Странци — како им можете помоћи?

НОВИНАР Гинтер Валраф (Günter Wallraff) прерушио се у турског радника и напорно радио у једној немачкој челичани. Кад је објавио своја открића с обзиром на поступање према страним, или гостујућим, радницима, јавност је била и шокирана и бесна. Он је документовао случај за случајем нападне дискриминације и понижавајуће предрасуде према страним радницима. Једном приликом је био очевидац кад је турским радницима било наређено да раде у опасном подручју упркос сиренама за опасност и упаљеним црвеним светлима. Кад се један човек уплашио и желео да напусти то подручје, запретили су му да ће изгубити посао.

Валрафова искуства сликовито су разоткрила положај имиграната. Док саосећајни грађани постају свеснији проблема с којима се странци суочавају, многе занима шта би могли учинити како би помогли имигранту и његовој породици.

Прихватите нас такве какви смо

Избегавајте предрасуде. Ништа тако брзо не подиже зид сумње и несношљивости између домаћина и странца као општа предрасуда. „[Култура] искривљава наше гледиште о томе како други људи нешто чине, нарочито онда кад се њихове навике разликују... од наших прихваћених норми“, каже писац Бен Левитас (Ben Levitas) у својој књизи Tribal Life Today. По њему те разлике „нас често наводе да будемо критични према начину на који други поступају“. Хелен, корејска имигранткиња у Канади, још се јасно сећа дана кад је њена учитељица љутито викала на њу јер није извршила задатак који је био постављен разреду. „Она није била свесна да је ја нисам могла разумети“, каже Хелен, која се тада осећала јако повређеном.

Неразумевања и унапред створена мишљења у погледу других националности често се темеље пре на фикцији него на чињеници. Аутори Милдред Сикема (Mildred Sikkema) и Агнис Нијекава-Хауард (Agnes Niyekawa-Howard) у својој књизи Cross-Cultural Learning & Self-Growth, говоре о једном америчком професору који је своје нове стране студенте подвргавао испитивању причајући им једну шалу. Затим би пазио на њихову реакцију. Ако се студенти не би насмејали, били би одмах послати на течај енглеског. „[Професор] чини се није био свестан„, кажу аутори, „да разумевање америчке шале захтева добро познавање америчке културе и језика... Оно што људи једне културе могу сматрати смешним, [други] би могли схватити нечим неукусним.“ Такви добронамерни поступци од стране мештана откривају недостатак увида у опхођењу са странцима.

Странац ће вам бити захвалан ако га прихватите као таквог, без предрасуде. Такав поступак је у складу с водећим  начелом које је Исус изрекао: „Љуби... ближњега свога као самога себе“ (Лука 10:27). Јасуши Хигашисава, правник у Токију, Јапан, који је имао много посла са странцима, препоручује да је „блиски контакт с људима других култура најбољи лек против предрасуде“. Такав контакт отвара такође многе даљње могућности да се имигранту помогне.

Практична помоћ

Постоји много тога што странац жели сазнати о својој новој домовини — како доћи до стана, научити језик, уписати децу у школу, користити здравствене и социјалне услуге. Ви га можете поштедети многих непотребних брига и напора тиме што ћете му пренети оно што вам је познато.

Можете ли, на пример, помоћи странцу да пронађе агенције или организације које ће му помоћи да се прилагоди језику и култури? Или, можда можете пратити имигранткињу приликом њених првих неколико одлазака у куповину како бисте јој помогли да препозна прехрамбене производе и кућне потрепштине? А шта је с давањем савета имигрантској породици која мора проћи често компликоване формалности у вези с дозволом о боравку, запошљавањем, испуњавањем изјава о порезу и томе слично? (Види фусноту у оквиру.)

Неко на кога се може ослонити

Увек је корисно ако се питамо: ’Како бих желео да се са мном поступа, кад бих се налазио у другој земљи?‘ „Све... што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“, рекао је Исус у познатом златном правилу (Матеј 7:12). Многи странци били би веома захвални кад би се могли спријатељити с неким на кога се могу ослонити у време искушавајућег искуства прилагођавања и уклапања. Таква гостољубивост од стране мештана доноси обостране користи. Друго библијско начело гласи: „Више је среће у давању, него у примању“ (Дела апостолска 20:35, New World Translation).

Најбољи дар, који као Јеховин сведок можеш дати странцу, је изглед да постане део уједињеног братства. Готово је сигурно да ћете за странца моћи да набавите неко изграђујуће градиво на његовом језику.

Наравно, одговорност за успешну миграцију првенствено лежи на странцу. Ипак, с мало пажње, постоји много тога што бисте ви могли учинити да се он осећа као код куће, и на тај начин омогућити да његово искуство пресељења буде мање трауматично, чак задовољавајуће.

[Истакнути текст на 11. страни]

„Ми претпостављамо да људи друге културе... гледају, осећају и размишљају као ми... Много неразумевања ствара претпоставка да су наше реакције универзалне“ (Cross-Cultural Learning & Self-Growth).

[Истакнути текст на 12. страни]

Један студент је након проведеног времена на острву Гуаму рекао: ’Постао сам толерантнији према новим или другачијим начинима како се нешто може учинити‘ (Cross-Cultural Learning & Self-Growth).

[Оквир на 12. страни]

Странцу можете помоћи да...

▶ се досели тако да му будете гостољубив сусед

▶ ступи у везу с властима ако се ради о добијању дозволе за боравак a

▶ попуни формуларе за порез b

▶ ступи у контак с организацијама које помажу да се упозна локална култура и научи језик

▶ добије смештај

▶ користи здравствене и социјалне услуге

▶ упише децу у школу

▶ потребну робу купује по прикладним ценама

▶ нађе запослење

[Фусноте]