Поштовати жене у скупштини

БИБЛИЈА хришћанима поставља теократски ланац поглаварства, где је Христ у подложности Богу, човек у подложности Христу, а жена у подложности свом мужу (1. Коринћанима 11:3). Међутим, та подложност не укључује диктаторство. Поглаварство у породици никада се не постиже насиљем, без обзира да ли физичким, психолошким или вербалним. Надаље, хришћанско поглаварство је релативно и не значи да муж може бити деспот који себе сматра непогрешивим. a Знати како и када рећи: „Жао ми је, ти си у праву“, може помоћи многим браковима да буду узајамно освежавајући и дуготрајни. Ипак, како лако ти изрази понизности могу запети у грлу! (Колошанима 3:12-14, 18).

У свом савету у вези с браком, хришћански апостоли Павле и Петар стално нас враћају на Христов пример. Поштовање се зарађује због мужевог освежавајућег примера док опонаша узор који је поставио Христ, будући да је „муж поглавар жени, као што је Христос поглавар Цркви [скупштини, NW] која је тело његово“ (Ефесцима 5:23).

Петров савет мужевима је сасвим јасан: „Ви мужеви, наставите живети на исти начин с [вашим женама] према спознању“ (1. Петрова 3:7, NW). Савремени шпански превод парафразира те мисли, говорећи: „Што се тиче мужева: показујте тактичност у вашем заједничком животу, показујући обзир према жени.“ Ти изрази се односе на многе чиниоце, укључујући осетљивост у брачном односу. Муж не сме сматрати своју жену само средством за сексуално задовољство. Једна жена која је као дете доживела злостављање написала је: „Желела бих само кад бисте више могли рећи о подршци коју муж може дати жени која је имала то искуство. Оно што већина нас жена треба да зна је то да смо заиста вољене и да се заиста брину за нас, а не да смо ту само да задовољимо неке  физичке жеље или као кућне помоћнице, без емоционалне привржености.“ b Брак је успоставио Бог тако да мужеви и жене могу бити другови и помагачи једно другоме. То је ствар тимског рада и узајамног цењења (Постање 2:18; Пословице 31:28, 29).

Како ’слабији суд‘?

Петар је такође саветовао мужеве да приписују част својим женама ’као слабијем женском суду‘ (1. Петрова 3:7). Шта је Петар могао мислити кад је рекао да је жена ’слабији суд‘? Сигурно да је, у просеку, жена физички слабија од мушкарца. Разлог томе је разлика у структури кости и мишића. Али, ако говоримо о унутрашњој моралној снази, онда жена никако није слабија од мушкарца. Жене су годинама подносиле ситуације које већина мушкараца можда не би поднела ни кратко време — укључујући и злостављање од стране насилног или пијаног брачног партнера. А помислите шта жена подноси да би родила дете, укључујући сате порођајних трудова! Сваки осећајан супруг који је био сведок чуда рађања сигурно је отишао с још већим поштовањем према својој жени и њеној унутрашњој снази.

О тој ствари унутрашње моралне снаге, Хана Леви-Хас (Hannah Levy-Haas), јеврејска затвореница у нацистичком концентрационом логору Равенсбрик написала је у свом дневнику 1944: „Једна ме ствар овде страшно узнемирава, а то је што видим да су мушкарци далеко слабији и да далеко мање могу поднети потешкоћу него жене — физички а често и морално. Пошто се не могу контролисати, они показују такво помањкање моралне чврстине да их можете само жалити“ (Mothers in the Fatherland, од Claudie Koonz).

Ово искуство служи да се прикаже како не постоји добар темељ за дискриминацију над женама само зато што су можда физички слабије. Едвин Рајсхауер је написао: „У модерним временима, уопште је прихваћено да жене имају већу моћ воље и психолошку снагу него мушкарци“ (The Japanese). Та снага може се корисно употребити у хришћанској скупштини где зреле жене могу помоћи другим женама које пате од тешког емоционалног стреса. Злостављаној жени је у одређеним околностима сигурно лакше да се за непосредно олакшање обрати жени радије него мушкарцу. Ако се појави потреба, за даљње вођство може се посаветовати са хришћанским старешином (1. Тимотеју 5:9, 10; Јаков 5:14, 15).

Прикривено одбацивање жениних реакција под изговором да су емоционалне, приписујући их „циклусу“, иритира многе жене. Бети, активна хришћанка, навела је: „Ми знамо, као што је писао апостол Петар, да смо у одређеним погледима ’слабији суд‘, женски, са профињенијом биолошком  грађом тела. Али то не значи да пословођа или надзорник мора бити снисходљив и патерналистички настројен, приписујући сваку женску реакцију нашем месечном циклусу. Ми смо интелигентне и желимо да нас саслушају с поштовањем.“

Нису све жене емоционалне, као што ни сви мушкарци нису неемоционални. Сваку особу треба гледати као појединца. Бети, која је раније цитирана, рекла је за Пробудите се!: „Не волим кад ме категоришу на темељу рода. Видела сам мушкарце који плачу и који су подложни расположењима. А има жена које могу бити безосећајне као камен. Нека нас мушкарци зато саслушају објективно без размишљања о роду.“

Шта је потребно за промену?

Ако треба доћи до промене на боље, неки кажу да није довољно да се жене боре за своја права и за правду; нити је довољно да мушкарци учине неке симболичне гестове поштовања према женама. У свакој култури и средини, мушкарци морају испитати своју улогу у ситуацији и запитати се шта могу учинити да женама живот учине срећнијим и пријатнијим (Матеј 11:28, 29).

Књижевница и песникиња Ката Полит (Katha Pollitt) написала је у Timeu: „Већина мушкараца, наравно, не силује нити туче нити убија. Али то не значи, као што изгледа превише њих мисли, да немају ништа с насиљем над женама. Свако од нас у нашем свакодневном животу помаже у обликовању културних представа и претпоставки које дефинишу границе дозвољеног... Говорим о људима који се упуштају у неко озбиљно самоиспитивање, упућујући изазов својим предрасудама и повластицама, преузимајући свој праведан део одговорности за неред у коме се налазимо.“

Али, чак и да људи широм света учине радикалну промену у својим ставовима према женама, то још увек не би било потпуно решење за неправде које погађају човечанство. Зашто? Зато што мушкарци наносе неправде и сурово поступају не само према женама него и према својим ближњима. Ратови, насиље, убиства, одреди смрти и тероризам још увек су на дневном реду у многим земљама. Оно што је потребно јесте потпуно нови владајући систем за целу Земљу. И ново поучавање за читаво човечанство. А то је оно што је Бог обећао посредством свог Краљевства које ће с неба владати над Земљом. Тек тада ће постојати истинска правда и једнакост за све — мушкарце, жене и децу. Тек тада ће постојати право узајамно поштовање између мушкараца и жена. Библија то на следећи начин изражава у Исаији 54:13: „Сви твоји синови [и кћери] биће особе научене од Јехове, и мир твојих синова [и кћери] биће обилан“ (NW). Да, исправно поучавање о Јеховиним праведним мерилима допринеће новом свету узајамног поштовања.

[Фусноте]

[Слика на 16. страни]

Зрела жена често може дати користан савет

[Слика на 17. страни]

Сарадња у кућним пословима један је начин на који муж може показивати поштовање према својој жени