Успон и пад светске трговине

5. део: Велики бизнис појачава свој стисак

ПРВИ светски рат је тек завршио кад је несигурно стање европске привреде најавило даљње тешкоће. Крајем октобра 1929. је избила катастрофа. Ефектна берза Њујорка доживела је слом. Људе је ухватила паника. Непосредно након тога, пропале су стотине банака. Хиљаде људи изгубило је милионе долара, а неки су од њих чак себи одузели живот скочивши с високих зграда.

Велика економска криза је сав свет гурнула у привредно расуло а касније, отежавајући ситуацију која је довела до другог светског рата, у политички хаос. Професор историје Рене Албрет Карие (René Albrecht-Carrié) је 1930-те описао као године „обележене кризама, откривајући позадину привредне катастрофе“.

Дакле, за мање од 20 година након 1914. било је сасвим очигледно да привредни системи света нису дорасли задацима новог века. То је значајно, будући да је, према библијској хронологији и божанском пророчанству, Божје допуштање неометане људске владавине истекло 1914. Те важне године је Бог успоставио небеско Краљевство које је требало да своју невидљиву присутност обзнани видљивим збивањима. Неки од тих доказа се спомињу у 24. поглављу Матеја, 21. поглављу Луке и у 6. поглављу Откривења, па вас подстичемо да та поглавља прочитате.

Још један значајан доказ да је Краљевство успостављено је тај што Земљу све брже уништавају њени становници (Откривење 11:18). Пошто смо суочени с глобалним загађењем, оштећењем заштитног озонског омотача око Земље и могућношћу еколошке катастрофе изазване такозваним ефектом стаклене баште, имамо довољан разлог да закључимо како се данас ово пророчанство испуњава.

Велики бизнис — велики загађивач?

Индустријска револуција је поставила темељ једном чудном облику напретка — напретка који људима олакшава, убрзава и појефтињује удовољење њихових жеља и потреба, али који истовремено проузрокује киселе кише, ствара изливе хемикалија и уништава кишне шуме на Земљи; напретка који омогућује туристима да отпутују авионом на други крај Земље где могу натрпати некада чисте морске плаже и уништити то природно пребивалиште; напретка који нам, тиме што нам загађује ваздух, храну и воду, прети прераном смрћу.

Осим развијања технологије, која је довела до уништавања Земље, велики бизнис је исто тако пружио подстицаје за то. Као што је часопис Time забележио, „безобзирна тежња за профитом од послова већ је дуго главни извор загађивања“. Цитиране су и речи једног економисте шумарства при УН који је рекао да је трговинска „незаконита сеча стабала [кишних шума] укорењена у похлепи“.

Некапиталистички системи су једнако криви. Новинар Ричард Хорник (Richard  Hornik) је 1987. написао да је „Пекинг скоро три деценије комунистичке владавине тврдио како је немогуће да социјалистички програми изградње доведу до деградације околине“. Ипак, данас је дошло време обрачуна, па чак и Кина уочава „штете по околину које је изазвао економски напредак“.

Други новинар је разорно деловање загађења током 40-годишњег пустошења у Источној Европи назвао „најпрљавијом комунистичком тајном“. Тек сада је постао очигледан обим штете, дајући Битерфелду, који се налази 50 километара северно од Лајпцига, неизвесну одлику можда најозбиљније загађеног града у вероватно најзагађенијој регији на свету.

Плодови немилосрдног такмичења

Као што многе наше поступке и реакције у великој мери обликује религија и политика, тако на нас у великој мери утиче и велики бизнис. У ствари, његов стисак човечанства може се најбоље видети из начина на који он обликује личности.

Сам темељ на коме је изграђен свет капиталистичке трговине, дух немилосрдног такмичења, присутан је свугде — у школи, на радном месту, у свету забаве и спорта, а понекад чак и у породици. Млади се већ од раног детињства поучавају да се такмиче, да буду најбољи, да буду у свему први. Напредовање у економском погледу сматра се најважнијим, и постављају се мала ограничења како да се то постигне. Мушкарци и жене се, ради успеха, подстичу да буду амбициозни, чак и агресивни, уколико је то потребно.

Пословни људи увежбавају да буду љубазни и пристојни. Али, приказују ли те карактеристике увек њихову праву личност, или понекад одражавају маску коју носе док играју своју улогу? Године 1911, амерички новинар Едгар Вотсон Хау (Edgar Watson Howe) дао је следећи савет: „Кад неко покушава нешто да вам прода, немојте мислити да је он увек тако уљудан.“

Такмичење унапређује осећања зависти, љубоморе и похлепе. Људи који се истичу могу почети да сматрају да су супериорни, што их чини бахатим и дрским. Особе које стално губе, с друге стране, могу патити од недостатка самопоштовања, што проузрокује утученост. Изложени том духу такмичења коме нису дорасли, неки одлуче да одустану, а то је став који помаже да се објасни талас самоубистава међу младима у неким земљама.

Пропуштајући да свима једнако осигурају животне потребе, неефикасни привредни системи могу људе учинити незахвалним, себичним и безосећајним с једне стране, или огорченим, самосажаљивим и лукавим с друге стране. Тиме што уздиже новац и иметак до стања правог божанства, трговина може лако лишити особе њихове духовности.

Варљива моћ новца

Кад је новац био уведен у друштво, почео је да продире у све поре људског друштва и тако да утиче на људске односе. Систем цена наметнуо је новчане вредности на добра и услуге. Убрзо се све почело изражавати у новцу, постајући мерило по коме се могла проценити важност свега. Међутим то је засенило истину тако лепо описану у једној песми која каже да су „најбоље ствари у животу бесплатне“.

