Пређи на садржај

Пређи на садржај

Утирање пута бескрвној хирургији на јеховиним сведоцима

Утирање пута бескрвној хирургији на јеховиним сведоцима

Утирање пута бескрвној хирургији на јеховиним сведоцима

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ су у протеклим годинама често били у новинским насловима због неприхватања трансфузија крви. Иако је разлог њиховог одбијања библијски, они су увидели и телесне опасности (Постање 9:3, 4; Левитик 17:10-12; Дела апостола 15:28, 29). Њихов став је довео до конфронтација са лекарима, болницама и судовима. Одраслим Сведоцима су били ускраћивани хируршки поступци зато што су одбијали трансфузије; њихова деца су присиљавана да се подвргну одлуци суда.

Сада су се догодиле неке промене у вези становишта о трансфузијама крви. Залихе крви често су заражене. Преко трансфузија се преносе болести, од којих су неке смртоносне. Важан фактор је постала похлепа, будући да је крв постала уносан посао, те се подстицало на њену рутинску употребу — додајући даљњи непотребни ризик хирургији. a Због тих и других разлога, многи осим Јеховиних сведока поново разматрају прихватљивост рутинских трансфузија крви.

Јеховини сведоци су одиграли важну улогу у свему томе. Хиљаде њих су били оперисани и у многим случајевима опоравили су се чак брже од оних који су примили трансфузије. Искуство Сведока показује да хирурзи могу обавити хируршки захват са много мањим губитком крви и да у неким случајевима крвна слика пацијента може бити много нижа од раније прихваћене сигурносне границе. Осим тога, њихови случајеви су показали да су сада доступни многи алтернативни приступи, чиме се смањују трошкови и отклања ризик трансфузија. И њихове победе на судовима вратиле су пацијентима право да прихвате или одбију одређене медицинске поступке.

Јеховини сведоци су много тога постигли сарађујући са лекарима и болницама. Протеклих година у својој светској централи оформили су одељење названо Служба за болничке информације. Чланови тог одељења путовали су у земље у многим деловима света, водећи семинаре у неким подружницама Друштва Кула стражара и формирајући Одборе за контактирање с болницама који контактирају с болницама и лекарима када се појави потреба. Када су били у посети већим подружницама, представници Службе за болничке информације такође су основали исте Службе да се брину за дело након њиховог одласка.

На семинарима се ти одбори поучавају како да разговарају с лекарима и болничким особљем, разматрајући одговарајуће замене за трансфузију крви и објашњавајући да се помном хируршком вештином може знатно смањити губитак крви. Коначно, гостујући чланови Службе за болничке информације конкретно су поучили нове одборе за контактирање водећи их на разговор с лекарима и болничким службеницима.

За почетак је одржано 18 семинара у Сједињеним Америчким Државама. Након тога, четири су одржана у подручју Пацифика, по један у Аустралији, Јапану, на Филипинима и на Хавајима, што је послужило за осам подружница Друштва Кула стражара у тим подручјима. b У новембру и децембру 1990, три члана Службе за болничке информације водили су десет додатних семинара у Европи, Латинској Америци и на Карибима. Следи извештај о резултатима тих семинара.

Пет је одржано у Европи — по један у Енглеској, Шведској, Француској, Немачкој и Шпанији. Тих пет семинара послужили су за 20 подружница Друштва Кула стражара и поучили су више од 1 700 старешина за рад у Одбору за контактирање с болницама.

Један француски хирург је признао да су Јеховини сведоци, својим чврстим ставом у вези крви, помогли медицинској служби да напредује на подручју бескрвне хирургије. Рекао је да ниједна друга религија не улаже такве напоре да помогне својим припадницима да се суоче са тешким питањима.

Најнапреднија болница у Мадриду, Шпанија, била је доста непријатељски настројена према Сведоцима по том питању. Једној Сведокињи којој је требао хируршки захват на кичми било је ускраћено лечење јер је одбила трансфузију крви. Када је одбила да напусти болницу, они су је присилили ускраћујући јој храну и пиће. Међутим, чланови Службе за болничке информације добили су дозволу за двочасовни састанак са медицинским директором и главним хирургом. Резултат? Сложили су се да обаве хируршки захват, те су телефонирали истераној Сведокињи да се врати на операцију.

