Радовали су се у Источној Европи
Радовали су се у Источној Европи
ПРОШЛОГ лета су се десетине хиљада људи сјатиле у веће градове Источне Европе. Улице дивне Будимпеште, Прага, Загреба и више од 20 других градова врвеле су људима који су носили плаво-беле значке. Оне су их означавале као љубитеље божанске слободе који присуствују конгресима Јеховиних сведока.
По први пут у историји су слободно одржани конгреси у европским републикама Совјетског Савеза, као и у далеком Сибиру и совјетској азијској републици Казахстану. Укупно, више од 370 000 посетилаца конгреса радовало се срдачном дружењу у Чешко-Словачкој, Мађарској, Југославији, Пољској, Румунији и Совјетском Савезу.
Они који нису били присутни тешко могу себи представити ту радост када их се 74 252 састало у Совјетском Савезу да би отворено и без страха обожавали Јехову Бога. Ипак, њихова неизмерна радост једва је могла надмашити радост 74 587 присутних у Прагу и 40 601 присутног у Будимпешти који су се окупили на највећим стадионима у Чешко-Словачкој и Мађарској, или радост 14 684 оних који су се састали у Загребу, у Југославији.
То је заиста вредно спомена, пошто су Јеховини сведоци само неколико година раније били под забраном у већини земаља Источне Европе. За време хладног рата били су одсечени од Запада. Чак је и састајање у малим групама да би се обожавао Бог било илегално. Није чудо што су се толико радовали да се могу слободно састати на великим конгресима!
Једна 59-годишња чешка Сведокиња, која је пре 40-ак година због своје вере у Бога провела осам месеци у самици, рекла је: „Многи од нас који смо живели у Прагу сањали смо о великом конгресу који би се могао припремити на овом стадиону, али никада нисмо веровали да ће се тај сан испунити на тако диван начин.“
Две седмице пре конгреса у Прагу, од 9. до 11. августа, градске новине, Večerník Praha, су забележиле: „Оптужени због велеиздаје и поткопавања социјализма, Јеховини сведоци су низ година стављани у комунистичке затворе.“ Након што је објашњено да ће град ускоро бити домаћин десетинама хиљада Сведока, чланак је закључио: „Вероватно нећете ни у једно друго време срести у Прагу толико много љубазних и насмешених људи као током другог викенда у августу.“
Ипак, можда се питате: ’Да ли су некада Јеховине Сведоке с правом прогањали? Јесу ли они икада представљали претњу политичким властима у земљама у којима живе? Одакле су дошле стотине хиљада конгресних делегата у Источну Европу? Како се њихов број могао толико повећати када су више од 40 година били потискивани и изоловани без слободног контактирања са Западним светом.‘