Шта каже Библија

Молитве — стално понављане или спонтане?

ЏАМБО-ЏЕТ је летео на висини од 12 500 метара. Испод су лежале хладне воде Пацифика. Изненада је један мотор престао да ради. Затим су преостала три изгубила снагу. Авион је у два минута нагло изгубио десет километара висине! Али, на 2 700 метара висине авион је поново добио снагу и сигурно стигао до Сан Франциска. Један путник је с уздахом рекао: „Молио сам се снажније него икада у животу.“

У време велике несреће, опасности или дубоке туге, многи се људи, чак и нерелигиозни, обраћају Свемоћноме за помоћ. Насупрот томе, религиозни редовно у црквама и храмовима или код куће понављају уобичајене молитве. Многи изговарају Оченаше и Здраво Марије уз помоћ бројаница. Други користе молитвенике. Милиони Оријенталаца врте точкове у којима су молитве, као средство за брзо понављање молитви.

Јесте ли се икада питали: „Како би требало да се молимо? Да ли молитве треба стално да се понављају или да буду спонтане?

Каква треба да буде молитва?

Претпоставимо да вас ваш вољени отац који живи у другој земљи подстиче да му телефонирате кад год желите — бесплатно. Зар не бисте често звали? Зар не бисте уживали у одржавању, чак и јачању ваше драгоцене везе? Зар не бисте разговарали о вашим бригама и изразили дубоку захвалност за сву помоћ и охрабрење које вам је давао кроз цели живот? Овакав лични однос био би за вас велико благо, зар не?

У вашим телефонским разговорима могли бисте увек изнова споменути неке ствари, али не бисте се изражавали читајући из књиге или формално понављајући самог себе, зар не? Зато ни молитва хришћанина не треба да буде таква. У ствари Христ Исус је рекао да молитве ни приближно не треба да буду такве.

Шта је рекао Исус Христ?

„Кад се молите, не умножавајте празне речи као паганци, који мисле да ће на силу речи својих бити услишени“ a (Матеј 6:7). Други преводи то изражавају овако: „У својим молитвама не брбљајте као пагани“ (The New English Bible). „У мољењу не гомилајте празне фразе као што чине незнабошци“ (Revised Standard Version).

Неки људи бркају глагољивост са побожношћу,  речитост са оданошћу, понављање и дужину са зајемченим одговором. Међутим, Бог не мери вредност молитве у јардима или метрима. Исус очито није желео да његови следбеници користе строге формуле или да набрајају молитве. Према томе, од какве су трајне вредности бројанице, молитвеници или точкови молитве?

Након што је рекао горе наведено, Исус је даље својим ученицима дао узор-молитву — добро познату Господову молитву (Матеј 6:9-13). Али, да ли је одредио да наставе механички да понављају те исте речи? Не. У ствари, када је годину дана касније поново изговорио ту молитву, ни Исус није користио сасвим исте речи (Лука 11:2-4). Постоји ли икакав извештај да су рани хришћани чинили тако или да су понављали друге формалне молитве? Поново, не!

Да ли то значи да не можемо исту ствар или молбу поновити много пута? Никако не, јер Исус је такође рекао: „Молите непрестано, и даће вам се; тражите непрестано, и наћи ћете“ (Матеј 7:7, NW). Често је потребно да за исту ствар молимо много пута. Јехова из тога види колико смо ревни у својим молбама и колико нам је до тога стало.

На пример, у петом веку пре н. е. у Вавилону је живео, као члан јеврејске заједнице у изгнанству, одан човек по имену Нехемија. Он је био пехарник персијског краља. Кад је чуо да његови рођаци, насељеници у Јудеји, лоше живе, молио се „дан и ноћ“ за њихово избављење (Нехемија 1:6). Његове молитве биле су повољно услишене. Јехова је подстакнуо саосећајног персијског владара да Нехемији да̂ овлашћење да отпутује у Јерусалим како би уредио ствари. То је и учинио на срећу свог народа и одржање њихове вере (Нехемија 1:3–2:8).

Како помаже искрена молитва

Иако је Највиша Сила у свемиру, Јехова позива своју „децу“ да му се срдачно приближе. „Приближите се Богу, и он ће се вама приближити“, каже Исусов ученик Јаков (Јаков 4:8). Али, како? Па, морамо молити у Исусово име (Јован 14:6, 14). Осим тога, као што је Павле навео: „А без вере није могуће угодити Богу, јер онај који хоће да дође к Богу треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6).

Они који имају проблеме, па чак и они који су починили озбиљне погрешке, могу га молити и примити помоћ и опроштење. Исус је то објаснио причом о религиозном вођи који је, кад се молио, захваљивао Богу што је светији од других; али порезник (у оно време омрзнут и сматран озбиљним преступником) једноставно је рекао: „Боже, буди милостив мени грешноме!“ Та једноставна, искрена молитва сигурно није дошла из књиге. А Исус је осудио религиозног лицемера, али је за овог другог рекао: „Који се сам понизује биће уздигнут“ (Лука 18:10-14).

Ружни светски трендови проузроковали су да су многи забринути и пате од депресије. Хришћани се могу чак јадно осећати у вези свог положаја пред Богом. Али, редовно, учестало, спонтано обраћање Јехови за помоћ, може чинити чуда. Павле је написао: „Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале! И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:6, 7).

Молба значи искрено умољавање, усрдно мољење Бога за помоћ, изливање својих срца пред њим, као што би учинило дете пред родитељем пуним љубави и разумевања. Такве молитве не произилазе из књига, нити се механички понављају. Оне произилазе из срца̂ којима треба помоћ и имају истинску веру у Јехову, који ’молитве услишује‘ (Псалам 65:3).

[Фуснота]

[Извор слике на 20. страни]

Цртежи Албрехта Дирера/Dover Publications, Inc.