Научити живети с артритисом

Од дописника Пробудите се! из Британије

Давид, стар 72 године, тешко се креће. Деформисани лактови и ручни зглобови одражавају онеспособљавајуће ефекте болести тако уобичајене међу старијима.

Пеги, у својим касним 60-им, тешко хода. И она пати, како показују њене деформисане руке. Ипак, она успева да обави неке кућне послове и ужива у хеклању.

Иса, привезана за своја инвалидска колица већ 37 година, мало може учинити за себе. Међутим, њен заразан осмех говори о изванредној виталности.

ДАВИД, Пеги и Иса — троје између приближно шест милиона Британаца који пате од артритиса. Према лондонском The Timesu, та болест је сваке године „одговорна за губитак 88 милиона радних дана... далеко више од губитака проузрокованих штрајковима“. Артритис је британски „највећи појединачни узрок инвалидитета“.

Ма где да живите, артритис може напасти. Ниједно подручје на свету није заштићено. Лекар Вернон Колман (Vernon Coleman) пише о тој болести: „Мало болести напада тако много људи... Мало их проузрокује тако много болова и радне неспособности, и мало их је предмет тако много митова и тако великих неспоразума.“ (Види оквир на страни 14.)

Не изненађује што је за многе артритичаре, као што је Давид, живот депримирајућ. С друге стране, Пеги, Иса и други се суочавају са својом инвалидношћу, чак су оптимистични. Како је то могуће? Шта је с вама? Ако сте артритичар, или мислите да јесте, које кораке можете предузети који ће вам помоћи да се успешно суочите са том болешћу?

Ако сте жртва

Пре свега, прибавите рану дијагнозу. „Не може се довољно нагласити“, каже The Arthritis Book, „да рана дијагноза може помоћи да се умањи каснија бол и инвалидност.“ Да, лечење артритиса је заиста „борба за време“. Др Колман се слаже: „Ако се... лечење започне рано и са жаром, изгледи су далеко већи.“

Зато немојте одуговлачити. Сазнајте детаље о свом здравственом проблему. Затим, ако је то артритис, учините припреме да започнете лечење без одлагања.

Борити се с болом

За оне који пате од артритиса, смањивање бола је од велике важности. Ипак, у неким случајевима артрозе, неки лекари пружају следећи савет: ’Подносите бол.‘ Зашто? Зато што аналгетици потискују природне алармирајуће сигнале тела. Занемаривање тих сигнала може водити до непоправљивог оштећења зглоба.

Треба узети у обзир и пропратна дејства таквог лека за ублажавање болова. The Lancet је упозорио да се „ризик примања [у  болницу] са крварећим пептичним улкусом... знатно повећао код оних који узимају NANSAID-е [неаспиринске нестероидне лекове против упале]“. Зато се многи одлучују да своју употребу лекова сведу на најмању меру. Неки проналазе олакшање од болова тако што се концентришу на ствари које заокупљују њихово занимање. Nursing Mirror запажа: „Одвраћање се може употребити као чулни штит скретањем пажње и усредсређивањем на нешто што није повезано с болом.“

То не значи да се саветује избегавање свих аналгетика. Пропуст да се потисне бол може у неким случајевима одвратити од употребе зглобова који боле, што води до укочености, атрофије и коначног губитка функције тог зглоба. За олакшање болова навелико се користе NANSAID и аспирин. Они се преписују и за смањивање отицања и упале. Многи који пате од артритиса и њихови лекари сматрају и једне и друге ефикасним.

Међутим, с обзиром на потенцијалне опасности, сазнајте што је више могуће о лечењу пре него што га прихватите. Установите који су ризици. Разговарајте о томе са својим лекаром.

Иако јака хладноћа и влага не проузрокују артритис, чини се да климатски фактори утичу на степен болова које осећају такви болесници. Зато је некима пресељење у топло, суво поднебље донело олакшање. Али, ако је таква промена непрактична, постоје неке алтернативе.

Др Фредерик Мекдафи (Frederic McDuffie), вођа у истраживању реуматоидног артритиса, запажа да директна „апликација хладноће и топлине такође може бити корисна“. У једној студији, пацијенти су 20 минута држали врећу с ледом на зглобовима колена погођеним реуматоидним артритисом. То су радили три пута дневно кроз четири седмице, те су известили о слободнијем кретању без болова и повећаној снази мишића. Показали су већу агилност и боље су спавали. Зашто? Мекдафи објашњава да „хладноћа смањује пренос импулса̂ бола кроз живце“.

