Материца — наш чудесан први дом

КАКО је само чудесно место твој први дом! Топло и удобно. Изврсно опремљено обиљем хране. Сигурно и заштићено.

Тамо си провео месеце у којима си се развијао и растао. Али, ускоро ти се чинило да твој стан постаје све теснији и теснији, док си се једног дана једва могао кретати. Вероватно си у то време чак стајао на глави! Тада си, одједном, осећао како те снажна сила гура и ти си се пробио кроз врата свог дома у хладну, бучну, светлост спољашњег света.

Зар се не сећаш таквог доживљаја? Сигурно не. Али, свој живот захваљујеш том дивном месту у ком си становао — материци своје мајке. Било је савршено обликовано за тебе, пружајући сву храну и заштиту која је потребна беби у развоју. Зашто се не би вратио у прошлост и посетио тај свој чудесан први дом — материцу?

Чека те срдачна добродошлица

Твој живот је вероватно почео на путу према том изванредном дому. Зрело јајашце твоје мајке полако је путовало низ цев звану јајовод. У међувремену су милиони ћелија сперматозоида твог оца путовали истим путем према горе да би се сусрели с јајашцем. Један сперматозоид је успео да оплоди јајашце и тако си ти постао.

У то време су већ биле у току припреме за твој долазак. Зидови материце, или утеруса (латински утер, што значи „врећа“), већ су се припремили и место је било богато напуњено храњивим састојцима. Слузница утеруса већ је набубрела двоструко од своје нормалне дебљине, с меканим сунђерастим заштитним слојем.

Након три или четири дана прешао си преко прага свог новог дома. Теби — гроздастој скупини од неколико десетина ћелија званој бластоциста — чинио се као пространа шупљина. Међутим, изнутра је простор доста мали. Утерус је у ствари глатки, црвенкасти шупљи орган, у облику крушке, с врхом окренутим надоле.

За следећих отприлике 270 дана биће то твој дом и твоја ће те мајка, чак на рачун властитог тела, опскрбљавати храњивим састојцима који су ти потребни за раст и развој, све до времена рођења. Проћи ће неколико недеља пре него што твоја мајка уопште сазна да постојиш и даљња три или четири месеца пре него што њен трбух довољно нарасте да би га други приметили.

Након што си упао у шупљину материце, пливао си даљња три дана тамо-амо. Коначно, седмог дана након што си ушао у утерус, прилепио си се уз зид материце. Ензими бластоцисте растварали су површинске ћелије те мекане слузокоже која се зове ендометријум и ти си утонуо и сигурно се угнездио у баршунастим удубинама. Да није дошло до оплодње јајашца и његовог усађивања у слузокожу, утерус би га коначно одбацио и менструацијом излучио из твоје мајке.

 Борба са одбацивањем

Чудесни процеси су се сада одвијали да би зајемчили да твој боравак буде пријатан. У првом реду, била ти је потребна заштита од имунолошког система своје мајке. Научници још увек траже одговор зашто те тело мајке није сматрало страним уљезом и зашто те није напало. Комплексни одбрамбени систем обично ступа у акцију код првог наговештаја неког уљеза. Али, ти ћеш коначно расти и постати страно тело огромних размера, тешко неколико килограма. Зашто ниси нападнут?

Истраживач Дејвид Билингтон (David Billington) са универзитета у Бристолу објаснио је: ’У суштини, постоји зид између мајке и фетуса. Тај зид прилично ефикасно зауставља сваки процес измене између мајке и фетуса.‘ Код тога је указао на слој ткива назван трофобласт, који окружује фетус. Та препрека спречава сваки директни контакт између тебе и мајке. Али, тајна је зашто њена имунолошка заштита не напада трофобласт као страно ткиво. Одговор на то питање разјаснио би можда и зашто неке трудноће завршавају спонтаним побачајем. (Види оквир на страни 26.)

Наставља се исхрана и нега

Замисли свој незаситан апетит за храном, посебно у том раном стадијуму. У својих првих осам недеља живота, у дужину си порастао око 240 пута и твоја се тежина повећала за милион пута од оне код зачећа. Коначно ће твоја тежина код порођаја бити око 2,4 милијарде пута већа. Истовремено се твој задивљујући дом повећавао попут балона да би те сместио. Материца је тада око 16 пута тежа него у нормалном стању, али унутар неколико недеља након порођаја скупи се на скоро првобитну величину. У првом тромесечју живота обликовале су се основне структуре твог тела с органима и нервним системом који је спреман за даљње степене развоја.

Доста рано обликовао се амнион. У другом тромесечју осигурао ти је мекано место за игру с контролисаном температуром у коме си се превртао и скакутао. Јачао си своје мишиће који ће ти требати изван бестежинског стања које влада унутар амниона. Гутао си помало амнионске течности, вероватно због храњивих састојака. Због тебе се свака два до три сата мењала течност.

Из спољашњег зида бластоцисте настао је компликован јастучић ткива који се зове плацента (латински за „пљоснати колач“). Погледај које су неке од услуга које је обављала за тебе.

