Задивљени оним што су видели

ПРОШЛОГ лета су у многим деловима Источне Европе, као и у далеком Казахстану и Сибиру, Јеховини сведоци били посматрани као никада пре. Локални становници и посетиоци конгреса̂ у тим местима били су импресионирани, да, чак и задивљени оним што су видели.

Делегатима у Загребу било је много пута речено: „Мислили смо да нећете доћи!“ Већина других туриста отказала је своје аранжмане — али не и Јеховини сведоци. Лондонски The Times је у вези конгреса известио: „То је, у ствари, први који су Јеховини сведоци организовали у земљи која је у рату сама са собом.“

Нарочито су се чудили полицајци. Један је у Загребу рекао: „Требало би средствима јавног информисања показати шта се догађа на овом стадиону, баш овде, где видимо да Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци и други седе заједно један поред другога у миру.“

У Будимпешти је један полицајац био замољен да упореди окупљене Сведоке на огромном стадиону са уобичајеним мноштвом за време утакмице. Он се насмејао, подигао поглед и рекао: „Разлика је као небо и земља.“

„Како то мислите?“

„Па“, одговорио је, „погледајте само. Нико не пуши, нигде нема отпадака, а људи су уљудни. Чине оно за шта их замолите.“

У Кијеву, главном граду Украјине, на стадиону Динамо састале су се 14 654 особе, а неке од њих могу се видети на насловној страни овог часописа. Тамо је један Сведок запитао једног од полицијских заповедника да ли су његови људи за време конгреса морали напорно радити.  „Не, следећи пут послаћемо вам само два полицајца.“

„Зашто два?“ упитао га је.

„Кад један заспи“, одговорио је шалећи се, „други може пазити на њега.“

Дивљење јавности

Pesti Hírlap, будимпештанске новине, су известиле: „Овај викенд је на Непштадиону провело више од 40 000 људи. Није остављен ниједан комадић папира, ниједна мрвица хлеба или опушак цигарете.“ Fehérvár Hírlap, друге градске новине, писале су: „Онај ко је између 26. и 28. јула случајно залутао на Непштадион сигурно је био пријатно изненађен... Могао је видети ретко доживљен пример хришћанског понашања и начина живота.“

Преко викенда су Будимпешту поплавиле јаке кише; пало је више од 5 cm падавина. Али, то није зауставило Сведоке. „То је фантастично! То је несхватљиво!“, случајно се чуо један полицајац. „Они и даље долазе и долазе... Ништа их не може задржати.“ У понедељак је наслов једног новинског чланка гласио „Молитва на киши“ и цитиране су следеће речи делегата: „Киша нас може само опрати, али не и отерати!“

У Лавову, где се на Централном украјинском стадиону сакупило 17 531 особа, један службеник полиције је рекао једном  од Сведока: „Приликом сваког другог јавног догађаја, уз присуство тако много људи, нама су потребне стотине полицајаца. На вашем конгресу имали смо их десет, а ни они нису у ствари били потребни.“

Откривајући затим колико га је импресионирао конгрес, тај службеник је приметио: „Ви се одликујете у поучавању других о томе што је добро, говорите о Богу и не учествујете у насиљу. Ми смо расправљали о томе зашто смо вас прогањали, па смо закључили да вас нисмо слушали и да нисмо ништа знали о вама.“

Након своје посете конгресу у Усоље-Сибирскоју, Сибир, једна репортерка совјетских новина Ленинский Путь је написала: „Било је задивљујуће посматрати уљудност, као и способност запажања и реаговања на потребе других, коју су Јеховине слуге показивали једни другима. Никада нећу заборавити речи изречене на конгресу: ’Не смете красти! Не смете лагати! Не смете [прекомерно] пити! Будите марљиви! Помажите својим ближњима!‘ Коначно, то су начела према којима би људи уопште требало да теже. Али, ми често заборављамо на њих.

