Религиозна слобода у Бугарској
Религиозна слобода у Бугарској
Шест аутобуса из Бугарске, који су превозили 300 делегата на Обласни конгрес „Љубитељи слободе“, стигло је касно увече у четвртак 11. јула 1991. на подручје изван Солуна где је требало да се одржи конгрес. Због грађанског рата у суседној Југославији и тиме проузроченог немира у том подручју, делегати све до последњег тренутка нису могли добити своје визе.
У среду поподне радило је особље амбасаде у Софији прековремено да би могли издати визе. Тако су аутобуси могли управо на време покупити делегате из различитих делова Бугарске да би их одвезли на место одржавања конгреса увече пре него што је конгрес почео у петак, 12. јула.
У то време су Јеховини сведоци у Бугарској још били под забраном. Какво узбуђење је зато за њих било слободно уживати хришћанско друштво у суседној земљи Грчкој! За посетиоце из Бугарске била је припремљена једна дворана на конгресном подручју са лепо декорисаном позорницом (види се на фотографији). Како су радосни и захвални посетиоци били што се готово цели програм одржавао на њиховом језику! Изузетак је била библијска драма. Био је одржан говор од 15 минута у коме је драма сажета на бугарском и тада су се делегати састали са својом грчком браћом да гледају извођење драме.
Врхунац бугарског конгреса био је говор за крштење у суботу пре подне. Присутан је био највећи број од 342 а 39 њих се крстило (неки од њих могу се видети горе како стоје). Делегати су били такође узбуђени издавањем брошуре Духови умрлих — могу ли ти помоћи или ти нашкодити? Да ли заиста постоје? и публикације Моја књига библијских прича на њиховом језику.
Али, највеће од свих узбуђења чекало је делегате убрзо након повратка кући у Бугарску. Мање од недељу дана након конгреса, 17. јула, призната је активност Јеховиних сведока у Бугарској! Изванредно је, да су скупштински објавитељи следећег месеца провели просечно 21,2 сата у служби проповедања. Како срећни можемо бити што још једна земља Источне Европе ужива религиозну слободу!