Странци — како се могу снаћи?

„ГЛЕДАЈТЕ“, узвратио је 17-годишњи Јарослав, уморан од задиркивања зато што је Украјинац, „моји су родитељи дошли овамо [као] избеглице.“ Објаснио је да су они напустили своју земљу и чак ако би и хтели, сада се више не би могли вратити натраг. Ово искуство, које је аутор Џон Браун документовао у својој књизи The Un-melting Pot, открива типичну борбу за прихватање, коју морају издржати многи имигранти и странци. Овај младић је на болан начин научио да му ништа не помаже да се оправдава да је странац. На крају је одлучио да користи приступ ’прихватите ме таквог какав јесам‘ — и то је деловало!

Предрасуда, сумња и нетрпељивост су реалности с којима се странци морају суочити. Ипак, ако сте странац, постоје позитивни кораци које можете предузети а који ће вам помоћи да савладате прелазно време.

Мотиви и ставови

Ако сте схватили да ћете се у свом новом животу суочити с предрасудом, а можда и с одбијањем, можете према томе прилагодити своје реакције. Розмери, енглеска имигранткиња у Јапану, прича из прве руке своје искуство. „Немојте се узнемиравати кад мештани заједљиво пребацују о вашој домовини“, упозорава она, додајући: „Потисните снажну тежњу да браните себе, своју земљу и своје порекло. С временом ће вас људи просуђивати према вашем понашању у свакодневном животу и ставовима и напустиће своје предрасуде. То ће можда потрајати годинама.“

Не заборавите, мештани су веома осетљиви на ваше мотиве због којих желите живети у њиховој земљи. Дописник Пробудите се! из Немачке, која сада има велики број имиграната из Источне Европе, каже: „Проблем прилагођавања животу у новој земљи зависи од нечијег мотива због кога је емигрирао. Особе које за то имају добар разлог, жељне да нову земљу учине својим домом, обично имају потицај да науче језик и да се прилагоде најбоље што могу. Они који своје пресељење сматрају само привременим или који су подстакнути искључиво размишљањима о економским предностима убрзо се разочарају. Они се зато не труде много како би се прилагодили, што води до осећања разочараности и код њих и код оних који с њима контактирају.“ Наравно, то не значи да се имигранти никада не би смели вратити у своју домовину ако је то оно што желе.

Ипак, ставови и мотиви странца могу поспешити или упропастити процес асимилације. Ако сте странац, будите свесни да међу мештанима постоји, како износи U.S.News & World Report, снажно уверење да „странци растапају етнички лепак који нације држи заједно“. Али, ако се као странац покажете вредним и дате свој допринос, вашим ће домаћинима бити много лакше да вас прихвате и да вам чак искажу пријатељство. Као што Розмери, раније споменута имигранткиња, објашњава: „Они желе да будете странац, али такође желе да вам се свиђа оно што и њима.“

Неки проблеми с којима ћете се као имигрант суочити могу се спречити, ако не избећи, тиме да што је могуће више сазнате о вашем будућем одредишту. Читање, проучавање и разговарање с другима у вези земље, обичаја и културе много ће вам  помоћи да се припремите на културни шок који ћете неминовно доживети.

Наравно, да бисте стекли поштовање локалног становништва, неопходно је да пријавите своје пресељење. У очима многих, илегални странци представљају непријатности и опасност. У најбољем случају их сматрају јефтином радном снагом, која само чека да буде немилосрдно експлоатисана. Успешни имигранти кажу да се исплати ако предузмете све што је могуће како бисте легализовали своју присутност. Док вам надлежне имиграцијске власти постављају питања, чиста, пријатна појава је неопходна да би се стекао повољан утисак. Сарађујте и будите јасни.

Ипак, постоји још много тога што ви, као странац, можете учинити да бисте ублажили бол прилагођавања у новој земљи.

Раширите се

Већина придошлица природно нагиње томе да се збију заједно у својим властитим заједницама. У Њујорку постоје, на пример, читаве четврти са припадницима претежно једне националности — Мала Италија, Кинеска четврт, Јеврејска област, да споменемо само неке. Такве заједнице пружају неопходне олакшице које код имигранта стварају осећање да је код куће — полазну тачку за откривање нових хоризоната.