Такође је био импресиван братски став који су показивали према другима, спремност да помогну. Једна нам је жена пружила новине да не бисмо морали да седнемо на прашњаву клупу. Када је почела падати киша, млада жена која је седела до мене пружила ми је с осмехом свој кишобран, а недалеко је један човек дословце повукао једног покислог младића под свој кишобран...

Сама атмосфера на конгресу је на неки начин учинила човека бољим, мало културнијим, племенитијим. Било је немогуће не одговорити с осмехом на љубазност коју су показивали незнанци... Напустили смо стадион осећајући се очишћенима, осећајући да смо дошли у додир с нечим дивним.“

На конгрес у Кијев дошло је преко 2 000 посетилаца из Москве и око 4 500 са Кавказа. На аеродрому је био постављен сто за информације и била је изложена библијска литература. Многи су постављали питања на која им је било љубазно одговорено. Једне вечери се један човек приближио и рекао: „Већ вас дуго посматрам. Задивљен сам љубазношћу с којом ви говорите другима о Краљевству. Дозволите ми, молим вас, да вам дам ово цвеће као поклон за ваше изванредно дело.“

За време крштења на конгресу у Усоље-Сибирскоју, један је новинар био импресиониран када је видео неколицину Руса како грле и честитају једној новокрштеној особи из бурјатског народа. Иако у Сибиру углавном нема националних предрасуда, ретка су права пријатељства између Руса и тих народа. „Како сте успели да надвладате те националне баријере?“ упитао је новинар.

„Примењујући библијско начело ’морате љубити свог ближњег као самога себе‘“, добио је одговор.

Међународно братство

Оно што је посебно било тако дирљиво на три међународна конгреса је међусобно показивање љубави делегата из целог света. У Будимпешти су били посетиоци из 35 земаља, од којих је већина била из Пољске и Немачке, али приличан број делегата такође је дошао из многих других земаља, укључујући око 500 из Совјетског Савеза. У Прагу су били делегати из 39 земаља, укључујући више од 26 000 из Немачке, скоро 13 000 из Пољске, преко 900 из Италије, 819 из Холандије, 746 из Шведске и 743 из Јапана. У Загребу су били посетиоци из 15 земаља, упркос претњи грађанског рата.

На сваком од међународних конгреса била су на игралишту постављена три подијума окренута према различитим деловима стадиона. С тих подијума се цели програм износио симултано на три језика. У Будимпешти на мађарском, пољском и  немачком; у Прагу на чешко-словачком, пољском и немачком; а у Загребу на српско-хрватском, словеначком и италијанском. Поучну библијску драму, која се темељила на доживљајима древног Езре и његових другова, могли су да прате делегати различитих језичних група у сваком од та три сектора.

Већина главних предавања на конгресима симултано су одржали на енглеском различити чланови Водећег тела Јеховиних сведока. Сваки од њих говорио је с једног од три подијума. Та предавања су се, наравно, преводила у корист три главне језичне групе, док су се у Будимпешти и Прагу преводила и на многе друге језике.

Разни преводиоци за те језичне секторе стајали су на игралишту тачно испред своје језичне групе. Звучници који су били усмерени према том језичном сектору омогућавали су да свако чује на свом језику а да га не ометају преводиоци других језика на другим секторима. На пример, осим главних језика, мађарског, пољског и немачког, у Будимпешти су се предавања чланова Водећег тела преводила на дански, фински, француски, грчки, италијански, јапански, норвешки, шпански и шведски.

На сваком од тих међународних конгреса, побуђујући закључни говор одржала су тројица чланова Водећег тела. Њихов изазов био је да га заврше колико год је могуће у исто време. Након тога су се гласови многих националности сјединили у песми а срца су коначно била уједињена у усрдној захвалној молитви Јехови Богу што је благословио те дивне скупове успехом.

