Пређи на садржај

Пређи на садржај

Дан када је падао песак

Дан када је падао песак

Дан када је падао песак

Од дописника Пробудите се! са Филипина

СУБОТА 15. јуна 1991. био је дан који ће становници средишњег Лузона тешко заборавити. Колико год то може звучати невероватно, то је био дан када је падао песак попут кише на бујне зелене планине и поља пиринча филипинских провинција Пампанга, Тарлак и Замбалес. То што се тог дана догодило и како је то погодило више од два милиона становника тог подручја, укључујући око 2 900 Јеховиних сведока, и болно је и фасцинира.

Мало њих је изгубило живот, јер су вулканолози који су пратили сеизмичке активности планине Пинатубо правовремено упозоравали. Хиљаде урођеника племена Аета напустиле су обронке планине пре него што су уследиле главне ерупције вулкана, и сви становници у кругу од 20 километара око планине Пинатубо били су позвани да потраже сигурност у другим подручјима. Само два дана пре прве велике ерупције, 12. јуна, америчко војно ваздухопловство евакуисало је већину свог особља из ваздухопловне базе Кларк на подножју Пинатуба у поморску базу близу Олонгапо Ситија, што је највећи подухват такве врсте од другог светског рата. Геолог Ричард Џ. Персер (Richard J. Purser) дао је признање за упозорења у једном отвореном писму Филипинцима, рекавши: „Досада вам је Phivolcs [Филипински институт за вулканологију и сеизмологију] изврсно послужио, а његово саопштење било је јасно, разумно и научно исправно.“

Извештај очевица

Естер Манрик, стални проповедник Јеховиних сведока која живи у Субику, Замбалес, око 30 километара од планине Пинатубо, извештава како је било током дана̂ када је падао песак. Она каже: „Све је почело у среду ујутро 12. јуна. Када смо пошли у службу, видели смо да се већина људи загледала у запањујући призор. Облак у облику печурке, као након експлозије атомске бомбе, дизао се изнад планине Пинатубо. Након неколико минута почело је падати — али то није била вода; уместо воде падао је ситни песак.

У четвртак је опет падао песак. У петак по подне око два сата одједном се смрачило а песак и муљ падали су над целим подручјем. Радници и школска деца послати су одмах кући. Они који су ишли без кишобрана изгледали су као стене због песка и муља који је падао.“

У суботу ујутро око седам сати, небо је за отприлике један сат постало мрачно. Челестино Лајуг из Порака, Пампанга, говорио је о необичном феномену који је посматрао те ноћи: „Такве муње као у суботу увече још никад пре нисам видео. Поред уобичајених белих и плавкастих нијанси, могле су се видети црвене и ружичасте боје. Истовремено, осетили су се више пута заредом земљотреси.“

Шта се догодило

Геолог Ричард Персер је писао: „Да је Холивуд написао текст нико не би сматрао уверљивим сценарио од 10 јаких ерупција, 3 тектонска потреса и једног јаког тајфуна у истој ноћи. Стварност може заиста бити необичнија од измишљене приче.“ У једном телевизијском интервјуу директор Phivolcsa, Ремундо Пунонбајан (Raymundo Punongbayan) је на темељу величине кратера проценио да су око два кубна километра вулканског материјала била избачена у атмосферу.

Колика је снага била потребна да избаци толику количину материјала? Геолог Персер је рекао: „Енергија потребна да се покрене 2 милијарде кубних метара (5 милијарди тона) у просеку 17,5 километара увис одговара 25 мегатона нуклеарног оружја (1 500 пута јаче од бомбе бачене на Хирошиму).“

Наравно није сав пепео и песак пао само на Филипине. Извештаји о лаганим падавинама пепела стизали су из подручја с друге стране Јужног кинеског мора, из Вијетнама и Кампучије, као и из Сингапура и Малезије. Чак и у Кини је то утицало на временске прилике. „Метеоролози наведени у службеним [кинеским] новинама рекли су да су дим, пепео и атмосферски плинови пореметили нормалне временске прилике, проузрочивши да су се бујне јужне провинције суочиле са сушом, док су јаке кише погодиле север.“

