Пређи на садржај

Пређи на садржај

Тако сам радосна што сам жива!

Тако сам радосна што сам жива!

Тако сам радосна што сам жива!

„ТАКО сам радосна што сам жива!“ рекла је одушевљено Бернис, здрава деветогодишња девојчица која живи у јужној Немачкој. Она има посебан разлог за радовање.

Једног дана док се Бернис развијала у материци своје мајке, њена се сестра разболела. Добила је рубеолу! Мајка се уплашила, јер та заразна болест може прећи на нерођено дете у време трудноће и може проузроковати озбиљне поремећаје код детета.

Након испитивања узорака крви, лекар је брзо реаговао уз чврсту препоруку да се прекине трудноћа. На темељу резултата анализе крви, није био у сумњи да и мајка и нерођено дете имају рубеолу. Тестови су такође указивали да је постојала велика вероватноћа да ће се дете родити са великим деформитетима.

Родитељи су, међутим, веровали да је абортус противан Божјим законима. Као Јеховини сведоци, одбили су да прихвате такав поступак. Али, лекар је био упоран, указујући на стравичну слику онога до чега би њихово одбијање могло довести. Указао је на проблеме повезане са подизањем јако оштећеног детета. Међутим, родитељи су били одлучни, објаснивши своје библијско становиште у вези с побачајем. Били су спремни да се суоче са сваком ситуацијом која би се могла појавити и да воле дете без обзира на то што би се могло догодити.

На лекара је то оставило дубок утисак. Признао је да ни сам није присталица побачаја, и да верује да је он с моралног гледишта неисправан. Али, био је дужан да врло јасно предочи чињенице и последице.

Девет година касније, Бернис, нормално и здраво дете, требало је да посети лекара. Анализа њене крви показала је да никад није имала рубеолу. Очигледно је дијагноза постављена пре њеног рођења била погрешна. Како је само добро што су родитељи остали чврсти у свом уверењу! Није чудо што Бернис може рећи: „Тако сам радосна што сам жива!“