Тежила сам да постанем звезда плеса

НАВРШИЛА сам тек 12 година кад сам као плесачица имала свој први наступ у свом родном граду Риму, Италија. Било је то 1945, одмах након другог светског рата.

Замислите само шта је за дете које је видело и осетило последице тог застрашујућег покоља значило попети се на подијум за плес и чинити управо оно што је највише волело да чини — плесати! Била сам узбуђена!

Од плесања у ревијским групама, коначно сам напредовала до соло плесачице. Специјализовала сам се за афро кубанске, оријенталне и хавајске стилове, али сам такође плесала разне румбе, ча-ча-ча плесове, танга, буги-вугије, као и друге плесове који су тада били у моди.

Плесање ми је отворило врата у привлачне нове светове. У 1950-им сам, на пример, наступила у познатим филмовима, укључујући Рат и мир и Quo Vadis. Било је узбудљиво радити са славним личностима као што су Елизабет Тејлор, Меј Брит, Елеанора Роси Драго, Роберт Тејлор, Валентина Кортезе и Габријела Ферзети.

Постићи „успех“

У свом трагању за успехом, путовала сам с једног краја света на други, посећујући Аден (Јемен); Кептаун (Јужна Африка); Лондон (Енглеска); Бангкок (Тајланд); Техеран (Иран); и разне градове у Аустралији. Коначно је дошао и успех. Већ с 19 година, уживала сам у такозваном дивном свету.

Напорне вежбе и строги третман који сам прошла да бих одржавала кондицију и остала физички привлачна били су веома тешки. Међутим, кад бих помислила на успех који сам већ била постигла као и на свој циљ да постанем још славнија, спремно сам прихватала такве строге мере.

У круговима у којима сам се кретала, богати и цењени људи тесно су се  дружили с лоповима, продавачима дроге и мафијашима. Био је то незамисливо неморалан свет, свет прожет дрогама, алкохолом, неморалом и насиљем. Али, тада сам о томе мало бринула. Мој живот је био усредсређен на плес и раскошан начин живота скупих аутомобила, накита, одеће и познатих хотела.

Премда сам зарадила много новца, његов највећи део завршио је у џеповима мојих менаџера. Да бих одржала животни стандард на који сам била навикла, запослила сам се дању као благајница. И жалосно је то рећи, понизила сам се повређујући своја начела и упустила сам се у неморалне поступке.

Мој повратак кући

Године 1965, након уживања у приличном професионалном успеху у иностранству, одлучила сам да се вратим у Италију како бих се посветила томе да постанем заиста велика плесачица данашњице. Мислила сам да ће ми искуство и углед у иностранству отворити врата код куће. Уместо тога, доживела сам болно разочарење. Пут ка успеху изненада је изгледао блокиран.

С временом сам почела да наступам у прљавим ноћним клубовима и диско-клубовима. Осећала сам се усамљеном, заробљеном у поквареној средини и присиљеном да се предам сваковрсним претњама и насиљу. Имала сам два побачаја и замало сам умрла. Какву сам само цену платила због своје неразборите тежње за успехом! Кад сам доспела до самог дна, пронашла сам нешто што је мој живот заиста учинило успешним.

Значајан дан мог живота

Било је летње послеподне 1980, и налазила сам се на путу до базена за пливање близу свог стана у провинцији Алесандрија. Ту сам срела пријатељицу, која ми је упутила чудну молбу. „Хоћеш ли ми се придружити на библијском студију који имам с једним од Јеховинох сведока?“, упитала ме је.

„Јехова? А ко је Јехова?“, желела сам знати.

„Јехова је Божје име“, одговорила је.

Уследио је живахан разговор због којег сам потпуно заборавила на пливање. Одвезла сам своју пријатељицу у посету тој госпођи Сведокињи и упитала могу ли се придружити том библијском студију. Замишљала сам да ћу наћи неку тајанствену атмосферу, можда неког гуруа или свету особу која уз пригушено светло изводи чудне и сабласне обреде. Уместо тога, нашла сам се у обичној кући пред обичном женом која нас је врло љубазно позвала унутра. Проучавале су треће поглавље књиге Истина која води до вечног живота, под насловом „Ко је Бог?“.

