Чилеанска драма подстиче хришћанску љубав

Од дописника Пробудите се! из Чилеа

СЕВЕРНИ ЧИЛЕ је познат по својој сувој пустињи Атакама, с дугим ненастањеним пространствима која нестају у даљини. Кише су тако ретке да се оно што би већина људи означила као маглу класификује као киша у овом опустошеном простору између Тихог океана и Анда. Због оваквих климатских услова, већина кућа није припремљена за кишу, па чак и тамо где постоје повремене падавине — можда једном у пет година — већина људи се не оптерећује тиме да провери да ли им прокишњава кров све док не дође киша. Ова чињеница вероватно је сачувала животе многих људи у Антофагасти, граду са око 250 000 становника.

У понедељак увече, 17. јуна 1991. многи људи су се припремали за починак када су обилне кише почеле да пљуште. Кровови многих кућа су прокишњавали и тако су људи, уместо да иду у кревет, покушавали да поправе рупе или смање оштећење — не очекујући да ће се за неколико сати догодити нешто далеко горе.

Рано следећег јутра, три огромна клизишта блата, која су носила милионе тона земље брзином од 30 километара на сат, проузроковала су смрт око 85 људи, повредила око 700 и уништила или оштетила домове више од 30 000 људи!

Тескоба у мору блата

У Антофагасти има десет скупштина Јеховиних сведока, са око 1 400 чланова, тако да је постојала истинска забринутост за њихову добробит. Како смо само били срећни када смо чули да нико није изгубио живот, иако је једна сестра била озбиљно повређена док ју је блато носило скоро 3 километра. Када су је спасилачке екипе пронашле, мислили су да је мртва све док једна медицинска сестра није приметила да дише и приближавајући се чула њено дозивање „Јехова,  Јехова“. Прогутала је прилично велику количину  блата, зато су је брзо одвезли у болницу да је лече од инфекције.

У скупштини Оријенте, око 70 посто породица изгубило је своје домове или су били озбиљно оштећени. И домови других породица из скупштина Костенера и Корвалис претрпели су тежа оштећења, када је блато у неким подручјима дошло до висине кровова или је процурило у куће, пунећи собе до висине од 1,5 метара. У једном дому су мајка и њено двоје мале деце плутали на кревету по мору од блата, блато их је полако гурало до плафона; спасао их је женин отац јер је успео да пробије кров. Други који су били на релативно сигурним местима мислили су да је близу крај док су слушали тутњаву клизишта блата која су рушила све на свом путу и слушали крике бола негде далеко у хладној тамној ноћи.

Нешто много вредније од поседа̂

Иако су изгубили много својих поседа̂, Сведоци су испољили изванредан дух. Једна Сведокиња је коментарисала како су пријатељи и колеге с посла били изненађени гледајући њен радостан дух упркос великом материјалном губитку. Рекла им је да би материјалне ствари, кад би их сврстала у азбучни ред по важности, заузимале место слова ш. Била је срећна што је преживела и што је са читавом својом породицом.

Друга мајка, која је била отргнута од својих кћери и скоро изгубила две од њих као и свој живот, усрдно је молила Јехову да ако би могла бити враћена у живот рано у ускрсењу, она би волела да служи као куварица док други раде на обнављању Земље! Преживела је и шта мислите где је била замољена да служи у данима након клизања блата? Да, у кухињи коју су подигли Сведоци, припремајући стотине оброка Јеховиним сведоцима и породицама суседа који су изгубили своје домове!

Хришћанска љубав у акцији

Сведоци пуни љубави у Калами и Икику направили су припреме за слање хлеба, воде, одеће и других неопходних ствари у Антофагасту. И подружница Друштва Кула стражара је припремила помоћ, те је ускоро почела пристизати ћебад, одећа, кревети, кухињска опрема, храна и друге ствари. Како је дирљиво било видети да многе поклоњене ствари нису биле коришћене ствари и остаци, већ ново купљена роба! Ускоро су два камиона Друштва и трећи из Ранкагве били на путу за Антофагасту, око 1 400 километара северно, са око 14 тона робе. Иако је било речено да више није потребно поклањати ствари, оне су и даље стизале. И као резултат, морали су изнајмити додатни камион да вози других 16 тона! Те залихе подељене су великодушно са суседима који нису били Сведоци.

Иако је кућа једне породице Сведока била смештена на једном од најугроженијих подручја, остала је у добром стању. Они су брзо показали своју љубав према ближњима, примајући у свој дом 9 породица Сведока као и 70 других суседа који нису били Сведоци, многи од оних који су стигли били су прекривени блатом и без одеће. Сведоци су ставили на располагање сву одећу и ћебад које су имали.

Многи су уложили своје време, средства и снаге да би помогли. Иако је то за Чиле била трагедија великих размера, Јеховин народ је још једном показао своје јединство и братску бригу, шаљући новчане поклоне чак из велике даљине као што је Тексас у Сједињеним Америчким Државама. Једна особа је овако укратко описала две седмице опоравка од несреће у Антофагасти: „Никад нисмо имали конгрес од 13 дана, с тако много правих драма, с тако много манифестација љубави, с тако много давања самог себе као што је то било очигледно током неколико протеклих дана.“