Неки се, нажалост, на тај начин повлаче и одрежу од могућности и предности које би им заиста могле помоћи. „Ако одбацивање и удаљавање од домаће културе постане омиљен начин савладавања новог... начина живота“, каже часопис Psychology of Women Quarterly, „процес прилагођавања можда никад неће бити успешно довршен.“

Насупрот томе, већина странаца који су били довољно отворени да се целим срцем предају друштву својих домаћина, извештавају да је то јако обогатило њихов живот. Група америчких студената, која је неколико седмица обављала студију о повезности култура на микронезијском острву Гуаму, коментарисала је како је то проширило њихово гледиште о другим културама. „На различитост гледам са занимањем и радозналошћу, а не као на опасност“, признао је један студент. Други је рекао: „Своју културу почињем посматрати у правом светлу... Испитујем вредности и ствари које сам раније сматрао нечим само по себи разумљивим... Могао сам то научити од људи овде на Гуаму.“

Међутим, да би се могле извући користи из могућности која се нуди, морају се испунити неки основни предуслови.

Кључеви за уклапање

„Учење језика земље домаћина води до брже и лакше адаптације... јер оно дозвољава имигранту интензивније узајамно деловање с главном струјом.“ Тако препоручује часопис Psychology of Women Quarterly. Ипак, подсетите се! Учити језик није лаган  процес. „На почетку ми је било тешко“, присећа се Џорџ, имигрант у Јапану. „Смејали би ми се кад бих погрешио, али не би ми помогли.“ Џорџ се због тога није преплашио, већ је где год би ишао носио са собом транзистор и слушао јапанске радио-емисије. Он додаје: „Установио сам да ми је много читања помогло да упознам језик.“

Језик једне нације представља врата у њену културу. Ако сте коначно и научили језик, далеко је теже прилагодити се новој култури. Код тога се захтева одређени степен уравнотежености. Странац који жели успети мора бити спреман на борбу с упознавањем нове културе, док истовремено не повређује своју властиту личност и самопоштовање. Као што је југословенски писац Милован Ђилас рекао: „Човек може оставити све — дом, земљу, имање — али не може оставити себе.“ Наћи ту равнотежу представља велики изазов.

Породично јединство

Свако другачије реагује на нову средину. Разумљиво је да старији људи налазе како су њихова домаћа култура и језик дубоко у њима укорењени. Међутим, деца много брже усвајају језик и културу. Убрзо, она могу преузети улогу својих родитеља, док се њихови родитељи често нађу у позицији ученика. Ова неприродна измена улога често доводи до конфликата унутар породице. Родитељи можда мисле да губе поштовање, док деца постају озлојеђена што им се натурава ’старомодна‘ култура њихових родитеља. Како могу, дакле, стране породице савладати ове повећане притиске?

Као прво, родитељи треба да рачунају на последицу коју ће нова средина оставити на њихову децу. То значи да треба да се потруде да се уклопе заједно са својом децом — не очекујући од њих да живе у једној култури а да ипак буду верна другој. Овај уступак тражи проницљивост од стране родитеља имиграната, али то пуно доприноси спречавању затегнутости у дому. Једно библијско начело овако каже: „Мудрошћу се кућа диже, а разумом утврђује“ (Пословице 24:3).

Једнако тако, деца треба да схвате да су њихови родитељи, иако су дошли из друге културе, прошли животну школу и да су зато далеко искуснији од њих. Долично поштовање које им се одаје много доприноси осигурању мирног породичног живота.

Дакле, упркос сложености уклапања, постоји много тога што ви, као странац, можете учинити како бисте то искуство применили у своју корист. Успешан млади португалски имигрант по имену Тони сажима то на следећи начин: „Премда сам наишао на многе тешкоће, напослетку сам био обогаћен. Разумевање два језика и две културе јако је проширило мој поглед на живот.“

[Оквир на 10. страни]

Како се странци могу снаћи?

Треба...

▶ научити језик

▶ прихватити и упознати нову културу

▶ прилагодити се локалним обичајима

▶ проучавати своју нову средину и интересовати се за њу

▶ потрудити се да се уклопите као породица

▶ сарађивати с властима; учинити све што је у вашој моћи да легализујете свој статус

Немојте...

▶ повући се од своје нове средине

▶ сматрати своју културу супериорнијом

▶ ставити новац и материјални посед на прво место у свом животу

▶ очекивати од своје деце да се држе ваше првобитне културе

▶ гледати презирно своје родитеље јер су другог порекла

▶ мигрирати одвојено од своје породице, ако то можете избећи

[Слика на 9. страни]

Ако научите језик своје нове домовине, проширићете своје контакте