Када је био изговорен закључни „Амин“, нико није желео отићи. Низ хиљаде лица сливале су се сузе. Марамицама, марамама и кишобранима махало се на великим стадионима у опроштајном поздраву драгим пријатељима који су, упркос дугогодишњих забрана и затварања, сачували беспрекорност према Богу. У Прагу су многи пријатељи остали више од једног сата, певајући и радујући се заједничком дружењу.

Диван успех тих конгреса није дошао без напора. Јеховини сведоци су дословце стотине хиљада сати уложили не само у вршењу припрема за присуствовање, већ и у вођењу бриге о стотинама детаља потребних да би ти конгреси успели.

Припремање објеката

Гигантском стадиону Страхоф у Прагу, који се годинама није користио за велике скупове, била је крајње потребна поправка. Било је употребљиво само око 55 000 седишта, ни приближно довољно за број посетилаца који се очекивао да ће доћи на највећи конгрес у Источној Европи тог лета. Зато је нађена и поправљена једна покварена столарска машина, уз помоћ које се направило више од 18 километара клупа за седење још приближно 30 000 људи.

Прављење и постављање клупа било је, наравно, само део посла. Било је потребно и фарбање, чишћење, одстрањивање корова као и генералне поправке. Стадион је коначно био украшен са 8 300 саксија са 33 200 цветова и 1 357 зимзелених стабала. Повремено је на располагању било хиљаду радника. Добровољци из 260 скупштина Јеховиних сведока укупно су утрошили преко 66 000 сати.

Сличан посао обављен је и за припрему стадиона у Будимпешти, Загребу и осталим градовима. Око 4 000 добровољаца утрошило је преко 40 000 сати радећи на конгресном терену у Лавову. Њихов рад се рачунао као плаћање најамнине за објекат. Све клупе на стадиону биле су поправљене и офарбане и сви тоалети били су очишћени и доведени у ред. Саграђена је такође једна 33 метра дуга циглена зграда са додатним тоалетима. Слично је било и на стадиону Чимик у Усоље-Сибирскоју, где је за потребе конгреса постављено још 52 тоалета.

 Главни инжењер стадиона у Лавову је рекао: „Никада у свом животу нисам видео тако необичне људе. Радите као једна велика породица. То не могу разумети, али врло је пријатно радити с вама.“ Управа стадиона је саставила изјаву у којој се захваљује Сведоцима „за њихову преданост послу који су направили и на њиховим дивним особинама и осећању одговорности.“ На крају изјаве је стајало: „Желимо вам успешан конгрес у Лавову.“

У Кијеву је било потребно поправити под у просторији где је требало да буде смештена кафетерија. Посао је био завршен за два дана. Два радника стадиона дошла су да виде „чудо“, говорећи један другоме: „Они су за два дана обавили посао за који би нашим људима требало пола године.“ Председник клуба за спортове на води рекао је надгледнику конгреса: „Ви сте тако преуредили стадион да га ми не можемо више препознати.“

Особље стадиона у Кијеву је са цењењем писало: „Од срца нас је дирнула организација конгреса Јеховиних сведока... Као што се потоци у пролеће спајају формирајући набујалу реку, тако река Јеховиних сведока од малог до великог тече заједно на њихову свечаност. То заслужује дивљење. Ми то први пут гледамо. Захваљујемо вам се што сте нас својим примером нечему научили.“

Брига за делегате

Један од највећих задатака био је припремање смештаја за хиљаде посетилаца. Локални Сведоци примили су делегате у своје домове. На конгресу у Прагу, чешки Сведоци сместили су у своје домове 6 280 делегата из Пољске. У Будимпешти је у приватним домовима одсело 2 203 делегата. А 278 Сведока у Кијеву сместили су око 750 до 800 посетилаца.