 Чак су и људи почели да се цене по новцу, да се просуђују углавном на темељу плате или поседа. Новинар Макс Лернер (Max Lerner) је увидео то 1949, написавши: „У нашој култури ми стварамо хероје од људи који леже на гомили новца, и не обраћамо пажњу само ономе што кажу на подручју своје надлежности, него и њиховој мудрости у вези свих питања на свету.“ Недавно је један новинар изразио сумње у чврсто мишљење америчког председника да је богатство мерило човека. Тај репортер је установио да је то „симптоматично за материјалистичку крајност, што је 1980-те претворило у ’Моје деценије‘, у време кад ћеш бити познат и просуђен по свом поседу“.

Прекомерно истицање новца и ствари које се њиме могу купити има за циљ да умањи вредност људских односа. Један младић из Бангладеша је, након што се преселио у капиталистичку Европу, заиста имао право кад је приметио: „Људи се овде занимају за ствари; ми се код куће више занимамо за људе.“

Став да је све у новцу такође умањује и вредност рада, приказујући га само као средство за постизање циља, као терет а не више задовољство. Неко ради, не зато да постигне радост испуњености или радост пружања другима ствари које су им потребне, већ само зато да би зарадио новац. Овај став у ствари лишава особу радости јер ’више је среће у давању, него у примању‘ (Дела апостолска 20:35, NW).

Да ли желите да вас обликује велики бизнис?

Научни и технолошки напредак који је омогућило откриће и примена природних закона божанског порекла био је често од велике користи човечанству. На пример, Јеховини сведоци су веома захвални за развој савремених метода штампања као и за побољшане могућности превоза и комуникација које им омогућују да испуне своје проповедничко опуномоћење на начин који би иначе био немогућ (Матеј 24:14).

Ипак, не може се порећи како су потенцијал за чињење добра који тај напредак нуди јако ослабили људи који су дозволили да њихову личност на безбожан начин обликује лажна религија, искварена политика и мањкави привредни системи.

Да ли желите да ваш потенцијал за добро буде потиснут неком неповољно обликованом личношћу — вашом властитом? Да ли ћете дозволити похлепној трговини да одређује ваше мерило вредности искључиво на новчаној основи? дозволити јој да проузрокује да у вашем  животу љубав према новцу и поседу слави победу над људским односима? да вас лиши духовности?

Пошто трговина од 1914. све јаче стеже човечанство, постоји ли неки начин да је спречимо да обликује нашу личност? Да, постоји! О томе ће бити говора у последњем чланку ове серије, који ће нам такође објаснити како можемо живети да бисмо доживели дан када ће човечанство с олакшањем моћи да каже: „Новчане бриге — коначно савладане!“

[Оквир на 29. страни]

Велики бизнис помаже да препознамо ’последње дане‘

Обликујући личности, велики бизнис помаже у пружању доказа ’последњих дана‘ које налазимо у 2. Тимотеју 3:1-4 (NW): „Али, знај ово да ће у последњим данима наступити критична времена с којима ће се тешко излазити на крај [укључујући потешкоће у суочавању са економским бригама]. Јер ће људи бити...

Љубитељи себе самих: Материјалисти су егоцентрични, а то је став који подупире економска пропаганда, која тврди: ’Ви заслужујете најбоље. Будите добри према себи. Тражите најпре своје интересе‘

Љубитељи новца: Амерички хумориста Марк Твен (Mark Twain) је једном приликом рекао: „Неки људи обожавају ранг, неки обожавају хероје, неки обожавају моћ, неки обожавају Бога... али сви они обожавају новац“

Умишљени, охоли: Један немачки политичар је за фабрике хемикалија које су биле замољене да престану са загађивањем рекао: „Налазим да је тај преовладавајући став прилично лош. То је охолост моћи“

Незахвални, нелојални: Енглески писац Томас Фулер (Thomas Fuller) је рекао: „Богатство пре повећава него што задовољава жеље“ и „Уобичајено трговање и трговина посвуда сложно варају“

Без природне наклоности: Фирме које ради профита продају земљама у развоју производе који су другде забрањени или које лоцирају опасне фабрике у земљама где су прописи о сигурности мање строги показују мало бриге за животе других

Неприступачни било каквом договору, клеветници: Економиста Адам Смит је рекао да је „трговина, која би природно требало да буде међу нацијама као и међу појединцима свеза јединства и пријатељства, постала најплоднији извор раздора и непријатељства“

Без самосавладавања, брутални: Претерано куповање на отплату, трошење на велико уз помоћ кредитне картице, као и став „купи данас, плати сутра“, што подупире трговина ради личног добитка, одају недостатак самосавладавања; неки трговачки послови угађају људским слабостима и обогаћују се од дрога, полног неморала и коцкања

Без љубави према добру, издајници: У часопису The German Tribune стоји: „Кад се узму у обзир огромни трошкови суочавања са загађењем околине, морална мерила су понекад јако ниска.“ Људи без моралних мерила налазе да је лако издати друге ради личне користи

Својеглави: Моћне групе, као на пример лобији за оружје и дуван, тврдоглаво су утрошиле богатство покушавајући да диктирају државним политикама како би осигурале скупе продаје, иако њихова роба доводи у опасност здравље и јавну безбедност

Надувени од поноса: Поседи нису разлог за понос, упркос тврдњама материјалиста. Грчки баснописац Есоп је рекао: „Спољашњи утисак је слаба замена за унутрашњу вредност“

Љубитељи ужитака место љубитељи Бога: Трговачка пропаганда истиче ужитке искључујући духовност и створила је генерацију која је посвећена тражењу ужитака

[Слика на 28. страни]

Велики бизнис је допринео томе да Европа постане вероватно најзагађенији континент на свету