Жене — да ли су данас поштоване?

ЗАШТО се то питање уопште треба постављати? могли би питати неки изненађени мушкарци. Али, кад истражимо поступање са женама кроз историју, а и данас у целом свету, неколико једноставних питања дају нам кључ за одговор.

У људским односима, ко су углавном жртве а ко тлачитељи? Ко се првенствено туче у браку? Мушкарци или жене? Ко се силује у временима мира и рата? Ко су главне жртве сексуалног злостављања деце? Дечаци или девојчице? Кога су прописи које су донели мушкарци често ограничили на грађане другог реда? Коме се ускраћује право на гласање? Ко има ограничену могућност за образовање? Мушкарци или жене?

Питања би могла ићи и даље, али чињенице говоре саме за себе. У својој књизи May You Be the Mother of a Hundred Sons, Елизабет Бумилер (Elisabeth Bumiller), на темељу својих искустава у Индији, пише: „’Типична‘ индијска жена, која представља око 75 посто од четири стотине милиона жена и женске деце у Индији, живи на селу... Она не зна ни да чита ни да пише, иако би желела, и ретко је путовала више од 30 километара од свог места рођења.“ Та неједнакост у образовању проблем је не само у Индији него и широм света.

У Јапану, као и у многим другим земљама, још увек постоји разлика. Према The Asahi Yearbooku за 1991, број студената на четворогодишњим универзитетским предавањима износи 1 460 000, док је број студенткиња 600 000. Несумњиво, жене широм света могу посведочити о својим слабијим могућностима на подручју образовања. ’Образовање је за дечаке‘, став је с којим се морају суочити.

У својој недавно издатој књизи Backlash—The Undeclared War Against American Women, Сузан Фалуди (Susan Faludi) поставља нека умесна питања о статусу жена у Сједињеним Америчким Државама. „Ако су америчке жене тако једнаке, зашто представљају две трећине свих сиромашних одраслих?... Зашто оне још увек, далеко вероватније него мушкарци, живе у лошим стамбеним условима и не примају здравствено осигурање, и двоструко вероватније не добијају пензију?“

Жене су у огромној већини оне које највише трпе. Оне су те које су понеле главни терет понижавања, увреда, сексуалног злостављања и помањкања поштовања које проузрокују мушкарци. То злостављање никако није ограничено на такозване земље у развоју. Судски одбор америчког Сената недавно је саставио извештај о насиљу над женама. Изашао је с неким шокантним чињеницама. „Сваких 6 минута, једна жена бива силована; сваких 15 секунди, једна жена бива претучена... Ниједна жена није поштеђена насилног криминала у овој земљи. Од америчких жена које данас живе, три од четири биће жртве бар једног насилног криминала.“ У једној години, од три до четири милиона жена злостављали су њихови мужеви. Та жалосна ситуација довела је до увођења Акта о насиљу над женама из 1990. (Senate Report, The Violence Against Women Act of 1990.)

Испитајмо сада неке од средина у којима жене трпе недостатак поштовања  од мушкараца широм света. Затим ћемо, у последња два чланка ове серије, размотрити како мушкарци и жене свих друштвених слојева могу показивати узајамно поштовање.