Деловала је као плућа, измењујући кисеоник и угљен-диоксид између тебе и твоје мајке. Делујући као јетра, прерађивала је неке од крвних ћелија мајке да би из њих за тебе излучила потребне компоненте, на пример гвожђе. У својој функцији као бубрег, филтрирала је уреу из твоје крви и отпремала је у крвоток мајке која ју је излучивала помоћу својих бубрега. Попут црева, плацента је варила молекуле хране. Сви ови процеси одвијали су се у 55 центиметара дугачкој пупчаној врпци.

Некад се сматрало да је плацента неосвојив сигурносни систем који не пропушта ништа штетно од мајке до детета. Нажалост, сада знамо да многе инфекције могу продрети кроз тај сигурносни систем, као што то могу и супстанце попут злогласне дроге талидомид. Болести, као што је рубеола, представљају такође опасност у одређеним раздобљима трудноће.

Препрека између крви и мозга која постоји код одраслих није још у потпуности развијена у мозгу фетуса, па је он зато посебно рањив за нападаче као што су дим цигарета, алкохол, дрога и други хемијски отрови. Истраживања показују да алкохол неповољно делује на нерођену бебу. Утиче ли кофеин, који може продрети кроз плаценту, на развој детета? Користе ли витамински препарати на неки  начин развоју детета? По тим питањима треба још учити.

Заштитни систем за сваку бебу мора дакле почети с тиме да његова мајка избегава да узима било које супстанце за које се зна да шкоде малој деци. С позитивне стране, уравнотежена исхрана и телесне вежбе с одобрењем лекара могу бити од  велике помоћи у унапређивању општег здравља и добробити мајке и детета.

Растанак са својим домом

Дубоко у трећем тромесечју почеле су припреме за твој одлазак. Јаки мишићи зида материце почели су се нередовно скупљати и опуштати, што се понекад назива лажним трудовима. Утерус је постао мекши и еластичнији.

Уместо да се каже: „Беба се спустила“, исправније је рећи да се спустио читави утерус, с бебом унутра. Он се наиме исправља у цилиндар и мало се спушта тако да се глава бебе сада налази у горњем сужењу карлице.

Нико не зна шта је одредило да је било време да се иселиш. Можда су то били хормони твоје мајке или твоји, бебини, који су то сигнализовали материци. Порука је била: „Почињу трудови!“

Израз „трудови“ добро описује три периода процеса који је започео утерус. Најпре су се мишићни зидови утеруса стезали док су се грлић материце и вагине отварали у припреми на твој силазак. Водењак је вероватно у тој фази пукао.

Као друго, почео је стварни посао мајке, истискивање главе детета низ грлић материце и вагину. Контракције су се наставиле, постајале су све јаче и све чешће док твоја глава коначно није продрла кроз порођајни канал. Остатак је следио лако. У завршној фази трудова твоја је мајка избацила плаценту и остатак пупчане врпце.

Сада кад си био ту — преплашен, озебао и уплакан — несумњиво си жалио свој изненадни одлазак из свог гостољубивог дома у ком си био око девет месеци. Али, како можеш бити срећан што имаш дар живота и што можеш уживати бригу Створитеља пуног љубави који је бринуо за то да си од самог почетка имао изванредан дом!

[Оквир на 26. страни]

Спонтани побачај — трагично деложирање

ТРАГЕДИЈА се може догодити чак и најбрижнијој мајци. Разлози спонтаних побачаја могу се тешко установити и расправе о томе су жестоке. Научници се не слажу чак ни с обзиром на проценат успешно оплођених јајашаца која завршавају спонтаним побачајем. Процене се крећу од 10 до 20 или чак и више посто трудноћа међу општом популацијом жена у Сједињеним Америчким Државама.

Зашто материца понекад насилно избацује нови живот уместо да га у себи заштитнички негује? Можда мајчин имунолошки систем одбрамбено реагује на трофобласт који окружује дете, нападајући заштитни зид и проузрокујући спонтани побачај. Многи побачаји су можда последица такозваних генетских несрећа, ембрион или фетус је толико оштећен да не може живети. Или могу постојати абнормалности у репродуктивном процесу — прерани улазак јајашца у утерус пре него што је слузница спремна да га прими или прекасни улазак тако да је слузница већ почела пропадати. Можда и неке деформације мајчине постељице онемогућују да носи дете.

Једна студија са скоро 200 жена у Британији (1990) навела је на помисао да неплодност и спонтани побачаји могу бити повезани с хормонским дебалансима. Продукција ЛСХ (лутеостимулантног хормона), који производи хипофиза, повећава се обично око 14. дана менструационог циклуса и проузрокује овулацију зрелог јајашца из јајника које тада почиње свој пут низ јајовод ради могуће оплодње. Према извештају The New York Timesa, „британски тим је открио велике количине ЛСХ у неприкладно време, осмог дана менструационог циклуса, пре овулације“. Даљња испитивања су потребна како би се та открића потврдила и протумачила.

[Слике на 25. страни]

Фетус од три месеца

Фетус од шест месеци

Фетус од девет месеци