Нажалост, оно што је добро за једну особу може се показати неделотворним за другу. Многи који пате од артритиса налазе да им помаже умерена масажа. Иса је рекла: „Кад ме муче болови, кажем мужу да доста снажно трља то подручје. То боли, али понекад олакша болове.“

И лечење топлином се сматра корисним. Неки лекари препоручују употребу термофора или термо-јастучића за олакшавање болова. Реуматолог др Ф. Дадли Харт (F. Dudley Hart) објашњава: „Топлина опушта мишиће, смањује укоченост и олакшава болове.“

’Употреби или губиш‘!

„Једна од најважнијих ствари... која помаже код вашег артритиса је... вежбање“, наводи The Arthritis Helpbook. ’Да‘, кажете, ’али то је тако болно.‘ Истина, али тежите за равнотежом.

Ходање, пливање и вожња бициклом су омиљени облици општег вежбања. Међутим, да би ваше вежбање било заиста ефикасно, биће вам потребан програм обликован према вашој врсти артритиса. Разговарајте о томе са својим лекаром или физиотерапеутом како бисте утврдили који ће вам покрети најбоље помоћи.

Кад за време вежбања осетите бол, начините кратку паузу. Ако су ваши погођени зглобови топли и упаљени, треба да престанете с вежбањем за неко време — могло би бити превише напорно. Упамтите, ваш циљ треба да буде покретљивост пре него снага. Покретање зглобова кроз што је могуће већи опсег покрета̂ бар два пута дневно може бити од помоћи за непрестано слободно кретање.

Лек на помолу?

„Лек за артритис ’веома близу‘“, објавио је ливерпулски Daily Post још 28. маја 1980. Међутим, извештај који је следио приметио је да „није постављена никаква коначна временска граница“.

Више од 12 година касније, истраживање се наставља. Што се тиче реуматоидног артритиса, сада се пажња усредсређује на стварање лекова за утицање на  „неисправне“ гене за које се верује да проузрокују ту болест. Професор Равиндер Маини (Ravinder Maini) из Савета за артритис и реуматизам нада се да ће они бити доступни „за пет до 10 година“.

У међувремену, да би обновиле покретљивост и олакшале патње, неке жртве артритиса су се одлучиле за хируршко замењивање зглобова. Други налазе да им помажу неке дијете. Акупунктура, хомеопатија и остеопатија, све има своје поборнике на подручју артритиса.

Мишљења о исправном лечењу веома се разликују. Професионални медицинари су неке врсте означили „надрилекарством“ само зато што се таква лечења сматрају непризнатим, а не зато што им мањка ефикасност. Међутим, онима који пате од артритиса нуди се мноштво такозваних лекова сумњиве вредности.

Медицина за сада није пронашла лек за ту онеспособљавајућу болест. Зато је мудро пажљиво одвагнути све чиниоце код бирања одређеног облика лечења. Кад то учините, држите се онога што је за вас најбоље.

Како други могу помоћи

Ако је ваш рођак или пријатељ артритичар, можете учинити много тога да му помогнете у суочавању са ограничењима која доживљава. Како?

Иако живи сама, Пеги налази да су јој њена деца од велике помоћи. Они писмима и телефоном одржавају сталну тесну везу. Кад год је посете њене кћери, које живе у иностранству, оне радосно помажу код спремања и других кућних послова који су за њу сада претешки. Њена унука тинејџерског узраста свраћа сваке седмице да се побрине за теже послове код чишћења куће.

Давидова супруга сада показује више активног занимања у вођењу бриге о њему. Уз упутства једне медицинске сестре, научила је како да му помогне код његове личне хигијене. Давид је сада срећнији, па су њих двоје у стању да више ствари обављају заједно.

 „Већину ствари које раде други људи“, рекла је Иса пре своје смрти, „ја сама не могу учинити.“ Како је зато добродошла љубазна брига њеног мужа, који ју је прао, облачио и чак чешљао!

Они који пате од артритиса обично цене сваку независност коју им још увек дозвољава њихова болест. Рођаци и пријатељи треба да избегавају да то наруше. Оно што је најпотребније, према др Хату, јесте „практично саосећање и умирење“. Дакле, учините нешто за онога ко пати што он сам не може учинити. Кратке посете, охрабрујуће речи и помоћ код кућних послова и куповине изазивају највеће цењење.

Развијте оптимистички став

’Уз болест као што је артритис, то је лакше рећи него учинити‘, можда ћете рећи. То је тачно, али много зависи од тога како ви, ваши рођаци и пријатељи гледате на будућност.

