„Ухватити“ лептира

ДА ЛИ сте икада покушали „ухватити“ лептира — фотоапаратом? То може бити раздражујуће искуство и испит стрпљивости. Они стално лепршају у својој наизглед бескрајној потрази за храном и пићем, ретко вам дајући времена да направите добру фотографију. Када коначно слете и рашире своја крила, а ви управо покушавате да добијете тај критични фокус, ваш драгоцени лепотан или склопи крила или полети!

Замислите зато моју реакцију кад ми је пријатељ из Сиднеја, Аустралија, рекао: „Хајдемо у Кућу лептира у Митагонгу.“ Била је то прилика да видим лептире изблиза и можда начиним добре фотографије под идеалним условима.

Кад смо ушли у део куће лептира у коме лептири могу слободно да лете у природној околини, одмах смо схватили да смо у контролисаној тропској атмосфери, одељеној од спољних температурних промена. То је битно за опстанак лептира. Свуда око нас ова нежна створења лепршала су с биљке на биљку. Чим смо ушли, видели смо прекрасне наранџасте монархе како полажу своја јаја на биљку цитруса. Монарх је у Аустралији познат као луталица. На ово острво-континент доспео је из Северне Америке 1870. године и сада је удомаћен у источним и јужним пределима као и близу Перта на далеком западу.

Кери, наш водич, објаснила нам је како се ови лептири паре спајајући се својим крајевима. Код тога постоји један занимљив детаљ — ако се мужјак изненада уплаши, он полети носећи женку са собом! Замислите да носите некога ко је тежак као ви, и то у лету! Тада смо, на наше дивљење, видели да се то заиста догађа — летео је својим путем изнад грмова са женком која је пасивно висила.

Наравно, монарх је познат широм света због великих подвига путовања. Као што књига Живот — Како је настао? Еволуцијом или стварањем? a наводи: „Монарх лептири напуштају Канаду у јесен, а многи презимљују у Калифорнији или Мексику. Неки прелете и више од 3 000 километара; један је прелетео 130 километара у једном дану.“ Али, следи једна занимљива чињеница: „Лептири који у јесен долазе на југ млади су лептири који никада до тада нису видели место зимовања. Шта им омогућује да га пронађу још увек је једна од несхватљивих тајни Природе“ (The Story of Pollination).

 Али, јесмо ли успели да ухватимо неко од тих неухватљивих створења? Јесмо! Чинило се као да су били навикнути на људе који се крећу у њиховом влажном свету и спуштали су се лагано на биљке и чак на људске главе! Тако су фотографи имали изврстан дан, посебно ентузијасти са видео-камерама. Како је дивно било касније видети те покретне слике на телевизији помоћу видео-пројектора.

Остали аустралијски лептири које смо видели били су црнокрили обични (Hypolimnas bolina), са белим тачкама окруженим гримизном бојом на својим крилима. Други лепотан био је плавотраки лептир (Hypolimnas alimena), пажљиво дизајниран са белим тачкама и наборима око ивица својих крила и плавим тракама изнутра. Има рођаке у Новој Гвинеји, на Молучким и Соломонским острвима.

Лептири су ме увек интересовали. Метаморфоза из гусенице (ларве) преко кукуљице (чахуре), или фазе мировања, у чудесно летеће чудо за мене није доказ за наводне слепе силе природе и еволуције, него за научног Створитеља, који је све ствари чудесно створио у њиховим различитим облицима. (Прилог дописника.)

[Фуснота]

[Слике на странама 16, 17]

Страна 28: монарх; 1. аустралијски ухода (”Yoma sabina“); 2. кукуљица; 3. одисеј (”Papilio ulysses“); 4. аустралијски птичји лептир (”Ornithoptera priamus“); 5. парење птичјих лептира; 6. наранџасти танкокрили лептир (”Cethosia penthosilea“)

[Извор]

Сви лептири: Butterfly House, Митагонг, Аустралија