Поглед у свет

Помицање ’Сата Судњег дана‘

Са издањем од децембра 1991, велика казаљка ’Сата Судњег дана‘ на корицама часописа The Bulletin of the Atomic Scientists помакнута је уназад више него икад пре — на 17 минута пре поноћи. „Као икона хладног рата“ која се први пут појавила 1947, бележи U.S. News & World Report, „тај сат одражава нуклеарну напетост означавајући време до поноћи Хармагедона.“ Кад је измишљен, сат је имао поделу на само 15 минута, јер су његови утемељитељи мислили да ће то бити довољно за њихов животни век. Развојем односа између Истока и Запада током година, сат је помицан назад и напред 13 пута, у распону од 12 минута до поноћи до 2 минута до поноћи. Сада, уз Уговор о ограничењу стратешког наоружања и повлачење хиљада пројектила кратког домета, издавачи Bulletina сматрају да се ушло у нову еру, са надама за постизањем „новог светског поретка“. „Међутим, свет је још увек опасно место“, каже Bulletin. „Још увек има близу 50 000 нуклеарних бомби и бојевих глава.“

Заштитити Антарктику

„Антарктика је коначно постигла заштиту своје околине“, бележи часопис New Scientist. Државе Антарктичког споразума су „потписале протокол који забрањује вађење руде на континенту бар за 50 година“. Одредбе протокола обухватају и правила о загађивању и одлагању отпада, захтевајући да свака нова активност буде подвргнута студији о утицају на околину. Тренутно се сматра да је туризам најнепосреднија претња екосистему Антарктике. Свака држава чланица Споразума треба новоформираном одбору за заштиту околине да пружи детаљне информације с обзиром на своје поступке за надгледање околине, као и за контролисање загађења околине. Протокол не ступа на снагу док не буде ратификован од држава чланица, за што ће требати око две године.

Колумбово наслеђе

Колумбо и други истраживачи нису само открили Америке — коренито су их променили. Данас, пише историчар Алфред Крозби (Alfred Crosby), „ботаничар лако може пронаћи целе ливаде [у Америци] на којима ће тешко пронаћи врсте које су расле у америчко претколумбовско доба“. Као што је набројано у Wilson Quarterly, међу биљкама које су пренесене из Старог света су банане, купус, красуљак, ливадска Poa pratensis, лимуни, зелена салата, манго, наранџе, брескве, ротква, пиринач, шећерна трска, лопте сувог корова ношене ветром и пшеница. Животиње које су пренесене укључују стоку, пилиће, домаће мачке, магарце, пчеле, коње, свиње, пацове, овце, врапце и чворке. Ипак, најразорније су биле пренесене болести. Оне су укључивале жлездану кугу, варичеле, грип, жутицу, маларију, мале богиње, менингитис, заушке, велике богиње, запаљење крајника и велики кашаљ. Иако су и из Америка̂ у Стари свет прешле бројне животиње и биљке, верује се да је само једна болест, сифилис, пренесена натраг.

Трагедија Црног мора

„Вековима је Црно море тако обилно давало коже делфина, кавијар и рибе да нико није мислио да би такво обиље икада могло престати“, бележи The New York Times. То се сада променило. Не само што свака индустрија и град дуж његових обала користи Црно море као своју канализацију, него из подручја које обухвата 160 милиона људи преко 60 река доноси отпад у то море. Четири највеће — Дунав, Дон, Дњепар и Дњестар — протежу се кроз подручје које се сматра једним од најзагађенијих у свету, носећи тоне отровних материја. И прекомеран риболов узима свој данак, заједно са размножавањем медуза које једу јаја и ларве других риба. Као последица тога, данас се у комерцијалним количинама могу пронаћи само 5 од 26 комерцијалних врста риба којих је 1970. било у обиљу, а шкољке су потпуно нестале. „Чак и кад бисмо као чаролијом зауставили загађење“, каже биолог Јувенали Зајцев, „било би немогуће вратити се у 1950-е. Природа има властите законе.“

Имунизована деца

Широм света данас је четворо од сваких петоро деце имунизовано против шест смртоносних болести: дифтерије, малих богиња, дечје парализе, тетануса, туберкулозе и великог кашља, каже Светска здравствена организација. Пре десет година, однос је био око један на пет. Данас, уз трошкове од само долар за сваку вакцину, сваке године спашени су животи око три милиона деце. Ипак, према Светској здравственој организацији, болести које се могу спречити још увек сваке године односе животе око два милиона деце.