Сведоци у Италији су се одмах након повратка са семинара суочили са покушајем да се једној превремено рођеној беби на силу да трансфузија крви. Они су известили: „Са информацијама које смо добили на семинару, били смо у стању да смиримо ситуацију, а дете је успешно лечено без крви.“

У Латинској Америци и на Карибима

Следећих пет семинара одржано је у Мексику, Аргентини, Бразилу, Еквадору и Порторику. Тих пет семинара послужило је за тридесет две подружнице Друштва Кула стражара.

Директор банке крви у Мексико Ситију рекао је да су Јеховини сведоци предводили у бескрвној хирургији и да данас на том подручју има довољно експертиза тако да други могу извући користи од тих пионирских напора. Он је прегледао попис Службе за болничке информације који набраја алтернативне поступке у лечењу случајева крварења. c Затим је рекао: ’Желим направити копије овога за огласне табле свих болница у Мексико Ситију. Тражићу од лекара да је копирају за своју информацију. Затим, убудуће, кад назову ову банку крви за крв, најпре ћемо тражити да узму овај попис и затим ћемо их питати: „Да ли сте употребили ово? Да ли сте покушали то?“ Ако најпре нису покушали те замене, неће добити крв од нас док то не учине!‘

Директор банке крви у северној Аргентини такође је био од помоћи. У том подручју влада политика да се свако ко дође у државну болницу мора побринути да рођаци или пријатељи унапред поклоне бар две јединице крви или ће му бити ускраћено лечење. Сведоци се нису могли сложити с тиме, па су им били ускраћени хируршки захвати. Након што смо објаснили наша искрена уверења у вези крви, директор је припремио промену у тој политици код следеће ревизије. У међувремену, Сведоци који покажу своју картицу Медицинског упутства када се примају у болницу биће изузети од захтева да поклоне крв.

У Еквадору живи истакнути и утицајни хирург који је без крви обавио више од 2 500 хируршких захвата на Сведоцима и особама које нису Сведоци. Он је рекао да планира да започне акцију подстицања на бескрвну хирургију у тој земљи због многих опасности за пацијента из залиха крви.

Након семинара у Еквадору, хирург који је присуствовао излагању рекао је: „Ако су ови људи у стању да изврше истраживање таквог калибра у медицини, то говори нешто о њиховом проучавању Библије што ме наводи на помисао да њихову религију вреди испитати.“

У Порторику се наишло на угодну промену става. У прошлости су одрасли Сведоци понекад били везани и силом им је дата крв; неки од њих касније су умрли. Представници Службе за болничке информације састали су се и са потпредседником и законским саветником Болничког удружења Порторика; други господин је био и болнички службеник. Одмах након формалног упознавања и пре него што су представници Службе за болничке информације започели, адвокат је рекао да жели нешто рећи. На изненађење Сведока, он је започео опис плана за побољшање права пацијената у болницама на том острву, а то је обухватало кључне тачке излагања! Такође је упитао за дозволу да копира неке информације које су му остављене; желео је да их укључи у чланак који се припремао за часопис болничког удружења.

Резултати који су постигнути у Сједињеним Америчким Државама

Један лекар — Џејмс Џ. Рили (James J. Riley), шеф хируршког одељења у својој болници — саопштио је значајну изјаву локалном одбору за контактирање: „Колико примећујем, ви сте у првим редовима медицинских и правних информација у вези употребе крви.“

У великој болници у подручју Вашингтона, Одбор за контактирање с болницама састао се с групом административног и медицинског особља које је дало своју подршку и посебно изразило своје цењење за „пристанак Друштва Кула стражара да помогне својим припадницима у време потребе припремом за подршку као што је ова“.

Предстојница одељења за бригу о пацијентима у болници у Висконсину изјавила је како је била погрешно обавештена у вези Јеховиних сведока. Она је охрабрила Одбор за контактирање с болницама да се „напреже да саопшти ту поруку свима који пружају медицинску заштиту“.

Једно обележје рада Службе за болничке информације је слање медицинских и законских предмета одређеним лекарима, болницама и болничким и медицинским удружењима. Један руководилац за утврђивање ризика у болници у Балтимору, Мериленд, САД, у одговору је рекао: „Хвала вам за обиман материјал којим сте ми скренули пажњу на трансфузије крви и Јеховине сведоке. Те информације биће од највеће користи у помагању нашој болници да промени наше становиште с обзиром на лечење Јеховиних сведока.“

Само у Сједињеним Америчким Државама на попису оних који су спремни да врше бескрвне хируршке захвате на Јеховиним сведоцима налази се скоро 10 000 лекара.

