Странци — глобални проблем

„МИ ИДЕМО у Јоханесбург да тражимо новац јер овде нема посла“, рекао је један радник-мигрант из сеоског подручја Јужне Африке. Он додаје: „Кад би овде било посла, не бисмо се гњавили одлазећи у Јоханесбург.“ Његово дирљиво објашњење показује дилему с којом се суочавају многи странци и радници-мигранти.

Али, већ сам енормитет миграције у последњих неколико деценија забрињава многе. (Види оквир на страни 5.) Шпанске новине El Pais су известиле: „Расизам и ксенофобија су се изненада опет појавили у новој Немачкој.“ Насилне банде, које је штампа описала као неонацистичке скинхедсе, нападају имигранте.

Неки службеници из уреда за имиграцију признају да следе политику искључења. Службеник у уреду за миграцију је у једној азијској земљи изјавио да је његова дужност да ’држи странце напољу‘. И часопис Time, коментаришући о недавној навали избеглица из једне источноевропске земље, наводи изјаву високог службеног лица: „Не желимо да се почну осећати превише угодно, јер желимо да се врате натраг.“

Још немилосрдније биле су напомене новинара у Француској који је био уверен да ’странци који су тамо имигрирали представљају опасност‘. Његово образложење? Они су „друге расе, [говоре] другим језицима и [имају] друге вредности“. Његов закључак? „Требало би да их депортујемо колико год можемо, [а] остатак изолујемо.“

Код таквих противстраначких расположења која их окружују, није никакво чудо што се странци суочавају са зидом предрасуде од стране мештана који се осећају угрожени услед изненадне навале странаца. Типичан за то је пример једног бесног локалног Израелца који се жалио над чињеницом да „кућевласници дају предност совјетским имигрантима“ јер добијају од владе финансијску подршку кад се доселе у Израел. Као последица тога, локални грађани су због повећања кирије присиљени да се иселе из својих станова.

Није тајна да странци често прихватају ниже послове које локални грађани презиру. Дакле, многе придошлице морају да раде под тешким условима за јако слабе плате — нарочито ако су илегални имигранти. Надаље, странци због свог статуса често на радном месту подносе многе дискриминације.

Већина се имиграната, без обзира ко су или где се покушавају населити, суочава с болним процесом лечења својих одрезаних корена и стварања нових веза за будућност. Према часопису U.S.News & World Report странци „често почињу да се осећају искључени и поражени“. За неке је тај напор превелик. О таквима у извештају надаље пише: „Трагедију због губитка прве домовине погоршава неуспех да се пронађе друга.“ Код многих је ово осећање дислокације у великој мери повезано с огромним задатком хватања у коштац с новим језиком.

Како се каже...?

Да ли сте икад морали да учите други језик и да се прилагодите другој култури? Како је то деловало на вас? Највероватније је „коначан резултат ваших напора изједајуће осећање непотпуности“, одговара Станислав  Баранчак, пољски имигрант и писац у Сједињеним Америчким Државама. Да, језик је основни предуслов да би могао постати функционални члан друштва. Учење новог језика је можда посебно непријатан аспект уклапања, нарочито за странца старијег доба.

За те имигранте учење језика често представља зачарани круг. Часопис Aging каже да немогућност савладавања губитка језика и културе код странаца често проузрокује депресију, која им опет не дозвољава да се концентришу на потребу учења новог језика. Странац коначно са све мање воље прихвата ризик а понекад и понижење учења језика. Проблем се повећава онда кад деца усвајају језик и културу много брже него њихови родитељи. Због тога често долази до трвења као и до генерацијског јаза у имигрантским породицама, то јест, ако цела породица мигрира заједно.

Разорене породице

Један од најмање документованих а ипак најтрагичнијих резултата масовне миграције је страшни ефекат који она оставља на породично јединство. Није редак случај да се породице разиђу кад један или оба родитеља оставе своју децу на бризи осталим члановима породице, док они другде траже  боље економске услове. Second Carnegie Inquiry Into Poverty and Development in Southern Africa долази до закључка да овај начин миграције „изопачује... породичну структуру“. У извештају су документовани специфични случајеви о томе како су се породице распале кад су поједини чланови породице одвојено мигрирали.

Ово су само неки од проблема с којима се странци по свету суочавају, а да и не говоримо о трошку миграције, легализовању пресељења и одлукама које се морају донети што се тиче здравља, становања, образовања, и других чланова породице.

Зашто странци, упркос свим тим тешкоћама, уопште желе да мигрирају?

[Оквир на 4. страни]

Партнери на послу

ИАКО постоје извесни проблеми повезани с необузданом навалом странаца, постоје и многи докази који показују да у много случајева странци представљају добитак за земљу која их прихвата.

„Западна Немачка и њени страни радници су очигледно имали користи једни од других“, каже часопис Time, додајући како „челичане Рура и покретну траку Мерцедеса изван Штутгарта одржавају страни радници“. А према National Geographicu, „индустрија конфекције у Њујорку пропала би“ без коришћења имигрантске радне снаге.

Економисти увиђају драгоцени допринос који ти мигранти дају њиховим земљама домаћинима. Турци, Пакистанци и Алжирци у Европи су, упркос томе што трпе страшне предрасуде, научили да се прилагоде. „Они се сналазе“, каже U.S.News & World Report, и даље ће се сналазити „све док Европа... искључиво из економских разлога, буде увиђала да су јој потребни“.

Странци, који су жељни успеха у својој новој земљи, уопште су више него домаћи спремни да не зависе много од туђе помоћи и да се не обраћају системима државне социјалне помоћи. „Ништа није тако неосновано као оптужба да имигранти падају на терет државне помоћи“, рекао је један амерички саветник из уреда за миграцију који је решио случајеве више од 3 000 странаца.

Странци који настоје да уреде своју околину често реновирају читаво суседство. Кад је у Јужној Африци, након избијања рата у Анголи и Мозамбику, дошло до изненадне навале португалских избеглица, португалска заједница је у Јоханесбургу преузела и дотерала читава предграђа.

[Оквир на 5. страни]

Неки значајнији миграциони статистички подаци:

▶ 4,5 милиона миграната, укључујући један и по милиона Североафриканаца сачињавају 8 посто становништва Француске

▶ На само једном сектору мексичко-америчке границе, 800 граничних патролних службеника сваке ноћи ухапси у просеку 1 500 илегалних имиграната

▶ Отприлике 20 посто становништва Аустралије рођени су странци

▶ У Западној Европи вероватно ради илегално милион Пољака

▶ Последњу годину је у Јужну Африку по уговору о раду легално мигрирало 350 000 људи. Број илегалних странаца износи око 1,2 милиона

▶ Године 1990. је у Израел имигрирало најмање 185 000 совјетских Јевреја

▶ Од 1975. се у Сједињене Америчке Државе преселило преко 900 000 југоисточних Азијата

▶ Сваке седмице из Хонг Конга емигрира најмање хиљаду људи