Чак су и неки Јапанци сматрали да се стратешки важан изненадни напад на Перл Харбор кроз ту околност претворио у подли напад. „Речи ’ЗАПАМТИТЕ ПЕРЛ ХАРБОР‘ постале су заклетва која је изазвала борбени дух америчког народа“, писао је Митсуо Фучида, заповедник ваздухопловног напада првог таласа. Он је признао: „Тај напад је Јапану нанео срамоту која није била заборављена чак ни након његовог пораза у рату.“

Франклин Д. Рузвелт назвао је 7. децембар ’даном вечне срамоте‘. Тог дана је у Перл Харбору потопљено или тешко оштећено осам америчких бојних бродова, као и десет других бродова и уништено је више од 140 авиона. Осим пет џепних подморница, Јапанци су изгубили 29 од 360 борбених авиона и бомбардера који су напали у два таласа. Погинуло је више од 2 330 Американаца, док их је 1 140 било рањено.

Узвиком „Запамтите Перл Харбор!“ цела америчка јавност се ујединила против Јапана. „Са само једним јединим гласом против у Белој кући“, стоји у књизи Pearl Harbor as History — Japanese-American Relations 1931-1941, „Конгрес (као амерички народ у целини) на челу са председником Рузвелтом ујединио се у одлуци да поразе непријатеља.“ Позив на освету због препада био им је више него довољан разлог да прихвате борбу против Земље Излазећег Сунца.

Изненадни напад због светског мира?

Како су јапански владари оправдали своје агресије? Колико год то може изгледати невероватно, тврдили су да је то било како би се успоставио светски мир уједињавањем ’читавог света у једну велику породицу‘, или хако ичиу. То је постала парола која је Јапанце нагонила на крвопролиће. „Основни циљ јапанске државне политике“, изјавио је јапански кабинет 1940, „лежи у чврстој успостави светског мира у складу са узвишеним духом хако ичиу у коме је земља утемељена, као и у стварању, што би био први корак, новог поретка у Већој Источној Азији.“

Осим те пароле хако ичиу, даљњи важни циљ јапанских ратних настојања био је ослобађање Азије од западних сила. Оба разлога сматрала су се вољом цара. Да би освојили свет, милитаристи су најпре повели народ у рат са Кином а затим у рат са западним силама, укључујући Сједињене Америчке Државе.

Ипак, главни заповедник јапанске Здружене флоте, Исороку Јамамото, реално је закључио да јапанске војне снаге не би никада могле надвладати Сједињене Америчке Државе. Видео је само једну могућност како би Јапан задржао превласт у Азији. Царска ратна морнарица требало би да „на самом почетку рата жестоко нападне и уништи америчку главну флоту“ како би „неповратно срушила борбени морал америчке ратне морнарице и њених људи“, размишљао је. Тако се родила идеја о изненадном нападу на Перл Харбор.

[Слика на 4. страни]

Перл Харбор за време напада

[Извор]

U.S. Navy/U.S. National Archives photo