Кад старе ране зацеле

МЛАДА Аделин Нако, споменута на почетку ове серије чланака, развила је снажно непријатељство према својој прадомовини, Јапану. Када су друга деца Хавајце јапанског порекла називала „Јапанцима“, она би узвратила: „Ми смо Американци.“ Сликала је плакате на којима је писало, „Истребите силе Осовине“ и учествовала је у првим редовима у кампањи куповине марака за суфинансирање рата. Аделин је рекла: „Била сам тако поносна на 100. и 442. батаљон који су сачињавали нисеи, или друга генерација Американаца јапанског порекла, која се храбро борила за Америку.“

Међутим, како је постајала старија, започела се питати: ’Зашто људи морају убијати једни друге?‘ Све је то било бесмислено. ’Будисти су ишли у рат. Хришћани су ишли у рат. Сви су они лицемери‘, размишљала је. Када је уз помоћ Јеховиних сведока почела да проучава Библију, поставила је свом учитељу Сведокињи изазовно питање: „Да ли ви Јеховини сведоци идете у рат?“

Објашњено јој је да се Јеховини сведоци не хватају оружја да би убијали друге. У то време рат је још увек беснео и у Европи и у Азији. Аделин је сазнала да су у Немачкој Сведоке слали у концентрационе логоре а они у Сједињеним Америчким Државама били су позатварани зато што нису хтели да иду у рат. ’Ово мора бити права религија‘, помислила је.

Мирољубива мисија

Како је њено библијско спознање расло, била је подстакнута да преда свој живот Јехови, Богу Библије. Њена оданост „Богу мира“ подстакла ју је да се рашири у својој љубави тиме што је следила кораке петоро Хавајаца јапанског порекла који су се одмах након другог светског рата добровољно јавили да иду у Јапан (Филипљанима 4:9). Били су нестрпљиви да помогну људима у земљи својих предака, усто бившим непријатељима, проповедајући као мисионари утешну добру вест о Краљевству из Библије (Матеј 24:14).

Један од оних који се добровољно јавио да помогне у ратом похараном Јапану, Шиничи Тохара, присећа се како се осећао у вези своје мисије. „Размишљао сам о верности јапанског народа када је требало служити људским господарима и цару“, каже он. „Мислио сам на пилоте камиказе, који су дали своје животе за цара, намерно летећи својим авионима на непријатељске ратне бродове. Када су Јапанци тако  верни према људима, помислио сам, шта ли ће учинити ако пронађу правог Господара, Јехову?“

Са таквим позитивним гледиштима, ови добровољци су 1949. дошли у Токио, који је недуго пре тога ваздушним нападима авиона типа Б-29 претворен у крш. Шта су нашли у баракама усред рушевина? Да, бојажљиве људе који су били савесни радници. Наравно, било је и људи који су још увек гајили мржњу и предрасуде. Међутим, многи су повољно реаговали на библијску вест о миру.

Аделин се 1953. прикључила тим првим мисионарима. Ревно је помагала онима који су гладовали и жеђали за утешном вешћу која се налази у Библији. У својој проповедничкој активности сусретала је и људе који су се противили. Говорили би јој: „Ви сте на Хирошиму и Нагасаки бацили атомске бомбе!“

„Па добро“, одговорила би, „ви знате, да сам ја са Хаваја. А Јапан је први напао Перл Харбор и поубијао тамо много људи. Али, то ме није спречило да дођем у Јапан да бих људима овде пренела ову добру вест.“ То би их обично смирило и прихватили би литературу која објашњава Библију.

Захваљујући дивном темељу који су ти први мисионари са Хаваја и других земаља положили, сада је више од 150 000 Јапанаца део братства оних који се ’више не уче рату‘ (Исаија 2:4, New World Translation; 1. Петрова 2:17).

Крај свих ратова

Заиста, међусобно упознавање као и међусобно развијање несебичне љубави неопходно је за светски мир. Међутим, то није довољно. Људи који су волели мир и који су имали пријатеље на другој страни такође су мобилисани за рат на Пацифику под принудом „оправданих“ разлога. Националистичка пропаганда потиснула  је њихове природне склоности. Иако су неки одбили да иду у рат, чак ризикујући да буду послати у концентрационе логоре или затворе, њихови поступци су, премда хвале вредни, имали слаб, ако уопште икакав учинак у обуздавању ратне страсти.