Осим тога, у Будимпешти и Прагу су многе школе и спортске дворане служиле као преноћишта. Преко 40 школа у Будимпешти коришћено је за смештај 7 930 особа. У Прагу је 12 530 спавало у школама и спортским дворанама. Хиљаде ваздушних душека је набављено за коришћење у тим објектима. Преко 29 000 посетилаца конгреса у Прагу одсело је у студентским домовима и омладинским преноћиштима, а још хиљаде њих било је смештено у хотелима.

На неким конгресима учињене су припреме да би делегати могли спавати у возовима с којима су допутовали. Око две хиљаде Сведока из Закарпатске области користило је у Кијеву вагоне возова за спавање. Исти случај био је и с онима који су дошли у Кијев са Кавказа. Исто тако су спавали и литвански Сведоци који су допутовали на конгрес у Талин, Естонија.

Чак и након што су делегати допутовали, пажљиви домаћини су на многе начине бринули о њима. На пример, у Прагу су учињене припреме за увођење у саобраћај 40 аутобуса да би се појачала линија коју обично покрива само један аутобус. Осим тога, пошто је све унапред било плаћено, делегати су се сваки дан могли бесплатно возити средствима јавног превоза на конгрес и натраг, показујући само своје конгресне  значке. У Совјетском Савезу, 11 аутобуса су на путу за конгрес у Усоље-Сибирскоје из оближњег Ангарска љубазно пратила два аутомобила саобраћајне полиције, један испред а један иза!

Напори да би се присуствовало

Нарочито су их предузели делегати неких конгреса у Совјетском Савезу, који су морали превалити велике удаљености, што је било повезано с великим личним трошковима. Неки су, да би платили своје путовање, штедели целу годину. Једна делегација је дошла из луке Владивосток на Тихом океану, путујући до Усоље-Сибирскоја више од 3 200 километара. Дванаест других делегата били су с острва Сахалина на Тихом океану, северно од Јапана. Један од њих био је 20-годишњи младић кога су пратила још тројица младића с којима води библијске студије.

Један возач аутобуса из Сајаногорска, који је у Усољу требало да се крсти, упорно је тражио од свог послодавца неколико дана годишњег одмора да би присуствовао конгресу, али шеф није хтео да га пусти. Зато је отпутовао у град Абакан и набавио копију совјетског документа од 27. марта прошле године, којим су Јеховини сведоци службено признати као религиозна организација. Иако је послодавац видео тај документ, још увек му није дозволио да отпутује. Рано ујутро на дан путовања, након усрдне молитве, тај човек је поново тражио дозволу и коначно ју је добио.

Крштење и нове публикације

Крштење је било једно узбудљиво обележје на свим тим конгресима у Источној Европи. Симболичним чином уроњавања у воду, 18 293 особе које су присуствовале тим конгресима су јавно потврдиле свој став пред сведоцима да су се безрезервно предали Јехови Богу да би му служили. Један млади кандидат за крштење у Прагу, коме је недавно пре тога био понуђен привлачан посао, напоменуо је: „Осећао сам да треба да изаберем између тринитаријанског божанства које се састојало од америчког долара, немачке марке и аустријског шилинга с једне стране, и Јехове с друге стране. Одлучио сам се за Јехову и одбио понуду.“

Крштење у Талину обављено је у базену на отвореном простору у близини Балтичког мора одакле се пружа поглед на једно старо утврђење које се некад користило као затвор. Ту су почетком 1950-тих били затворени многи Сведоци из Естоније, пре него што су били послани у радне логоре у Русију. Какво одушевљење, нарочито за те старије особе, да виде 447 нових верника како симболизују своје предање Јехови на јавној свечаности!

Још једно узбудљиво обележје конгреса̂ било је објављивање нових публикација. Литванска браћа су у Талину дословно скочила са својих седишта и плакала када им је речено да је брошура „Гле! Све ново творим“ сада доступна и на њиховом језику. Исто тако је врхунац програма на конгресима у Румунији било издање књиге на румунском Откривење — Близу је величанствени врхунац!, а за Чехе и Словаке у Прагу било је примање New World Translation of the Holy Scriptures на њиховим језицима.