Спознање да Бог има лично име и да му је име „Јехова“ било је за мене изузетно откривење (Псалам 83:18, NW). У себи сам помислила: ’Ако су цркве затајиле чак и Божје име, ко зна које су даљње истине можда затајиле!‘ Упитала сам Сведокињу колико коштају њене лекције и била сам веома изненађена одговором да су оне бесплатне. У свету у коме сам живела, нико ништа није чинио бесплатно. Била сам охрабрена да почнем да проучавам Библију.

Предузимање промена

Због свог радног програма имала сам мало слободног времена — још увек сам испуњавала уговоре о плесним наступима у разним градовима. Ипак, једва сам чекала да ова госпођа дође и посети ме, како бих могла више сазнати о правом Богу, Јехови. Поред тога што сам  сазнала да Бог има име, открила сам да Исус и Бог нису иста особа. Они нису део Тројства. Такође сам открила колико сам била у заблуди мислећи да је Бог мртав! Уместо тога, сада сам почела упознавати праву Особу, Бога који је жив и који извршава ствари!

Коначно сам добила вољу за животом! Како сам захвална Јехови! Почела сам да посећујем све састанке Јеховиних сведока. На њима сам стекла боље разумевање дивних својстава тог милосрдног Бога пуног љубави. То ме је врло утешило, с обзиром на начин живота који сам водила. Посматрајући спокој на лицима особа на састанцима у Краљевској дворани, увидела сам да сам пронашла заиста диван свет и одлучила сам да га никад не напустим (Псалам 133:1).

Међутим, почела сам да увиђам да ћу, ако желим живети у том свету, морати да предузмем неке велике промене у свом животу. Након што сам присуствовала конгресу Јеховиних сведока и кад сам чула јасно објашњена библијска начела, чврсто сам одлучила да променим свој живот. Напустила сам плес, који је све до тада био моја велика радост у животу. Напустила сам човека с којим сам живела протеклих шест година и потпуно сам раскинула све везе са својим прошлим животом, као и с поквареном средином шоу-бизниса. Такође сам уништила адресе и успомене од менаџера и такозваних пријатеља.

Нови живот

У том тренутку, била сам без посла и без дома, али учила сам да се потпуно уздам у Јехову. Будући да ми је био потребан новац, продала сам своје вредне ствари — аутомобил, крзнене капуте, накит — ствари за које сам веровала да симболизују прави успех у животу. Што се тиче световног посла, почела сам прати степенице у стамбеним зградама и чистити по кућама. Открила сам да се прави успех у животу не мери материјалним поседима или друштвеним положајем, него само тиме има ли неко благослов од Јехове.

Дана 23. априла 1983, крстила сам се као један од Јеховиних сведока. Тог дана нисам била окружена фотографима, него само пријатељима, Сведоцима, који су били срећни што могу изразити добродошлицу новом славитељу Јехове у својој средини. Недуго затим отпутовала сам у Аустралију како бих помогла свом брату да попут мене упозна те дивне ствари које сам научила. Иако он и његова деца нису делили моје одушевљење за библијску истину, мој боравак у Аустралији показао се веома плодним.

Ускоро сам била у стању да прихватим сталну службу као пионир, те сам пронашла многе италијане који живе у Аустралији који су показали занимање за Библију. С временом сам водила многе напредне библијске студије. Затим сам се, 1985. године, преселила натраг у Италију. У почетку сам имала потешкоћа са смештајем, али сада имам мали стан и живим од пензије која ми омогућује да служим као стални проповедник, као и да посећујем све скупштинске састанке.

Многе сам године више од ичега чезнула за успехом у плесу. Мислила сам да су слава и углед све. Настојала сам да опонашам светске идоле. Како је све сада другачије! Наравно, плес је нешто дивно, али сада сам открила да прави успех у животу долази од помагања другима да упознају дивна обећања Јехове Бога, а не од живљења за личну славу.

С поверењем очекујем испуњење дивног обећања: „Уздај се у Господа, држи се пута његова, и он ће те уздигнути да земљом владаш, и, било кад, видећеш пропаст бездушника“ (Псалам 37:34; 2. Петрова 3:13). Испричала Едвиџе Сордели.

[Истакнути текст на 19. страни]

Наступила сам у познатим филмовима, укључујући Рат и мир и Quo Vadis