Шта каже Библија

Да ли је Бог мистерија?

„Шта је мистерија? Опште говорећи, мистерија је истина коју је природно немогуће разумети или доказати... Шта је верска мистерија? То је једна од Божјих истина у које смо дужни да верујемо, иако је не можемо ни разумети ни доказати. Које су главне верске мистерије? То су мистерије Пресветог Тројства, Утеловљења и Откупљења“ (Abrégé de l’exposition de la doctrine chrétienne, 1901 [Скраћено објашњење хришћанске науке]).

ГОРЕ је наведено како је једна књига, написана почетком 20. века, сажела гледиште католичке цркве о мистеријама. Надаље, недавно објављено дело Guide des difficultés de la foi catholique (Водич за тешкоће католичке вере, 1989) показује да су такве тачке које се тичу науке још увек занимљиве, наводећи: „Хришћанин не признаје постојање одређеног броја мистерија у свом религиозном Веровању само због личне склоности према нејасним стварностима. Ако верује у њих, то је сасвим на темељу Божје речи.“ Али, шта каже ’Божја реч‘? Да ли је Бог мистерија?

Можемо ли знати све о Богу?

Библија нам пружа многе детаље о Богу као Особи, о његовим особинама и о томе како поступа с човечанством. Али она објашњава и то да су његова мудрост и разум изнад људског разумевања. Тако пророк Исаија каже да су Божји путеви и мисли много виши од човекових (Исаија 55:8, 9).

Немогућност упознавања баш свих ствари о Богу не треба нас изненадити. На пример, иако наше спознање о свемиру стално расте, научници признају да вероватно никада неће продрети до сржи тајне бескрајно малог или бескрајно великог. Како зато може било које створење потпуно да зна дубину Божје мудрости, онога који је Створитељ? Јов је признао Јехови: „Нијесам разумијевао; чудесно је то за ме, те не могу знати“ (Јов 42:3, Даничић-Караџић; упореди Римљанима 11:33). Дакле, потпуно спознање Бога је, у неком погледу, изнад нашег ограниченог разумевања. Међутим, науке многих цркава иду изнад граница тих једноставних запажања.

Мистериознији него што је потребно?

Недавно објављена католичка енциклопедија Théo каже: „У црквеним учењима, израз мистерија може се применити и на оно што Бог открива о себи, на пример, с обзиром на своје тринитаријанско постојање.“ Попут многих других теолошких  књига, мисао која је овде индиректно изнесена је да, ’будући да је спознање Бога неизбежно мистериозно, не би нас требало изненадити да је Бог Тројство и да је то Тројство мистерија‘. Да ли је такво размишљање добро поткрепљено?

Као прво, многе књиге, као што је The New Encyclopædia Britannica, признају да се „ни реч Тројство, ни изричита наука као таква, не појављује у Новом завету“. Осим тога, историја те науке показује да је она повезала многе замисли узете из паганских филозофија које су много деценија након смрти апостола̂ биле укључене у веровања цркве. Према томе, не постоји чврсти доказ да је мистерија Тројства утемељена на Библији. a

Размислите о следећем: Будући да је немогуће знати све о Богу, да ли би имало смисла да Јехова сакрива свој идентитет? Не, он жели да га знају сви људи (Јован 17:3; упореди Јеврејима 8:11). И да ли би имало смисла да од оних који му заиста желе угодити скрива свој идентитет? Да то прикажемо: Ако неко може видети пејзаж неке дивне земље само кроз прозор, да ли би било мудро замаглити прозор, говорећи: ’Може бити и замагљен, јер ионако не можемо видети детаље‘? Наравно да не би! Библија и здрави разум показују да је наше спознање о Богу неизбежно ограничено. Али те границе никако не оправдавају претварање нашег спознања о Богу у неку мистериозну науку, као што је Тројство, која служи само да замрси наше разумевање о њему.

Мистерије — паганске и хришћанске

Осим тога, кад се израз „мистерија“ појављује у Писмима, он нема значење „скривено спознање“, како се обично разуме. Као што нас Théo исправно подсећа: „Израз мистерија овде нема исти смисао. За хришћане он означава нешто што је природно сакривено или недоступно, али што Бог жели да им каже... и да доживе.“

Апостол Павле је 20 пута у одређеном смислу употребио грчку реч мустерион („мистерија“, или „света тајна“). Он ју је употребио у повезаности са светом тајном која је дуго била скривена, али коју је Бог открио кад је послао Исуса на Земљу. Исус Христ, Спаситељ човечанства, био је главни део обећаног ’семена‘ које ће Бог употребити да откупи човечанство, Онај ’у коме ће се благословити сви народи на земљи‘ и који ће имати сунаследнике на небесима (Постање 3:15; 22:18; Римљанима 8:17). Те сакривене, или мистериозне, чињенице биле су скривене од Божјих претхришћанских слугу али их је Јехова открио у право време (Ефесцима 1:9; Колошанима 1:26). На срећу, то спознање није сачувано само за неколицину изабраних — као што је случај са верским мистеријама у неким религијама — већ се без разлике треба објавити што је могуће већем броју људи (Ефесцима 6:19, 20).

Обожавати Бога у истини

Библија за нас садржи довољно информација за обожавање Бога на начин који му је прихватљив. Далеко од учења Тројства, она веома јасно открива супериорност Јехове и подређени положај Исуса. На пример, Исус је рекао: ’Отац је већи од мене‘ (Јован 14:28; 1. Коринћанима 15:28). Библија такође показује да је свети дух Божја активна сила, која управља његове верне слуге (Дела апостола 2:1-4).

Кад је разговарао са Самарићанком, Исус је показао да неко, да би угодио Богу, мора обожавати Бога „духом и истином“. Он је додао да „Отац тражи такве да га обожавају“ (Јован 4:21-24, NW). Сви смо одговорни да тражимо то тачно спознање које ће нам донети благослове ако се ослонимо на Божју реч, уместо да прихватимо мистериозне традиције које је начинио човек и које је крше.

[Фуснота]

[Извор слике на 14. страни]

Сва права задржана