Ипак, на већини конгреса, издање које је донело силну радост била је нова књига Највећи човек који је икада живео. Већ је десет милиона примерака штампано на 59 језика.

Исправно користити слободу

Данас је у Источној Европи, укључујући Совјетски Савез, добродошла библијска литература. Камиони натоварени с Кулом стражаром и Пробудите се! напуштају огромну штампарију Јеховиних сведока у Зелтерс/Таунусу, Немачка, и сливају се преко граница у источноевропске земље. Каква разлика од времена када су Сведоци, уз ризик затвора, морали да кријумчаре литературу у те земље!

 Ту дивну промену илуструје следећи разговор који се водио између цариника и једне од Јеховиних сведокиња негде у време конгреса у Талину:

„Шта имате у тој малој кутији?“

„Часописе.“

„Какве часописе? Јесу ли то Божји часописи?“

„О, да, јесу.“

„Часописи Јехове Бога?“

„Да!“

„Јаа, то је добро. Можете ићи даље.“

Након конгреса у Будимпешти, Арпад Гонс, председник Мађарске, позвао је у посету једног Сведока који је с њим делио затворску ћелију за време комунистичког тлачења. Господин Гонс је с њим провео један сат и након тога га је замолио да пренесе Јеховиним сведоцима његове најбоље жеље. Љубитељи божанске слободе у другим земљама су заиста захвални да садашње водеће личности, као што је Господин Гонс, дозвољавају сада слободу обожавања у Источној Европи.

Опис једног призора у Ст. Петерсбургу (бивши Лењинград), који се у септембру појавио у The New York Timesu, показује да Јеховин народ исправно користи своју слободу: „Лагане ноте Гершвиновог ’Летњег доба‘ разлежу се над реком Невом... Ноте плове поред пуначких људи који се сунчају, проходале деце која трче за псима, продавача планова града старог  Ст. Петерсбурга и Јеховиних сведока који траже обраћенике.“

Да, Сведоци ревно користе своју слободу како би проповедали добру вест! Желите ли да сазнате нешто више о њиховој поруци? У совјетским новинама Восточно–Сибирская Правда је објашњено: „Детаљне информације о њиховим активностима могу се добити на местима библијског образовања Јеховиних сведока у сваком граду.“ Без обзира где живите, не оклевајте да се распитате.

[Табела на 13. страни]

КОНГРЕСИ У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ

Земља Највећи број присутних Крштених

Чешко-Словачка (Праг) 74 587 2 337

Мађарска (Будимпешта) 40 601 1 134

Пољска (12 градова) 131 554 4 250

Румунија (8 градова) 34 808 2 260

Совјетски Савез (7 градова) 74 252 7 820

Југославија (Загреб) 14 684 492

Укупно 30 конгреса: 370 486 18 293

[Слике на странама 8, 9]

Десно: Превођење за различите језичне групе у Прагу

Доле: стадион Страхоф у Прагу испуњен с преко 74 000 делегата

 [Слике на 10. страни]

Горе: Конгрес у Талину, Естонија

Конгрес у Будимпешти, где је 40 000 делегата, на киши или на сунцу, уживало у програму

 [Слике на 15. страни]

Горе: Неки од тоалета изграђених за потребе конгреса у Усоље-Сибирскоју, Сибир

Фарбање стадиона и прављење клупа за додатна седишта у Прагу

[Слике на 16. страни]

Библијска драма и крштење у Загребу

[Слике на 17. страни]

Горе: Свечано отварање прве Краљевске дворане коју су изградили Сведоци у Мађарској, јун 1991.

У средини: Више од 20 000 људи спавало је у школама и спортским дворанама у Будимпешти и Прагу

Доле: Распачавање књиге „Највећи човек који је икада живео“ у Усоље-Сибирскоју, Сибир