Успон и пад светске трговине

6. део: Економске бриге — када ће престати?

СВЕ док похлепна трговина буде чврсто држала масе у својој шаци, економске бриге ће трајати. То је лоша вест. Добра вест је да ће њен стисак ускоро бити прекинут, докрајчујући економске бриге једном заувек. Данас преко четири милиона Јеховиних сведока обзнањују ову добру вест другима широм света. (Види оквир на страни 14.)

Најефикасније средство

Сврха рекламирања је — кад се односи на економику — да се продају производи и услуге. Да би се унапређивала продаја, мора се јавност подстицати да купује. За ту сврху служе рекламни огласи, новине, часописи, радио и телевизија, а да не говоримо о рекламама што многе раздражују којима су напуњени поштански сандучићи.

Профињене рекламе савремене телевизије су јако далеко од порука̂ јавних извикивача у древној Грчкој. Ипак, сврха рекламирања — да се утиче на људе — није се изменила. Изум за штампање помоћу покретних штампарских слова од Јоханеса Гутенберга отворио је такве нове изгледе за јавно рекламирање да је 1758. године енглески књижевни великан Самјуел Џонсон могао написати: „Рекламе су сада тако бројне да се јако немарно прегледавају, и зато је настала потреба да се привуче пажња величанственошћу обећања и речитошћу која је понекад узвишена а понекад патетична.“ Кад не би било Џонсоновог застарелог срицања, могли бисмо помислити да је те речи саставио данас, у 1992.

Индустријска револуција је рекламирању пружила нови замах. Мноштво нових производа је омогућено потребним купцима, који су сада могли бити достигнути растућом мрежом новина и часописа. С временом су радио и телевизија обухватиле још већу публику. Рекламирање је постало посао с властитим правом. Рекламне агенције биле су основане већ 1812, кад је отворен Reynell and Son у Лондону.

Ако реклама одговара истини, информишући нас о доступним производима или услугама да би се задовољиле праве потребе, она служи доброј сврси. Међутим, то није случај кад прекорачује одговарајуће границе, заводећи нас да купујемо оно што нам није потребно и да узимамо на себе тешке дугове ради тренутног задовољства. „Она ласка, она моли, она уверава, она дозива“, описао ју је један писац, додајући: „Било свесно или подсвесно, реклама утиче на све нас, на боље или на горе.“

На могуће купце често утичу фактори који нису чак ни важни. Рекламери апелују на его; утичу на емоције. Могу представити полуистине. Што је још горе, могу затајити негативна или опасна својства свог производа, показујући при томе озбиљан недостатак бриге за  добробит других — све у име економске конкуренције.

Да ли је економска конкуренција потребна?

Можда мислите, као многи, да је конкуренција неопходна за напредак. И заиста, данас поштена економска конкуренција може на неке начине заштитити потрошача. Али, образовни приручник Psychology and Life изражава сумњу у вези с тим да ли је конкуренција „потребна карактеристика људске природе“, питајући: „Морамо ли једном ногом стајати на врату поражених да бисмо били срећни?“

Иако примећује да људи који су одгајани у конкурентном друштву очигледно „одговарају на изазов да побеђују остале ближње“, овај приручник тврди да конкурентност није урођено психолошко својство. У ствари, конкуренција је, дугорочно гледано контрапродуктивна. Испитивања откривају да она „изазива став победити по сваку цену, који често не води до најквалитетнијег рада“.

Конкуренција, на пример, може изазвати страх од неуспеха. Али страх, било у школи, на радном месту, или другде, заиста не води до доброг успеха. Осим тога, конкуренција може довести до непоштења или варања. Ученици који се претерано такмиче како би добили добре оцене могли би изгубити из вида праву сврху образовања: да их опреми да постану бољи и продуктивнији чланови друштва.