На Хавајима је требало да 11. јул донесе дуго очекивано помрачење сунца. Међутим, фина прашина која се нагомилала у земљиној атмосфери као последица ерупције планине Пинатубо разочарала је неке научнике. Доналд Хол (Donald Hall), директор института за астрономију на хавајском универзитету, рекао је: „Напросто је болно да вулкан, након 600 или 700 година мировања, није могао сачекати још седмицу или две с ерупцијом.“

Последице и добијена помоћ

Најмање 18 градова и 2 велеграда у близини планине Пинатубо постали су жртва дугих падавина пепела и песка. Хиљаде зграда, укључујући осам Краљевских дворана Јеховиних сведока, биле су знатно оштећене кад су се кровови срушили под теретом песка и воде тајфуна. a Председница Филипина, Корасон Акино, рекла је у својој изјави о стању нације 22. јула: „Ерупција планине Пинатубо највећа је у овом веку... Тако је разорно деловала да је уништила 80 000 хектара плодне земље и онемогућила трговачки промет у најмање три провинције... Био је то тако снажан догађај да је разорио највећу војну базу у Пацифику.“

Хиљаде, укључујући и стотине Јеховиних сведока, морали су да напусте своје домове и радна места. Кад је подружница Watch Tower Societya 15. јуна касно увече примила прве позиве за помоћ, основани су центри за избеглице у оближњим Краљевским дворанама и у две Конгресне дворане. У понедељак ујутро отишла су два тима Сведока из подружнице да разгледају опустошена подручја. Након што су следећи дан поднели извештаје, упућене су путујуће слуге да обаве дуже посете код погођених Сведока те да им уз то понесу храну, воду и лекове. Истовремено је у подружницу стизала помоћ од Сведока из главног града Маниле као и из других подручја земље која нису била погођена ерупцијом. Појединци који нису били Јеховини сведоци запазили су помоћ која је била пружена. Једна особа је рекла: „Ви Сведоци сте заиста пажљиви, реагујете одмах.“

Лахари — стална опасност

Становништво средишњег Лузона брзо је свом речнику додало једну нову реч, лахар, која се односи на блатњави поток који садржи много вулканских остатака. На планини Пинатубо налазе се извори најмање 13 потока и река. Иако планина није јако висока, само 1 760 метара, гомила од две милијарде кубних метара песка и пепела на њеним стрминама показала се за подручја дуж река разорном. У ствари у суботу 15. јуна, кад је уследила најјача ерупција, блатњаве бујице опустошиле су већ Порак, Гуагуа, Баколор и Анхелес Сити. Лахар који се спустио низ реку Абакан срушио је у Анхелес Ситију три моста и закрчио ауто-пут, док су у Баколору Краљевска дворана Јеховиних сведока као и стотине станова били пуни блата. До краја јула било је преко 36 000 домова разорено и 61 000 оштећено, а није се назирао крај.

Иако је пустошење које је погодило то подручје страховито и могућност даљњег разарања велика, изванредан став Филипинаца који су се присебно суочили с несрећом заслужује похвалу. Новине Manila Bulletin, дале су у свом уводном чланку од 29. јуна 1991. следећи коментар: „Иако нико није очекивао ерупцију Пинатуба, изгледа да су људи у том подручју, владина заступништва и јавност били дорасли том изазову. Као и у последњем земљотресу, сведоци смо способности нашег народа да се суочи с несрећом. Можемо се само дивити његовој храбрости и душевној снази.“

[Фуснота]

a На Филипинима је овај тајфун добио име Дидинг. Брзином од 130 километара на сат прохујао је 15. јуна 1991. преко средишњег Лузона.

[Мапе на 19. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФИЛИПИНИ

Кина

[Мапа]

ФИЛИПИНИ

Планина Пинатубо

Олонгапо Сити

Манила

Јужно кинеско море

[Слике на 20. страни]

Кровови Краљевских дворана срушили су се под теретом пепела, песка и кише