Перната чуда језера Богорија

Од дописника Пробудите се! из Кеније

ЈЕЗЕРО Богорија је смештено у уској тесној котлини и окружено високим стенама. Неки га означавају као најлепше од свих језера Кеније, и док се нас троје возимо низбрдо у нашем камионету, можемо лако видети зашто. Због богатих залиха алги има блиставо светлозелену боју. Те сићушне биљке успевају због обиља сунчевог светла и топлине која долази од многобројних врућих извора који хране језеро. Језеро Богорија је зато омиљено хранилиште за десетине великих ружичастих фламинга који се хране алгама и доприносе лепоти језера.

Али, фламинзи су само прва од многих пернатих чуда која ћемо ми, то јест Паул, његова жена Паула и ја, видети на нашем камп-путовању. Полако возимо дуж стеновите, исушене западне обале. Млазови паре избацују своје беле пахуљице према небу. Одмах иза, високо на стени која стрчи из воде недалеко од обале, седи још један пернати корисник богатих залиха алги: афрички орао рибар.

„У овом алкаличном језеру нема риба“, објашњава Паул. „Зашто мислите да су онда ови орлови ту?“ упита нас. Одговор је долетео — други орао рибар који носи фламинга ког је ухватио својим оштрим канџама! Сада разумем зашто ове ружичасте лепотице остају на сигурном одстојању од тих седећих грабежљивца!

Орао рибар може се издалека лако препознати. Његова бела глава, леђа, груди и реп у оштром су контрасту с његовим кестењастим трбухом и црним крилима. Кад се налази на алкаличним језерима где нема риба, орао се углавном искључиво храни фламинзима, један пар орлова убија по једног свака два или три дана. Међутим, на слатководним језерима орао рибар се заиста храни рибом. Замислите да шетате дуж обале неког афричког слатководног језера и са неба падне испред вас оброк рибе! Немогуће? Нипошто. Тај белоглави рибар има клизаве канџе и познат је по томе да испушта рибу коју је уловио — на весеље локалних становника!

Али, орао рибар је одличан летач који у ваздуху изводи запањујуће акробације. Пар зна узлетети на висину од 60 метара и затим одједном зграбити један другога за канџе. Укоченим крилима узбудљиво се стрмоглављују, окрећући се код тога око своје осе, све до само 9 метара изнад  воде! Зауставивши стрмоглави пад, поново узлећу користећи струје топлог ваздуха.

Крилати плесачи

Прашњави, каменити пут око јужног руба језера постаје све брдовитији и све теже провозан. Док се пењемо последњим делом пута, пролазимо поред једног пара крунастих ждралова који мирно кљуцају инсекте с великих стабљика траве. Сада је касно поподне и с уздахом олакшања стижемо на наш циљ — аутокамп Маслиново дрво. Смештен на самој југоисточној ивици језера, добродошла је оаза за уморне путнике.

Након ноћног одмора, седимо око јутарње ватре, пијуцкајући врућу кафу. Уто се изненада појавио! Само око један метар изнад нас лепрша мужјак рајске мухарице, марљиво градећи своје гнездо у једном стаблу, само метар од нашег логоришта. „Какав диван дугачак бели реп!“ ускликнула је Паула. Заиста је дугачак. Мужјак је без репних пера само 18 до 19 центиметара дугачак. Али, његова  два репна пера могу бити дугачка до запањујућих 40 центиметара. Иако је релативно мала, рајска мухарица је прави борац. Чак ако се и много веће птице грабљивице усуде да дођу преблизу породичног гнезда, мужјак не оклева с нападом!

„Биће тешко направити добру фотографију њега“, каже Паул док намешта своју камеру. Тај марљиви градитељ гнезда не остаје дуго на једном месту, често лети до напуштене паучине високо на стаблу, која је пуна лишћа. Зашто лети тамо? Да би скупљао лепљиву материју коју користи за градњу свог гнезда. Горљиво тражећи најбоље делове паучине, лети прво амо, онда тамо, изводећи брзе покрете телом на страну тако да својим репом жестоко наметљиво маше. Уживамо у његовом сјајном плесу! Нашавши одговарајуће делове, враћа се гнезду, док његов грациозан реп таласасто лепрша иза њега.

Нешто касније тог јутра опазимо други пар крунастих ждралова. Одлучили су да пасу на ливади испред нашег логоришта, између језера и маслинове шуме. Као једна од највећих источноафричких птица, крунасти ждрал је, када стоји на својим црним, штулама сличним ногама, висок скоро један метар. Његово перје има лепу мешавину беле, кестењасте, црне и сиве боје. Али, његово јединствено обележје може се видети изнад врата. Баршунасто црно чело оивичено је белим и скерлетним подвољцима на лицу — великим меснатим увцима. А круна? Краљевски чуперак накострешених пера сламнате боје. Не изненађује што је био изабран као национална птица суседне Уганде!

„Да ли си икада видео како крунасти ждрал плеше?“ довикнуо ми је Паул издалека. Одмах сам се окренуо према њему. „Шта мислиш о томе?“ шапнуо је док смо им се приближавали. Ждралови гледају један другога, потресајући и сагињући своје елегантне главе, као да учествују у некој необичној краљевској церемонији. Оба крила су отворена и дигнута увис изнад леђа, њихов распон је више од једног метра, неколико минута плешу и на свечани начин изводе пируете.

„Да ли је то свадбена игра?“ шапућем.

„Не, то чине увек“, одговара Паул. „У западној Кенији сам видео јато од стотину или више њих како плешу.“

За време парења мужјак изводи праву представу. (Како би се и могао надати да ће женку импресионирати свакодневним плесом?) Сагнут и згрбљен стоји са само једним испруженим крилом, поносно забацујући главу уназад и с кљуном управљеним према горе испушта свој бучни дубоки зов парења. Заиста импресивно!

Последње чудо

Нерадо спремамо своје ствари и припремамо се за одлазак, не слутећи да нас очекује још једно пернато чудо. Изненада пролети небом крилато створење врло чудног изгледа. То је мужјак Stegenura paradisea. Он истиче свој 28 центиметара дугачак реп, који је посебно намењен парењу. Реп има велику вертикалну избочину која изгледа као јастук испод сукње. Будући да птица има тако тежак ’вертикални стабилизатор‘, не изненађује што се креће таласасто, иако лети правом линијом. Изгледа као авион који се стално колеба због смањене брзине! Али, птица ипак на неки начин успева прецизно да слети, дословно падајући с неба.

Наш је излет био прекратак да бисмо могли видети све у овом подручју. Међутим, побудио је наше цењење за Створитеља и проузроковао да са чежњом очекујемо време кад ће сва земаљска створења живети заједно у миру у савршеној еколошкој равнотежи широм света (Осеа 2:18).

[Мапе на 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КЕНИЈА

Језеро Богорија

Најроби

[Слике на 28. страни]

Крунасти ждрал

Фламинго

„Stegenura paradisea“

Орао рибар