Ако се једна читава нација води у рат, за то нису одговорни само људи. Обично они који су умешани упорно тврде да желе спречити рат. Ипак, нека веома моћна сила утиче на њих противно њиховим жељама. Библија означава ту моћну силу ’богом овог система ствари‘ (2. Коринћанима 4:4, NW). Заиста, ’сав свет је под влашћу лукавога‘, Сатане Ђавола (1. Јованова 5:19; види такође Јован 12:31; 14:30).

Међутим, Библија обећава да ће ’Бог који даје мир сатрти Сатану‘ (Римљанима 16:20, NW). А увод овом сатирању догодио се на небу пре неких 77 година. Послушајмо шта је апостол Јован видео у узбудљивој визији 18 века пре њеног испуњења 1914: „Рат је избио на небу... Збачен је велики змај, празмија, који је зван Ђаво и Сатана, који заводи читаву настањену земљу; збачен је на земљу, и његови су анђели збачени с њим“ (Откривење 12:7-9, NW).

Отада је Сатана Ђаво ограничен само на близину Земље. Маневришући политичарима и милитаристима као марионетама, проузроковао је неизрециве патње у ратовима овог века. Међутим, његова нестрпљивост само одражава његов велики гнев, „знајући да има мало времена“ (Откривење 12:12, NW). Помоћу моћних руку ’Кнеза мира‘, Исуса Христа, Бог ће Сатану учинити неактивним након ’рата великог дана Бога Свемогућега‘ у ’Хар–Магедону‘ (Исаија 9:6; Откривење 16:14, 16, NW).

За разлику од свих ратова које су водили људи, у долазећем Божјем рату преовладаће савршено мерило правде. То је мерило Створитеља човечанства коме лежи на срцу добробит људског рода. За разлику од политичких вођа који присиљавају свој народ да иде у рат, Јехова, наш Створитељ, рећи ће свом народу као што је рекао својој нацији Израел у данима Јудејца Јосафата у десетом веку пре н. е.: „Нећете ви требати да се борите у овом случају. Заузмите своје место, мирно стојте и видећете спасење од Јехове за вас“ (2. Дневника 20:17, NW).

Кад нестану тамни облаци Сатаниног утицаја, појединци из свих народа уживаће прави мир и сигурност широм Земље. Тада ће следећи услови које је прорекао Исаија постати стварност: „Јер ћу нова ја небеса створити и нову земљу, а што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити“ (Исаија 65:17).

Према томе, оно што се догодило у Перл Харбору неће се више болно памтити, нити ће жртве атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија узвикивати „Никада више Хирошима!“ Зашто? Зато што ће се на све људе на Земљи односити следеће речи Исаијиног пророчанства: „Он [Бог] ће сигурно извршити суд међу нацијама и исправно поставити ствари с обзиром на многе народе. И они ће морати да прекују своје мачеве у раонике и своја копља у српове. Неће више нација дизати мач против нације, нити ће се више учити рату“ (Исаија 2:4, NW).

Ова пророчанства се већ сада испуњавају међу Јеховиним сведоцима, који данас сачињавају милионско снажно братство широм света. То се нарочито види на међународним конгресима Јеховиних сведока који се одржавају у разним деловима света. И ви можете постати део тог међународног јединства и мира. Дођите и поучите се како можете постати један од тих људи који су већ ’прековали своје мачеве у раонике и своја копља у српове‘, који се неће „више учити рату“, и који радосно очекују скори долазак раја на Земљи, где више никада неће бити ратова (Псалам 46:8, 9).

[Слика на 9. страни]

Џери и Јоши Тома, Шиничи и Масако Тохара, и Елзи Танигава добровољно су се понудили да помогну својим бившим непријатељима

[Слика на 10. страни]

Једно међународно братство обожава данас Бога у јединству и миру