Помоћу досада одржана 32 семинара, одбори за контактирање постављени су у 62 подружнице да би удовољили потребама Јеховиних сведока у различитим деловима света. Они су сада спремни да се брину за милионе Јеховиних сведока. Резултати показују да Јехова заиста благосиља настојања Службе за болничке информације.

[Фусноте]

a За детаље види Пробудите се! од 22. октобра 1990, стране 2-15 (енгл.).

b За извештај у вези тих земаља, види Пробудите се! од 8. марта 1991, чланак под насловом „Премоштавање јаза између лекара и пацијената Сведока“.

c Тај попис је репродукован на 22. страни овог часописа.

[Оквир на 22. страни]

Спречавање и контрола крварења без трансфузије крви

1. Хируршка средства:

а. Електрокаутер

б. Ласерска хирургија

в. Аргонски коагулатор

г. Радиохирургија гама зрацима

2. Технике и средства за лоцирање и заустављање унутрашњег крварења:

а. Ендоскопија за лоцирање места унутрашњег крварења

б. Флексибилна сукцијска електрода за коагулацију

(Papp, J. P.,  JAMA, 1. новембар 1976, стране 2076-2079)

в. Артеријска емболизација (JAMA, 18. новембар 1974, стране 952, 953)

г. Контролисана хипотензија (све док се крварење може зауставити)

д. Адхезивно ткиво (Др S. E. Silvas, MWN, 5. септембар 1977)

3. Оперативне и анестезијске технике:

а. Хипотензивна анестезија (снижење крвног притиска)

б. Хипотермија (снижење телесне температуре)

в. Интраоперативна хемодилуција

г. Апарати за интраоперативну штедњу крви, нпр. „спасилац ћелија“

д. Прецизне хемостазе и оперативна техника

ђ. Повећање броја чланова хируршког тима да би се скратило време

операције

4. Контролна средства:

а. Транскутани монитор за кисеоник

б. Оксиметар

5. Средства за замену волумена:

а. Кристалоиди

(1) Рингеров лактат (Eichner, E. R., Surgery Annyal, јануар 1982,

стране 85-99)

(2) Сони раствор

б. Колоиди

(1) Декстран

(2) Гелатина (Howell, P. J., Anaesthesia, јануар 1987,

стране 44-48)

(3) Хетастарх

6. Хемијски хемостатици:

а. Avitene

б. Gelfoam

в. Oxycel

г. Surgicel

д. Многа друга средства

7. Терапијска средства за низак хемоглобин:

а. Кисеоник

б. Хипербаричка оксигенација (Hart, G. B., JAMA, 20. мај 1974,

стране 1028, 1029)

в. Декстран са гвожђем (Dudrick, S. J., Archives of Surgery, јун 1985,

стране 721-727)

г. Фолна киселина

д. Еритропоетин — стимулише коштану срж на стварање крви

ђ. Анаболни стероиди, тј. Decadurabolin или синтетски хормон раста

е. Интрамускуларне инјекције витамина Б-12

ж. Витамин Ц

з. Витамин Е (посебно код новорођенчади)

8. Спољашње мере:

а. За крварење:

(1) Примена директног притиска

(2) Вреће с ледом

(3) Намештање тела (тј. подизање повређеног уда да би

се смањило крварење)

б. У случају шока:

(1) Примена притиска манжете на ноге

(2) Антишок панталоне

(3) Подизање обе ноге да би се одржао крвни притисак

9. Лекови за пацијенте с проблемима у вези крви:

а. DDAVP, десмопресин (Kobrinsky, N. L., Lancet, 26. мај 1984,

стране 1145-1148)

б. Епсилон аминокапроичка киселина (Schwartz, S. I., Contemporary

Surgery, мај 1977, стране 37-40)

в. Витамин К

г. Биофлавоноиди (Physician’s Desk Reference)

д. Карбозохромички салицилат

ђ. Транексамична киселина (Transfusion Medicine Topic Update, мај 1989)

е. Даназол

10. Остале тачке:

а. Умерен пад крвног притиска на приближно 90-100 мм хемоглобина може

помоћи да се заустави крварење природним згрушавањем у повређеној

артерији

б. Став о минимум 10 г хемоглобина за оперативни захват нема ваљану

научну подлогу

в. Хируршки пацијенти преживели су са хемоглобином до 1,8 (Anaesthesia,

1987, свеска 42, стране 44-48)

г. Нижи хемоглобин доводи до мање вискозности крви, чиме се смањује

оптерећење срца и побољшава перфузија ткива и оксигенизација