Погледајмо пример Пеги и Исе. Иса је рекла: „Престала сам бринути о својој инвалидности.“ Уместо тога, она и Пеги тражиле су прилике да помажу другима. Пеги проводи време вршећи охрабрујуће посете код својих суседа. Иса је, уз помоћ своје деце и унучади, редовно учествовала у говорењу другима о обећањима предсказаним у Библији. Пеги је једна од Јеховиних сведока, као што је била и Иса.

Да, Пеги и Иса су пронашле много утехе у обећању које ће се ускоро испунити да се „нико ко живи у нашој земљи више никада неће жалити да је болестан“ (Исаија 33:24, Today’s English Version). Како ће то бити срећан дан за оне који пате од артритиса!

[Оквир на 14. страни]

Реуматизам или артритис?

Сви ми с времена на време доживљавамо болове. Можда их одбацујемо као „додир реуматизма“. Медицински гледано, реуматизам је уопште опис око 200 или више болних стања, иако само око половине спада у групу артритиса. Четири уобичајена облика артритиса су:

Артроза (дегенеративни артритис или остеоартроза) јавља се углавном код старијих особа и карактеришу је дегенерација хрскавице зглоба, повећање кости на крајевима зглоба и промене у синовијалној опни зглоба која лучи течност. „Кад смо стари 65 година, 80 посто нас може очекивати да ће имати остеоартритичне промене на једном или више зглобова; четвртина нас ће до извесне мере патити од болова и инвалидности услед тих промена“ (New Scientist).

Реуматоидни артритис је обично индициран упалом многих зглобова и њихових опни које луче течност и атрофијом, или слабљењем, мишића и костију које окружују зглоб. То понекад може бити последица неке повреде. „Може започети у било које доба, али је чешће код жена него код мушкараца у односу од око 3:1“ (Nursing Mirror).

Анкилозирајући спондилартритис (или спинални артритис) „погађа кичму углавном водећи до укочених или ’палица‘ леђа... чешће код мушкараца“ (101 Questions and Answers About Arthritis).

Гихт је наследни облик артритиса обележен порастом мокраћне киселине (hyperuremia) у крви што доводи до напада акутног артритиса који обично укључује појединачне зглобове, након чега следи потпуно јењавање симптома болести. „Мушкарци су погођени око 20 пута чешће од жена“ (Nursing Mirror).

[Оквир на 15. страни]

ДИЈЕТА ЗА АРТРИТИС?

Следећи изводи из књига и новинских извештаја откривају раширено неслагање међу стручњацима. Зато је неопходна лична процена и одлука.

„Важно је оно што не једете... Немојте јести: Месо у свим облицима, укључујући супу од меса; воће било које врсте; млечне производе... жуманце јајета; сирће, или било коју другу киселину; бибер... у било ком облику; оштре зачине; чоколаду; суве пржене орахе; акохолна пића, посебно вино; газирана пића... све адитиве, конзервансе, хемијске препарате, посебно не моно-натријум глутаминат“ (New Hope for the Arthritic, 1976).

„Најбоља могућа храна за артритично стање је здрава храна која укључује основне храњиве састојке — беланчевине, угљене хидрате, масти, витамине и минерале — узимане у редовним, добро распоређеним размацима. Треба укључити свеже воће, лиснато поврће и житарице ако нисте алергични на њих“ (Arthritis—Relief Beyond Drugs, 1981).

„Прави алергијски артритис је редак, али се повремено појављује са осетљивошћу на пшенично брашно (глутен) или млечне производе (сир) или друге супстанце. Ако нисте сигурни, било би пожељно да водите дневник исхране како бисте забележили шта сте појели у данима када се артритис проширује или погоршава“ (101 Questions and Answers About Arthritis, 1983).

„Специјална дијета за артритис. Заборавите то. Нема такве. Не постоје научни докази да се артритис може ублажити или погоршати било којим витамином, минералом, беланчевином, машћу или угљеним хидратом. Ако пацијент одлучи да се држи дијете са јогуртом, органском храном, соковима од поврћа, алкаличном или киселом храном, то му вероватно неће штетити“ (The Arthritis Book, 1984).

„Истраживачи су открили да дијета од рибе и немасног меса, са додацима рибљег уља, смањује укоченост и болове у зглобовима проузроковане реуматоидним артритисом“ (The Sunday Times, Лондон, 1985).

У једној ствари се стручњаци слажу: Избегавајте превелику тежину, која само погоршава проблеме са зглобовима, посебно у куковима, коленима и глежњевима.