У време свог писања 1930-их, Psychology and Life је навео Самоу као пример углавном неконкурентног друштва. „Људи раде и складиште производе свог рада у једно заједничко складиште из кога свако може узимати према својим потребама“, објашњава се у њему и додаје: „Антрополози извештавају да су такви људи потпуно једнако срећни као и њихови себичнији ближњи у другим деловима света.“

Дакле, користан и успешан економски систем не треба се безусловно заснивати на конкуренцији. Један успешан пословни човек тврди да, док је конкуренција можда корисна за подстицање незрелих људи, зреле особе не би требале да имају потешкоћа у проналажењу мотивације у  самој активности. Радост треба наћи у учењу, у креативности, у усрећивању других, у побољшавању и новим открићима.

Зато је разумљив мудар савет Библије: „Не будимо себични, изазивајући такмичење један с другим, завидећи један другоме“ (Галатима 5:26, NW; Проповедник 4:4).

Ослободити се ради нечега бољег!

Очито је да Сатана употребљава похлепну трговину као средство у тежњи за својим властитим циљевима. Стварајући економске бриге, својим стиском све јаче стеже човечанство. Забринутост због задовољавања материјалних тежњи потискује удовољавање неопходним духовним потребама. Расипнички менталитет који трговина унапређује негативно утиче на средину. Став да се има све и то одмах разара задовољство и срећу. У ствари, оправдани економски интереси, кад нису прилагођени божанским начелима, коначно дегенеришу у користољубље и на крају у похлепу.

Похлепа и претерано користољубље су, међутим, облици идолопоклонства који се не допадају Богу (Колошанима 3:5). Људи који дозвољавају да трговина негативно обликује њихову личност, попут оних који унапређују криву религију и заступају људске владавине, газе по опасном тлу. Они ризикују да постану предмет божанског неодобравања. Исус је упозорио: „Пазите на себе да вам срца никада не отежају прекомерним јелом и пићем и тескобним животним бригама [укључујући економске бриге], и да не би тај дан [Јеховиног суда] изненада, у једном трену, дошао на вас“ (Лука 21:34, NW).

Они који желе бити хришћани морају се ослободити стиска несавршених економских система одбацујући дух који они подстичу и напуштајући себичне економске циљеве. Личности мора обликовати свемоћни Створитељ, а не свемоћни долар. Мора се увек борити за поштење. Задовољство се мора наћи у ономе што неко има, а не у непрестаној тежњи за више (Ефесцима 5:5; 1. Тимотеју 6:6-11; Јеврејима 13:18).

Да би поставили исправне приоритете, хришћани морају повремено испитати своје животне циљеве (Филипљанима 1:9, 10). То се одражава у њиховом избору радног места и образовања њихове деце. Они имају стално у мислима да „све што је на свету — жеља тела и жеља очију и упадљиво истицање својих животних средстава — не потиче од Оца, него потиче од света. Осим тога, свет пролази а тако и жеља његова, а ко врши Божју вољу остаје заувек“. Они себе непрестано подсећају да ће, кад свет прође, светска трговина доживети ’слом Волстрита‘ од чега се она и њени поборници никада неће опоравити (1. Јованова 2:16, 17, NW).

[Оквир на 14. страни]

Под Божјим Краљевством нема економских брига

Нема високих цена због несташица хране: „Земља плод свој даде, благосиља нас Бог, Бог наш.“ „Биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора! Лелујаће се класје као шума Либанска“ (Псалам 67:7; 72:16).

Нема неплаћених рачуна лекару: „Нико од житеља не говори: Болестан сам!“ „Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити; тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати“ (Исаија 33:24; 35:5, 6).

Нема претераних најамнина или хипотекарних исплата: „И они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести. Неће они другима куће за насеље градити, неће они другима винограде садити“ (Исаија 65:21, 22).

Нема поделе на класе богатих и сиромашних: „Многим ће народима он судија бити, избраник далеких силних народа... Сваки ће код своје лозе седети и под својом смоквом, и нико их бунити неће“ (Михеј 4:3, 4).

Нема више неиспуњених потреба било које врсте: „Али који Господа траже не премиче им се нити једно добро.“ „Отвараш руку своју, и обилно ситиш све што живот има“ (Псалам 34:11 [10, ДК]; 145:16).

[Слика на 15. страни]

Под Божјим Краљевством ће економске бриге коначно престати